Rat na dnu mora - partizani, podmornice i jedrilice

Četiri paralelne istrage koje vode države čiji su stručnjaci imali pristup mestima na kojima su 26. septembra u vazduh odletele tri od četiri cevi gasovoda Severni tok 1 i 2 ni posle osam meseci nisu uspele da utvrde ko stoji iza ovog napada.

Pet muškaraca i žena ukrcali su se u iznajljeni brod u Rostoku 6. septembra, utovarili materijal potreban za sabotažu i isplovili prema danskom ostrvu Bornholm, tvrde nemački Špigl i ARD.

Jahtu je iznajmila firma čiji su vlasnici Ukrajinci, a posadu su činili kapetan, dva ronioca, dva pomoćnika i lekar. Do Rostoka su došli koristeći lažne pasoše, koje su koristili i prilikom iznajmljivanja broda.

Njujork tajms i nešto kasnije Vašington post su objavili da je napad na Severni tok izvela proukrajinska grupa, ali da nema jasnih indikacija da je sabotaža imala veze sa zvaničnicima vlasti u Kijevu.

Prema američkoj verziji događaja, profesionalni ronioci su iznajmili jedrilicu tipa "bavarija kruzer 50" na nemačkom ostrvu Riegen, a nemačka policija je, navodno, već u januaru ispitala vlasnike čarter kompanije.

Bela kuća, mornarica, Norvežani...

Nasuprot tvrdnjama američkih i nemačkih medija, Simur Herš tvrdi da su eksplozije koje su uništile cevi gasovoda Severni tok rezultat komplikovane tajne operacije, koju su osmislili najviši zvaničnici administracije predsednika Džozefa Bajdena. Eksploziv su postavili Amerikanci, dok su gasovod u vazduh digli Norvežani, napisao je Herš.

Nekadašnji novinar Njujork tajmsa i Njujorkera, dobitnik Pulicerove nagrade Sejmor Herš je za ovu operaciju okrivio Belu kuću, Centralnu obaveštajnu agenciju i na koncu Norvežane, navodno odgovorne za aktiviranje eksploziva.

Za operaciju, koju su osmislili predsednik Džozef Bajden, njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven, te državni sekretar Entoni Blinken i njegova pomoćnica Viktorija Nuland, odgovorna je i CIA i pripadnici Centra za ronioce i spasavanje američke ratne mornarice, smeštenog u Panama Sitiju na Floridi.

"Odluka o sabotaži na gasovodu doneta je posle više od devet meseci debate među zvaničnicima o načinima na koji bi se taj cilj najefikasnije postigao. Većinu vremena nije diskutovano o misiji, već o načinu na koji bi se to moglo uraditi a da se ne otkrije počinilac", piše Herš.

Ronioci iz centra na Floridi izabrani su jer ne potpadaju pod nadležnost komande za specijalne operacije, koja je obavezna da o akcijama unapred obavesti Kongres. Planiranje ove operacije kompletirano je u prvim mesecima 2022. godine.

Ukrajinski partizani, jahta i dansko ostrvo

Istraga nemačkih i američkih medija je eksploziv kojim su raznesene cevi Severnog toka stavile u ruke dvojice neidentifikovanih ronilaca, koji su kamionom dopremili eksploziv do Rostova.

Prema toj istrazi, jahta iznajmljena lažnim pasošima doplovila je do danskog ostrva Kristijanso, severoistočno od Bornholma. Na stolu jahte koja je potom vraćena vlasnicima, pronađeni su tragovi eksploziva.

Navodi se i da je odmah posle eksplozija jedna zapadna obaveštajna služba evropskim partnerima dojavila da su napad izvršili ukrajinski komandosi.

Danski mediji, pak, tvrde da je potragu za tim brodom prva pokrenula policije te države, koja je od lokalnih vlasti zatražila pomoć.

Administrator tog ostrva, Soren Tim Andersen je rekao i da su pregledani registri dolaska i odlaska plovila iz lokalne luke, kao i da je preko Fejsbuka zamolio stanovnike da fotofrafije i snimke luke iz dana koji su prethodili napadu.

Nemački mediji ne isključuju mogućnost da je čitava operacija sa iznajmljenom jahtom i tragovima eksploziva na stolu u kabini namerno inscenirana kako bi se skrenula pažnja sa stvarnih počinilaca.

Heršova verzija sabotaže

Ronioci američke mornarice su, kako tvrdi Herš, eksploziv na cevi Severnog toka postavili u junu prošle godine, tokom manevara nazvanih "Baltops 22". U isto vreme, postavljeni su i detonatori, koji su aktivirani tri meseca kasnije.

Heršove tvrdnje podudaraju se sa malobrojnim detaljima koji su, do sada, procurili iz istrage koju vode vlasti u Berlinu.

"Napadi na gasovode Severni tok 1 i 2 kompleksna je operacija, koju nije mogla da izvede teroristička organizacija, već samo dobro opremljene i obučene specijalne snage", ocenili su nemački bezbednosni stručnjaci.

