Moskva i Kijev razmenili po 25 zarobljenika; nove sankcije SAD protiv Rusije, na udaru energetski sektor

Губернатор Вороњежа Александар Гусев објавио је да су крхотине од оборених украјинских дронова изазвале су пожар у складишту нафте у тој области на југу Русије.

Гусев је, у апликацији за размену порука Телеграм, објавио да засад нема пријављених жртава.

Министарство одбране Русије саопштило је да су јединице ПВО у периоду од 10 минута уништиле четири беспилотне летелице изнад Вороњешке и једну изнад Белгородске области.

(Reuters)

САД су увеле нове санкције Русији због рата против Украјине, а тим казненим мерама обухваћено је више од 150 појединаца и ентитета који су укључени у руску одбрамбену индустрију и подржавају војно-индустријску базу Русије, саопштио је Стејт департмент, преноси Ројтерс.

Међу санкционисанима су десетине компанија изван Русије које тој земљи олакшавају заобилажење америчких санкција, пре свега компаније у Кини, које остају највећи снабдевач Русије кључним производима повезаним са одбраном, наводи се у саопштењу.

На мети додатних санкција, које се надовезују на санкције уведене 10. јануара против руског енергетског сектора, налазе се и подружнице Државне корпорације за атомску енергију Росатом.

Министарство финансија САД је у саопштењу навело да је Вашингтон увео нове санкције за скоро 100 значајних ентитета у финансијском, одбрамбеном и енергетском сектору Русије.

Вашингтон је, такође, предузео мере против учесника шеме избегавања санкција која је успостављена између актера у Русији и Кини, као и Керемет банке, финансијске институције са седиштем у Киргистану која је била у координацији са руским званичницима и банком коју су САД одредиле као ону која заобилази санкције, наводи се у саопштењу.

"Наш циљ је да овим чином јасно ставимо до знања финансијским институцијама, али и компанијама, да их пословање са руским војно-индустријским комплексом излаже ризику да и сами буду под енбаргом", рекао је амерички званичник, који није желео да буде именован.

(Reuters)

Амерички сенатор Марко Рубио, кандидат новоизабраног председника Доналда Трампа за државног секретара САД, рекао је да ће и Русија и Украјина морати да учине уступке како би окончале рат у Украјини.

"Биће то тежак посао“, рекао је Рубио на саслушању пред Одбором за спољне послове Сената.

Нагласио је да се нада да би могао да се постигне прекид ватре, али да обе стране морају да добију нешто да би до тога дошло.

(Reuters)

Министарство одбране Русије саопштило је да је из украјинског заробљеништва пуштено 25 војника и да је исти број непријатељских војника враћен Кијеву, преноси лист Известија.

Како се наводи, ослобођени војници налазе се у Белорусији, где им се пружа неопходна психолошка и медицинска помоћ.

(Известија)

Министар спољних послова Украјине Андреј Сибиха изјавио је да Украјина није одустала од принципа да не води преговоре лично са руским председником Владимиром Путином.

"Да, ова одлука је још увек на снази", рекао је Сибиха у интервјуу за портал Европска правда, одговарајући на питање да ли остаје на снази одлука Савета за националну безбедност и одбрану Украјине (НСДЦ) да забрани директне преговоре са Путином.

Поновио је да Украјина сматра улазак у НАТО једином поузданом гаранцијом безбедности.

"Заправо, чланство Украјине је гаранција безбедности самог НАТО. Осим тога, пуноправно чланство Украјине је за НАТО, извините на цинизму, уједно и најјефтинија опција за осигурање европске безбедности", нагласио је шеф украјинске дипломатије одговарајући на питања о алтернативним гаранцијама које се могу понудити Украјини током преговора.

Сибиха је истакао да је Украјина већ прошла кроз "алтернативне опције".

"Видели смо како је Будимпештански меморандум пропао. Стварање било каквих 'сивих зона' само води даљем заоштравању. Стога је чланство Украјине у НАТО непоколебљив приоритет и једина ефикасна безбедносна гаранција за нашу државу", рекао је Сибиха.

Oценио je да су други инструменти, посебно билатерални безбедносни споразуми са партнерима, компонента припреме Украјине за чланство у НАТО-у и алат за њено јачање, али, како је навео, не могу да замене чланство.

(Tanjug/eurointegration.com.ua)

Председник Украјине Володимир Зеленски каже да се разговара о размештању европског контингента у Украјини, али да то не може бити једина безбедносна гаранција за Кијев.

"Разговарамо са француском страном, са председником (Емануелом) Макроном, о европском контингенту на територији Украјине. Подржавамо ту идеју, али морамо знати под којим условима. Такав контингент би требало да буде део већег система безбедносних гаранција за Украјину, али не може бити једини елемент овог система гаранција, то мора бити нешто више", рекао је Зеленски у Варшави након састанка са пољским премијером Доналдом Туском.

