Zelenski: Sankcije ruskim kompanijama uticaće na finansiranje rata; Fico: Putin nam je obećao gas, ima "tajnu" rutu

Председник САД Џозеф Бајден и председник Украјине Володимир Зеленски разговарали су о подршци Вашингтона Украјини, новим санкцијама САД против Русије и јачању украјинске противваздушне одбране, изјавио је Зеленски.

У објави на друштвеним мрежама, он је захвалио Бајдену на подршци Вашингтона у скоро трогодишњем рату Украјине са Русијом и на "битној улози коју су Сједињене Америчке Државе одиграле у уједињењу међународне заједнице", пренео је Ројтерс.

Зеленски је рекао да је у разговору било речи и о новим санкцијама САД против руског енергетског сектора, који, како је рекао, помаже председнику Русије Владимиру Путину "да финансира рат".

"Мора да осети цену свог рата видевши да то директно утиче на његове џепове", написао је он.

Зеленски је рекао да су он и Бајден разговарали о потреби да се настави изградња украјинске противваздушне одбране "како би се заштитили животи у украјинским градовима и селима од руског терора - свакодневних напада ракетама и дроновима".

Ракете Патриот које су испоручиле САД, рекао је председник Украјине, "доказале су своју ефикасност и морамо наставити да унапређујемо ову способност".

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да санкције које су увеле САД значајно подривају финансијску основу руске војне машинерије, јер ремете ланац снабдевања, пренео је Укринформ.

"Захвалан сам америчком председнику Бајдену, његовој администрацији и целом америчком народу на новом пакету санкција који је данас објављен против више од 400 субјеката који су повезани са руским енергетским сектором. Двостраначка подршка Сједињених Држава је заиста веома важна. и ми то добро осећамо“, рекао је Зеленски у објави на Телеграму.

Додао је да те мере "значајно подривају финансијску основу руске ратне машинерије, јер ремете ланац снабдевања: кључне руске произвођаче, осигуравајућа друштва, пружаоце услуга у индустрији нафте и гаса, 184 танкера флоте у сенци, логистичке објекте и компаније трећих земаља“.

(Укринформ)

Сједињене Америчке Државе и Велика Британија увеле су санкције руским компанијама "Гаспромњефт" и "Сургутњефтгас", пренео је Ројтерс.

Међу компанијама којима су уведене санкције је и Нафтна индустрија Србије која је у већинском власништву "Гаспромњефта".

У оквиру нових ограничења руском енергетском сектору, САД су наложиле да се до 27. фебруара заврше финансијске операције са компанијама Гаспромњефт и Сургутњефтгаз.

Велика Британија се, такође, придружила америчком Министарству финансија у санкционисању компанија Гаспромњефт и Сургутњефтгас.

"Министарство финансија САД предузело је данас свеобухватне мере да испуни обавезу Групе седам (Г7) да смањи руске приходе од енергије, укључујући блокирање два највећа руска произвођача нафте. Данашње акције такође намећу санкције невиђеном броју бродова који превозе нафту, од којих су многи део 'флоте у сенци', непрозирних трговаца руском нафтом, добављача нафтних поља са седиштем у Русији и руских енергетских званичника", наводи се у саопштењу Kанцеларије за контролу имовине (ОФАЦ).

Сједињене Америчке Државе су увеле неке од најстрожих санкција руској нафтној индустрији до сада и то против 183 танкера, десетина трговаца, две велике нафтне компаније и неких руководилаца у руском нафтном сектору, наводи се у документу.

Неколико танкера који су данас санкционисани испоручивали су не само руску нафту, већ и санкционисану иранску нафту, тврди Вашингтон.

ОФАЦ уводи и санкције против компанија са седиштем у Русији које пружају поморско осигурање, конкретно фирми Ингострах и Алфастрахование. 

"Стејт департмент такође предузима кораке да смањи приходе Русије од енергије блокирањем два активна пројекта течног природног гаса, великог руског нафтног пројекта и ентитета из трећих земаља који подржавају руски извоз енергије", додаје се у саопштењу.

