Ekipa RTS-a u Užgorodu, kako izgleda život na ukrajinsko-mađarskoj granici

U Užgorodu živi 120.000 stanovnika, ali u nekim trenucima bilo ih je i dvostruko više zbog raseljenih. Prema zvaničnim podacima, prošlo je pola miliona ljudi, a nezvanično i dvostruko više.

Mnogi su izabrali Užgorod za utočište, jer je to bezbedniji deo zemlje, nije bilo bombardovanja u tom delu od početka rata.

Kristina je s mužem i sinovima napustila Harkov kada su odjeknule prve eksplozije 24. februara prošle godine. Izbegli su najpre u Češku, ali želeli su nazad u Ukrajinu. Najbezbednije je bilo u Užgorodu, gde će se i poroditi.

"Ovde se osećamo bezbedno. Rado bismo se vratili u Harkov, ali to u ovom trenutku nije pametno. Deca ne mogu u školu, ostajemo ovde", kaže Kristina, raseljena iz Harkova.

Stara administrativna zgrada u industrijskoj oblasti Užgoroda sklonište je za raseljene Ukrajince od 2014. Od početka rata, prošle godine broj izbegličkih centara se udesetostručio.

"Bilo je perioda kada se broj stanovnika Užgoroda udvostručio. Bilo je tablica iz svih delova Ukrajine. U tim vremenima izazova, ljudi se zbliže. Potrebno je sedam dolara za dva obroka po osobi za jedan dan, ali kada imate 10.000 ljudi, to je 70.000 dolara i tako svakog dana. I uveren sam da bi ceo sistem humanitarne pomoći kolabirao da nema volontera", rekao je Genadij Polonski.

Potrebe ljudi menjale su se tokom prethodne godine

Veronika i Vasil volonterskim radom počeli su da se bave čim je rat počeo. Najpre kao volonteri u kuhinji, sada pomažu muzikom i prodajom umetničkih dela.

"Umetnici pomažu na svoj način, pomažemo deci i starijima, trudimo se da organizujemo prodajne izložbe, sve što može, svuda gde stignemo", kaže Veronika.

I Edvin je volonter iz okoline Užgoroda. Pomaže raseljenima u svom mestu, ali i Ukrajincima koji su izbegli u susednu Mađarsku.

Granica je na samo 30 kilometara od grada. Od početka rata prešlo ju je više od dva miliona ljudi. Među njima i njegova porodica.

"U Mađarskoj smo mesec dana, mi smo iz Muhačeva. Volontiramo ovde, pomažemo izbeglicama iz Ukrajine. U Mađarskoj ih je malo, najviše u Češkoj, Poljskoj", rekao je Edvin.

Karitas najviše pomaže onima koji su odlučili da ostanu u gradiću Njiređhaza, ali na početku rata hiljadama izbeglih bila je potrebna pomoć.

"Delujemo u dva pravca, snabdevamo hranom, životnim potrepštinama, odećom. Za one koji se duže zadržavaju u našem regionu pokušavamo da nađemo posao, pomažemo u administrativnim poslovima, pomažemo da nastave život", napomenuo je Edvin.

Mnogi ipak nastave dalje iz Mađarske. Najviše izbeglica iz Ukrajine i dalje je Poljskoj, milion i po ljudi.

Najžešće borbe vode se na 1.500 kilometara od Užgoroda, u Bahmutu.