Упитан о будућим безбедносним гаранцијама за Украјину, укључујући идеју коју је изнео Макрон о слању мултинационалног војног контингента у Украјину, Зеленски је нагласио да је неопходно имати целу мапу безбедносних гаранција за Украјину, где ће војни контингент бити само њен део, преноси агенција ПАП.

Он је навео да су преговори са Француском, Великом Британијом и партнерима из балтичких земаља у току.

"Морамо имати пуну мапу безбедносних гаранција за Украјину, где један међународни контингент може да постане део овог система. Питање је какав би то контингент требало да буде, које земље треба да учествују у њему, које квалитете треба да има у смислу квантитета и квалитета – не говоримо о неком симболичком контингенту, већ о стварној моћи", истакао је украјински председник.

Како је навео, поред размештања контингента у самој Украјини, могуће решење би било и слање западних војних инструктора у Украјину да обучавају украјинске војнике на украјинском тлу.

У том контексту, додао је, поред присуства савезничких трупа у Украјини, важно је одговорити и на питање како би украјинске оружане снаге требало да изгледају у будућности.

"Велика војска је гаранција одвраћања и обуздавања непријатеља; у овом тренутку наша војска је наша једина гаранција безбедности, укључујући подршку и наоружање које долазе од наших партнера", рекао је Зеленски и истакао да ће одржавање велике и добро опремљене војске за Украјину бити неопходно и након завршетка ратних дејстава.

(Tanjug/PAP)

Русија је планирала терористичке акте у ваздуху против Пољске и других земаља, изјавио је у пољски премијер Доналд Туск после састанка са украјинским председником Володимиром Зеленским у Варшави.

"Најновије информације могу потврдити оправданост страховања да је Русија планирала терористичке акте у ваздуху не само против Пољске", саопштио је Туск.

Зеленски је изјавио да очекује да ће Сједињене Државе наставити да јачају Украјину после инаугурације Доналда Трампа.

Председник Украјине је поновио да Кијев тражи "снажне" безбедносне гаранције и позвао на подршку оружаним снагама.

САД ће радити са Украјином и Европом на безбедности ако Европа озбиљно схвати безбедносне изазове, рекао је Туск.

Зеленски је изјавио је да је Кијев вратио кући 25 људи у размени заробљеника са Русијом.

Руско министарство одбране раније је саопштило да је уз посредовање Уједињених Арапских Емирата обављена размена ратних заробљеника 25 за 25.

(Reuters)

Руска војска извела је ударе на украјинске енергетске објекте, успешно гађајући све одређене циљеве, саопштило је руско Министарство одбране.

Министарство је такође саопштило да су руске трупе преузеле контролу над селом Украинка у Доњецкој области Украјине.

(Reuters)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) тврди да су украјински обавештајци нудили руском војном особљу милион долара за напуштање положаја у граду Горловки, у самопроглашеној ДНР.

ФСБ наводи да је осујетила планове Кијева.

У саопштењу ФСБ се наводи да су представници украјинске војне обавештајне службе обећали руском војном особљу милион америчких долара за напуштање положаја у граду Горловка, али да су ове аспирације "одмах идентификоване од стране војне контраобавештајне службе ФСБ Русије и пребачене у контролисане услове", преноси ТАСС.

"Преузето је 100.000 америчких долара, које је украјинска војна обавештајна служба платила као аванс", наводи се саопштењу.

Руска Обавештајна служба је истакла да су добијена средства "усмерена на набавку материјално-техничке опреме у интересу јединица које учествују у Северном војном округу".

ФСБ није открио када се специјална операција догодила.

(Танјуг)

У протекла 24 часа су се на фронту одвила 170 борбена окршаја, највише на Покровском правцу – 70, изјавио је портпарол Генералштаба Оружаних снага Украјине Андриј Коваљов.

Према детаљним информацијама, руске трупе су у протекла 24 сата извеле 50 ваздушних удара на положаје украјинских јединица и насељена места, бацивши 89 противваздушних пројектила.

Уз то, Укринформ преноси, да су Руси извршили 5.441 напад, укључујући 143 из салво ракетних система и ангажовао је 3.086 дронова камиказа за уништавање.

(Укринформ)

Русија је гађала енергетску инфраструктуру у западном региону Лавова у Украјини током најновијег ваздушног удара, саопштио је градоначелник регионалне престонице.

"Непријатељ је напао енергетску инфраструктуру нашег региона и Украјине", написао је Андриј Садовиј на друштвеним мрежама.

(Reuters)

Украјински национални мрежни оператер увео је хитне прекиде струје у шест региона усред "масовног" руског ракетног удара, наводи се у саопштењу.

Укренерго је навео да је увео искључење струје у областима Харков, Суми, Полтава, Запорожја, Дњепропетровск и Кировоград.

Министар енергетике Украјине Герман Галушченко рекао је на друштвеним мрежама да су "превентивне мере" такође на снази.

(Reuters)