На црној листи нашли су се и генерални директор Росатома Алексеј Лихачов, директор компаније Гаспромњефт Александар Ђуков, син сувласника Лукоила, милијардер Вагит Алекперов, као и директори компанија Башњефт и Зарубежњефт.

"Сједињене Америчке Државе предузимају свеобухватне мере против кључног руског извора прихода за финансирање њеног бруталног и нелегалног рата против Украјине“, рекла је министарка финансија Џенет Јелен. Према њеним речима, ова акција јача фокус Вашингтона на ометање енергетских прихода Kремља. 

На листу санкција додато је још девет компанија из Уједињених Арапских Емирата и Хонгконга. У саопштењу америчког Министарства финансија се тврди да су они учествовали у снабдевању руском нафтом и нафтним дериватима. Санкције су уведене и највећој руској бродарској компанији Совкомфлот.

(Reuters, Танјуг)

Државни буџет Украјине добио је три милијарде евра од ЕУ у оквиру иницијативе ЕРА, која предвиђа да се Украјини обезбеде средства из замрзнутих средстава Руске Федерације.

"Ово је прва транша средстава из Европске уније, која су обезбеђена приходима од руских замрзнутих средстава, Украјина ће користити овај ресурс за приоритетне буџетске расходе“, рекао је премијер Денис Шмигал.

Напоменуо је да генерално иницијатива Г7 ЕРА предвиђа издвајање 50 милијарди долара Украјини, од чега ће 20 милијарди долара обезбедити Европска унија.

Председник Русије Владимир Путин обећао је да ће руски Гаспром наћи алтернативни начин испоруке уговореног гаса у Словачку након што је обустављен транзит кроз Украјину, изјавио је словачки премијер Роберт Фицо.

"Разговарао сам са Путином о уговору између нас и Гаспрома,према којем морају некако да нам испоруче гас", казао је премијер у скупштинском одбору.

Нагласио је да је Словачка потрошња гаса за сада обезбеђена јер има складиште.

Такође, Фицо је истакао да Путин гарантује да ће Русија испунити своје обавезе, и поред тога што су капацитети у гасоводу "Турски ток" и повезујућа рута која води руски гас преко Турске у Европу ограничени.

Фицо се с Путином састао у Москви 22. децембра када су разговарали о испоруци гаса након што је Украјина одлучила да не дозволи транзит руског гаса преко своје територије од 1. јануара.

(Reuters)

Камуфлирани војни циљеви нападнути су у Ростовској и Лењинградској области Русије, саопштио је Андреј Коваленко, шеф Центра за борбу против дезинформација при Савету за националну безбедност и одбрану Украјине.

"Русија представља војне фабрике као обичне, покушавајући да сакрије њихову праву производњу. Али све се зна", наводи Коваленко.

(Укринформ)

Украјинска страна не види ништа ново у плановима новоизабраног председника Доналда Трампа да се састане са шефом Кремља Владимиром Путином и припрема се за контакте са Сједињеним Америчким Државама на највишем нивоу одмах након инаугурације, изјавио је портпарол Министарства спољних послова Георгиј Тихи. 

"Доналд Трамп је раније говорио о плановима за такав састанак, тако да не видимо ништа ново у овоме", рекао је Тихи.

(Укринформ)

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да ће активности за организовање контаката између руског председника Владимира Путина и новоизабраног америчког председника Доналда Трампа почети када он званично преузме дужност председника Сједињених Америчких Држава.

Песков је рекао новинарима да Москва поздравља Трампову жељу да води дијалог са руским председником, али да још нема конкретних планова за састанак.

"Полазимо од обостране спремности за састанак, али очигледно, након што господин Трамп уђе у овални кабинет, већ ће бити неког помака", рекао је секретар за штампу руског лидера.