Nedeljnik "Špigl" je, posle eksplozija, objavio da je američka Centralna obaveštajna agencija još tokom leta upozorila Nemce na moguće napade na Severni tok, tvrdeći da su presretnute ruske komunikacije u kojima se izražava zabrinutost zbog mogućih ukrajinskih akcija usmerenih protiv ovog gasovoda.

Mogućnost da, osim Severnog toka 1, proradi i novi krak gasovoda iz Rusije ka Nemačkoj, naišao je na brojne protivnike u SAD, pa je Bajdenova administracija bila u velikoj meri prinuđena da promeni pristup, pošto su Ted Kruz i republikanci u Senatu zapretili da će blokirati izbor ambasadora, osim Nikolasa Bernsa, koji je imenovan za ambasadora u Pekingu.

Blokada u Senatu i činjenica da su Rusi gomilali trupe na granici sa Ukrajinom, vratili su fokus Bajdenove administracije na Severni tok 2, piše Herš, pre svega zbog straha da bi Nemačka mogla da pokaže ozbiljne rezerve prema naoružavanju Ukrajine za rat sa Rusijom.

Planiranje napada na Severni tok

Herš navodi da je, nekoliko meseci pre eksplozija, u opticaju bilo više mogućnosti za napad, uključujući ponudu mornarice da upotrebi novu podmornicu, ratnog vazduhoplovstva da pored gasovoda ispusti bombe koje će kasnije biti aktivirane, dok je CIA insistirala da bilo koji plan mora biti tajan.

Na kraju, izbor je sveden na ronioce, ali je i dalje dobar deo zvaničnika pokazivao ozbiljne rezerve, zbog čestih ruskih patrola u Baltiku, kao i činjenice da u okolini nema naftnih platformi, koje bi "prikrile" ovu operaciju.

Plan je, konačno, finalizovan početkom godine, a 7. februara Bajden je posle sastanka se nemačkim kancelarom Olafom Šolcom rekao da "ukoliko Rusija napadne...Severnog toka 2 više neće biti".

Izjavom američkog predsednika i nešto ranijim javnim nastupom Viktorije Nuland, tvrde zvaničnici, ova operacija prestala je da bude tajna i samim tim planeri više nisu imali obavezu da o njoj obaveste Kongres.

Norvežani su, ubrzo zatim, pronašli idealno mesto za napad – u plitkim vodama Baltika, nedaleko od ostrva Bornholm.

Redovni zajednički manevri na Baltiku ocenjeni su kao idealna prilika da se postavi eksploziv, posebno nakon što su Amerikanci vežbama dodali i novi element – istraživanje i razvoj.

Prvobitno je planirano da eksploziv bude aktiviran 48 sati posle postavljanja, ali su Amerikanci smatrali da bi takav vremenski rok nedvosmisleno ukazivao na umešanost Vašingtona.

Na kraju, norveški patrolni avion P-8 ispustio je sonar nedaleko od mesta na kojem je eksploziv postavljen. Nekoliko sati kasnije, eksplodirale su cevi gasovoda Severni tok 1 i 2.

Naredni P-8, ovaj put američki, nadleteo je ovo područje neposredno posle detonacija.

"Mornarički P-8A je bio na rutinskom letu iznad Baltičkog mora nevezano za curenje iz gasovoda Severni tok", rekao je tada Rojtersu portparol američke ratne mornarice, što je izazvalo lavinu spekulacija o navodnoj američkoj umešanosti u sabotažu gasovoda.

Neposredno posle eksplozije, bivši poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski napisao je na Tviteru: "Hvala SAD", ali je posle nekoliko dana obrisao tvit.

Prema jednoj od verzija, koja je posle havarije predstavljena u zapadnim medijima, sabotažu su izazvali Rusi pokušavajući da veštački podignu cene prirodnog gasa i istovremeno pokažu kako su u stanju da izvedu takvu akciju i na drugim podvodnim infrastrukturnim objektima od globalnog značaja.

Gasovodi Severni tok 1 i 2 oštećeni su u eksplozijama koje odgovaraju snazi 500 kilograma TNT-a. Toliko je bilo potrebno da se uništi nekoliko centimetara čelične obloge i isto toliko armiranog betona u koji su postavljene cevi gasovoda, procenila je nemačka obaveštajna služba BND.

S obzirom na to da su cevi postavljene na dubini od 80 do 110 metara, nemački bezbednosni eksperti smatraju da je isključeno da su za napad odgovorne terorističke organizacije, već jedna od onih nekoliko država koje imaju sposobnost da ovakvu akciju planiraju i izvedu.

Napadi na Severni tok 1 i 2 najdrastičniji su primeri među oko 10.000 napada na energetsku infrastrukturu od 1980. godine, koliko ih je izbrojao švajcarski Instutut "Paul Šerer".