Životić: Ukrajinska ofanziva počela u punom smislu, niko ne računa na završetak sukoba u ovoj godini

Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić kaže za RTS da je, ako se pogleda šta se dešava u poslednjih nedelju dana u Ukrajini, činjenica da je pre otprilike nedelju dana počela ukrajinska ofanziva u punom smislu.

"To se, pre svega, vidi na južnom frontu, na zaporoškom pravcu. Prodor poslenjih nekoliko dana je očit. Vidi se da je prva ruska linija probijena, da su u proteklih 48 sati podišli i drugoj liniji i videćemo kako će se to razvijati u narednim danima", ističe profesor Životić.

Navodi da ima manjih pomeranja i na pravcu Bahmuta, odnosno tamo gde je nekada bio grad jer ga, kako kaže, više nema.

"Teritorija grada se sada pretvara u jednu, pod navodnicima, neutralnu zonu. Ukrajinci kontrolišu visove i sam prostor nekadašnjeg urbanog dela je pod vatrom. Na drugoj strani, Rusi kontrolišu istočne delove, tako da je ostatak grada i pod njihovom vatrom. Imamo neku vrstu pat pozicije", objašnjava Životić.

Kaže da su dešavanja od noćas karakteristična – obostrani napadi iz vazduha, pre svega dronovima.

"Ovo je verovatno najmasovniji ukrajinski napad na rusku teritoriju - od Brjanske oblasti, oblasti Orela i Tulske oblasti, do Pskova, gde je gađan aerodrom i to, kako snimci pokazuju, dosta uspešno jer se vidi da je nekoliko transportnih aviona zapaljeno, a izgleda i jedan strategijski bombarder", navodi Životić.

"Zapadna štampa juri senzacionalističke naslove"

Jedan od naslova u dnevnoj štampi kaže da dramatično raste broj poginulih ukrajinskih boraca. Njujork tajms procenjuje da od početka rata Rusi imaju 300.000 žrtava, a Ukrajinci 190.000, dok obe strane navodno kriju podatke o poginulima.

Profesor Životić ističe da zapadna štampa juri senzacionalističke naslove od početka sukoba.

"Te brojke koje se pojavljuju, a Njujork tajms je jedan od tih koji prednjači sa preuveličavanjem, preterane su u svakom smislu. Mislim na gubitke i jedne i druge strane. Oni jesu veliki, ali ove brojke nisu tačne, sigurno su višestruko manje", tvrdi Životić.

"Ruski ciljevi magloviti, malo se pominje demilitarizacija"

Na pitanje da li su se ciljevi Rusije i Ukrajine promenili od početka rata, profesor Životić kaže da su ruski ciljevi poprilično maglovito postavljeni od samog početka sukoba.

"Govorilo se tada o demilitarizaciji i denacifikaciji, stiglo se do aneksije četiri oblasti Ukrajine i sada, kada gledate ruske medije i istupanja ruskih zvaničnika, teško da možete da shvatite koji su sada ciljevi. Oni sada govore da bi trebalo uvažiti stanje na terenu, uvažiti istorijsko pravo i uvažiti rezultate referenduma koji su organizovani prethodne jeseni", navodi Životić.

Naglašava da se malo pominje demilitarizacija, iako ruski zvaničnici često kažu da je uspešno vrše, dok se denacifikacija pominje samo kao propagandna floskula, da bi insistiranje na aneksiji delova teritorije jasno govoriolo da cilj trenutno ide u tom pravcu.

Životić ističe da je i sa ukrajinske strane teško govoriti o ciljevima, s obzirom na to da je sama zemlja napadnuta.

"Prvo su ciljevi bili da se taj napad zaustavi, potom se govorilo o nečemu više kako je počela zapadna pomoć da pristiže. Prvi uspesi na frontu su podigli krila, tako da se sada govori o povratku na stanje iz 1991. godine", navodi Životić.

"Ukrajina je danas nezvanični član NATO-a"

O eventualnom i očekivanom pristupanju Ukrajine NATO-u, profesor Životić kaže da Ukrajina uživa ogromnu pomoć NATO-a i da je ona svakim danom sve veća.

"Juče je obelodanjen novi paket vojne pomoći. S obzirom na samu prirodu odnosa, Ukrajina suštinski deluje kao pridruženi član NATO-a. Posle samita NATO-a u Litvaniji, koji se desio pre nekoliko meseci i posle formiranja saveta Ukrajina-NATO, uspostavljeni su mehanizmi stalne vojne pomoći, koordinacije i konsultacije", ističe Životić.

Naglašava da zato suštinski možemo reći da je Ukrajina danas nezvanični član NATO-a.

"Obuka ukrajinskih pilota za F-16 suštinski nije počela"

Profesor Životić kaže da obuka ukrajinskih pilota za avione F-16 suštinski nije još uvek počela.

"Ona se sprovodi u nekoliko evropskih zemalja. Te zemlje su se kandidovale da vrše obuku. Obuka je počela više u nekim probnim varijantama na trenažerima, ali obuka u konkretnom smislu za F-16 počeće na teritoriji pre svega istočnoevropskih zemalja početkom oktobra", objašnjava Životić.

Na pitanje kada očekuje uključivanje aviona F-16 u sukob i šta će to značiti za zaraćene strane, Životić ističe da je Danska najavila da će isporuka započeti krajem ove godine, odnosno da će prvi avioni biti isporučeni u decembru, a da će ostatak stići tokom 2024.

"Holandija je rekla da će svoju celokupnu flotu koju je povukla iz upotrebe, to su 42 aparata, predati Ukrajini", podseća Životić.

Naglašava da će to imati višestruk značaj i da će vazduhoplovna komponenta ukrajinske snage svakako biti pojačana.

"Radiće se o tehničkom skoku u svakom smislu. Međutim, to će označiti i još nešto, a to je napredovanje procesa preoružanja i promene fizionomije ukrajinske armije koja sada prelazi na NATO standarde i u kojoj već počinje da dominira tehnika zapadne proizvodnje. Ona je dominantna kada je u pitanju kopnena vojska. Sada već i kada je u pitanju mornarica isporučuju se različiti sistemi. Međutim, kada je u pitanju vazduhoplovstvo, to je pre svega sovjetsko nasleđe i pomoć koja je tu dolazila, u smislu letelica, ne u smislu raketnog naoružanja, bila je prevashodno iz zaliha nekadašnjih zemalja Varšavskog pakta. Dakle, ovo je sad prvi potez kojim se prelazi na zapadnu vojnu tehniku", objašnjava Životić.

"Ne postoje uslovi da se rat završi tokom ove godine"

Profesor Životić ističe da se kraj rata još uvek ne može predvideti i da je svakome ko je ozbiljno poznavao taj prostor i razmišljao o trenutnoj konstelaciji, bilo jasno da će sukob dugo trajati.

"Koliko će trajati, to je pitanje na koje niko ne može dati odgovor. Kada pogledate sada činjenice - zapadne planove, ukrajinske planove, planove NATO-a kao organizacije, ali i ono što se priprema s ruske strane, jasno je da niko ne računa sa završetkom sukoba u ovoj godini, odnosno da se očigledno pretpostavlja da će sukob ući i u narednu godinu i da će potrajati još dosta dugo", kaže Životić.

Naglašava da i sama situacija na terenu govori da ne postoje uslovi da se rat završi tokom ove godine.

Celo gostovanje profesora Aleksandra Životića u Jutarnjem programu RTS-a pogledajte u video-snimku na početku teksta.