Према његовим речима, предуслови за преговоре нису неопходни, потребно је да лидери имају заједничку жељу за дијалогом.

"За ово нису потребни никакви услови, потребна је заједничка жеља и политичка воља да се дијалог води и дијалогом решавају постојећи проблеми", рекао је Песков новинарима.

(Укринформ)

Савезни канцелар Немачке Олаф Шолц не пристаје на нови велики пакет војне помоћи Украјини који предлажу Министарство спољних послова и Министарство одбранe, преноси Шпигл, позивајући се на своје изворе, пише Европска правда.

Према писању Шпигла, немачка влада, где ће ускоро бити одржани превремени избори, већ недељама се спори око додатне војне помоћи Украјини.

Министарка спољних послова Аналена Бурбок из Зелених и министар одбране Борис Писторијус, који је Шолцов савезник СПД, наводно су понудили да издвоје додатне три милијарде евра како би се договорили да Украјини обезбеди преко потребно оружје пре превремених избора 23. фебруара. 

(Шпигл, Европска правда)

Званичници ЕУ разматрају стотине извршних наредби и санкција које је увео амерички председник Џозеф Бајден због забринутости да ће их Доналд Трамп поништити, потенцијално штети спољним односима и трговини, пише Фајненшел тајмс.

Наводи да су забринути да би Трамп могао да поништи Бајденове одлуке не разматрајући импликације за међународне партнере.

Званичници Европске комисије већ су почели да разматрају уредбе везане за санкције Русији, трговину и сајбер безбедност како би проценили могуће ризике за блок.

Брзи преглед таквих одлука уочи Трампове инаугурације наглашава рањивост ЕУ на потенцијалне Трампове потезе, који је више пута претио оштрим мерама против америчких савезника. 

Историја је већ показала да Трамп активно ревидира политику претходних администрација. Године 2017. преокренуо је отопљење са Кубом, повукао се из Париског климатског споразума, а 2018. окончао учешће САД у иранском нуклеарном споразуму о којем је преговарала Обамина администрација.

Ове акције су задале значајан ударац трансатлантској сарадњи, а Брисел страхује од понављања сличних корака.

Посебно озбиљну забринутост изазива могућност укидања санкција Русији уведених због њене инвазије на Украјину у пуном обиму. ЕУ сматра да је одржавање ових санкција критично, чак и ако Трамп одлучи да их искористи као оруђе у могућим преговорима са Москвом.

Забринутост не произилази само из конкретних одлука, већ и због опште непредвидивости могућег другог Трамповог председавања.

Последње Трампове изјаве, посебно у вези са могућом употребом царинског притиска на Данску да купи Гренланд или предлогом да се Канада укључи у састав Сједињених Држава, повећавају страхове у вези са његовом спољном политиком.

"Највећи проблем је што Трамп може одлучити да промени све само зато што је то урадио Бајден", рекао је један европски званичник.

ЕУ настоји да избегне дестабилизацију и сачува достигнућа стечена последњих година.

(FINANCIAL TIMES, UNIAN, Известија)

У украјинском ракетном нападу на супермаркет у Доњецку, погинуле су две особе, а две су повређене, саопштила је прес-служба Истражног комитета Русије, преноси РИА Новости.

 "Истражитељи руског истражног комитета снимили су последице злочиначких радњи украјинских оружаних снага, које су извеле циљани ракетни напад на цивилну инфраструктуру града Доњецка. Украјинске федералне јединице су гађале ХИМАРС-ом Кијевски округ у Доњецку, где су се налазили цивили. Две особе су погинуле, а две су повређене", наводи се у саопштењу Истражног комитета.

Напомиње се да су оштећени стамбени објекти и цивилна инфраструктура.

(РИА Новости, Танјуг)

У последицама ваздушног удара на Запорожје, који се догодио 8. јануара, погинуло је 13 особа а 123 су рањене, саопштио је Иван Федоров, шеф Запоришке ОВА.

