RTS u Kijevu uoči trogodišnjice surovog rata: Moćni rade šta mogu, slabi trpe šta moraju

Teški dani za Kijev uoči treće godišnjice rata, posle neprospavanih noći za one koji se nisu navikli na ruske napade iranskim dronovima, koji neprekidno traju mesecima. Uglavnom pošto u ponoć startuje policijski čas. Iako ih je često i po stotinu, ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani retko promiču.

Jedan cilj kod većine stanovništva sigurno postižu, osećaj teskobe, besmisla rata. Osećaj napuštenosti od glavnog saveznika možda teže podnose.

Ukrajinci plaćaju sve veću cenu

Godinu za godinom, nadomak četvrte surovog rata, Ukrajinci plaćaju sve veću cenu. Životima i teritorijom. Posledica nije pošteđen ni Užgorod na zapadu Ukrajine. Hiljadu i po kilometara udaljen od fronta.

"Prošle godine smo bili zastrašeni smrću prijatelja i poznanika. Ove godine, ljudi se osećaju duboko deprimiranim, ne znamo kako da planiramo budućnost, ne pronalazimo način da se saberemo. Osećamo se usamljeno, napušteno, siromašno. Nadam se da ćemo moći da povratimo snagu da nastavimo", priča Veronika Viterec iz Užgoroda.

Nastavlja se trend, po podacima Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju, porasta broja Ukrajinaca spremnih na teritorijalne ustupke. Prema istraživanju od pre dva meseca, 38 odsto Ukrajinaca pristalo bi na teritorijalne ustupke u zamenu za mir. Ali 51 procenat ne bi, sve i da se rat nastavi.

Svi su umorni i ljuti

"Mi smo raseljeni, živeli smo u Hersonu pod okupacijom osam meseci. Svi su umorni, ali ne mogu da zamislim da povratimo oteto", kaže Irena iz Kijeva.

Bogdan, takođe iz ukrajinske prestonice, ističe da je previše nesreće oko njih, previše ljudi je stradalo. Smatra i da vlast ne čini dovoljno da to zaustavi.

"Kad čitam da Tramp (Donald) optužuje Ukrajinu da je započela rat i druge optužbe, jako sam ljuta. Giganti kao što je Amerika, ako su jednom videli interes u tome, trebalo bi da nastave da pomažu", izričita je Katarina iz Kijeva.

Od telefonskog razgovora američkog i ruskog predsednika, stvari su se za Ukrajinu kretale od loših ka gorim.

Dok iz Vašingtona grme Trampove optužbe na račun, kako je rekao, diktatora Zelenskog koji je započeo rat i potrošio američki novac, savetnik za Nacionalnu bezbednost SAD savetuje ukrajinskog predsednika – da stavi potpis na 500 milijardi dolara vredan sporazum o resursima te zemlje.

Bez bezbednosnih garancija za Ukrajinu, Kijev još ne prihvata, ni posle tri dana pregovora sa specijalnim izaslanikom Kelogom.

Dva moguća scenarija za Ukrajinu

Prema rečima profesora međunarodnih odnosa Mikola Kapitonjenka, prvi uslov je dogovor u pregovaračkom okviru Sjedinjenih Država, Rusije, verovatno Evrope, Kine, Ukrajine, ili da neki od tih faktora izostanu. Ali, ističe, da se postigne nacrt dogovora koji će Ukrajina morati da prihvati.

"Verovatno će ga u početku odbiti, ali bi joj onda bio nametnut, suočenoj sa smanjenjem američke pomoći i krizom. Zatim bi usledili izbori, i verovatno će širi mirovni dogovor formalizovati zamrzavanje rata. Druga opcija je da Ukrajina to odbije i da odabere rizičnu, ali izvodljivu strategiju nastavka borbe i tada bi rat potrajao, baš kao i mnogi međunarodni konflikti", ukazuje Kapitonjenko.

U međuvremenu, po Rojtersovim saznanjima, Sjedinjene Države navodno odbijaju da podrže rezoluciju UN koja Rusiju uzima za agresora. Slično, kao i sa saopštenjem G7.

"U Trampovom viđenju, ključ za primirje je u Moskvi. Rusija je glavni donosilac odluka. Zato je njegov prioritet da reši stvari sa Putinom, jer bez toga nema primirja. Tek nakon toga može da razgovara sa Zelenskim", smatra profesor Kapitonjenko.

Iako još nisu odlučili da li bi u slučaju dogovora u Ukrajinu poslali trupe da osiguraju primirje, ni na treću godišnjicu rata, kako je najavljeno, u Kijevu neće izostati visoko evropsko rukovodstvo.

U međuvremenu, istoričari podsećaju na 2.500 godina staru Tukididovu maksimu – Moćni rade šta mogu, slabi trpe šta moraju.