Оружане снаге Украјине напале су супермаркет "Молоко" у Кијевском округу у Доњецку, преноси Известија. 

Наводи се да је Украјина користила вишеструки ракетни систем ХИМАРС (МЛРС).

Једна од ракета је погодила тачно испред супермаркета Молоко, који је највећи супермаркет у овој области.

У нападу су, према првим подацима повређене две особе.

(Известија)

Бивши фински председник Саули Ниниште цитирао је лажни цитат Владимира Лењина у свом званичном извештају Европској унији, истакла је званична представница руског Министарства спољних послова Марија Захарова.

Реч је о Ниништеовом извештају ЕУ од 165 страница "Безбедније заједно: јачање европске цивилне и војне спремности" у којем је употребио фразу која наводно припада Лењину: "Пробудите земљу својим бајонетом: ако убоде у земљу, настави, ако удариш челик, стани"

Током провере, откривено је да се цитат "испоставио као лажан", објаснила је Захарова.

"Лењин никада није изговорио или написао ову фразу. Очигледно ју је измислио, или барем један од првих који је коришћен, амерички новинар Џо Алсоп 1970. године, а затим популаризовао амерички председник Ричард Никсон у интервјуу са британским новинаром Дејвидом Фростом касних 70-их", написала је она у својој изјави на Телеграму.

Осим тога, званични представник руског МИП-а саветовао је бившем председнику Финске да прочита комплетна Лењинова дела и посети Маузолеј.

Такође за бившег председника Финске, Захарова је приложила распоред Маузолеја.

(Известија)

Велики пожар је јутрос захватио фабрику која производи ацетон у руској Лењинградској области, а ватрогасне службе су ангажоване на гашењу ватре, саопштило је руско Министарство за ванредне ситуације.

Наводи се да гори двоспратна зграда у граду Гатчина у индустријској зони на површини од 1,9 хиљада квадратних метара и да је дошло до изливања ацетона. Радници су благовремено евакуисани, нема повређених, истиче се у саопштењу.

Руски медији нису пренели шта је изазвало пожар у индустријској зони у граду Гатчина. Ватрогасни воз стигао је на место пожара, саопштио је регионални комитет за ред и безбедност, пренеле су РИА Новости.

Руско министарство одбране није пријавило током ноћи ниједан украјински дрон над тим регионом који се налази у близини Санкт Петербурга.

(РИА Новости, Танјуг)

Делови руског дрона ударили су у вишеспратну стамбену зграду у Кијевском округу Соломјанск, оштетивши стакла и шест аутомобила, саопштио је Тимур Ткаченко, начелник Војне управе тог града.

"За сада није било жртава. Оштећени су прозори и шест аутомобила", навео је начелник.

(Украјинска правда)

Новоизабрани председник САД Доналд Трамп изјавио је да руски председник Владимир Путин жели да се састане са њим и да се договарају о састанку, али није навео временски оквир када ће бити одржан, преноси Ројтерс.

Трамп је пред састанак са републиканским гувернерима у Мар-а-Лагу у Палм Бичу на Флориди рекао да рат у Украјини мора да се оконча.

Трампов повратак у Белу куц́у 20. јануара буди наду да ће бити пронађено дипломатско решење за рат у Украјини.

САД су до сада упутиле помоћ Украјини у износу од 175 милијарди долара,  укључујући више од 60 милијарди долара војне помоћи. Међутим, неизвесно је да ли ц́е се помоћ наставити истим темпом када Трамп преузме мандат јер је рекао да жели што скорији крај рата у Украјини.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је јуче да би Путин поздравио Трампов позив за састанак, али је навео да до сада није било формалног захтева.позив за састанак, али је навео да до сада није било формалног захтева. "Било би прикладније да се прво сачека да Трамп преузме дужност", рекао је Песков.  Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да би Трамп могао да има одлучујуц́у улогу у исходу рата у Украјини и, како је навео, помоц́и у  "заустављању Путина".

(Reuters, Tanjug)