Mirovne inicijative zatajile, zašto se ne nazire kraj ratu u Ukrajini
Svet čezne za mirom, ali o miru, čini se, malo ko govori ili apele da se ratovi okončaju malo ko ozbiljno shvata. Pregovori o okočanju rata u Ukrajini vodili su se najpre u Belorusiji, pa onda ozbiljnije u Turskoj, a dogovor o izvozu žitarica, poslednji je diplomatski uspeh.
Glas mirovnih pokreta, glasan tokom hladnog rata, danas se gotovo ne čuje.
"Pogledajmo u lica svoj deci sveta koja čeznu za mirom", poručio je papa Franja.
Papa Franja je izgleda otišao korak dalje od poziva za prekid svih svetskih sukoba, pa i onog u Ukrajini. Moskvi je, kako prenose francuski mediji, uputio konkretni mirovni plan – plan predsednika Francuske, koji papa podržava.
"Pogledajmo u lica naše ukrajinske braće i sestara koji ovaj Božić provode u tami i hladnoći, daleko od svojih domova zbog ratnih razaranja koja traju već 10 meseci", rekao je papa.
Kremlj navodno na papin predlog nije ostao gluv. Prećutana je, međutim, jesenja inicijativa Meksika – da Ujedinjene nacije proglase petogodišnje primirje u svim svetskim sukobima, pa i u Ukrajini.
"Mir mora biti postignut tako da ni narod Ukrajine ni Rusije, niti bilo koji drugi narod na svetu, ne pati od apsurdnosti rata", izjavio je predsednik Meksika Andres Manuel Lopez Obrador.
Meksički predsednik je kao posrednike video papu, indijskog premijera i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.
"Mislim da je predlog odličan jer je nekako decentrirao stvar jer ne bi bio fokus samo na rusko-ukrajinski, odnosno rusko-zapadni sukob nego bi bila reč o nekom novom civilizacijskom pristupu oružanim sukobima i zalaganje za globalni mir pa ni ovo moralo da se tretira ne kao poraz nego kao doprinos toj novoj civilizaciji", smatra profesorka FPN Radmila Nakarada.
Na doprinos u pregovorima Rusije i Ukrajine spreman je generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Uz naizgled jednostavan uslov: da obe strane pristanu da u njima učestvuju.
"Dajmo šansu miru, jer previše ljudi je već stradalo", poručuje generalni sekretar UN Antonio Guteres.
Kako su istanbulski razgovori i dogovor o izvozu žita gotovo zaboravljeni i najavljuje se nova eskalacija, Antonio Guteres nije optimista.
"Verujem da će se vojni sukob nastaviti i da moramo još da čekamo da ozbiljni mirovni pregovori postanu mogući", kaže Guteres.
Da li je moguće da se tako malo govori o miru, pita se američki reditelj Ejbel Ferara.
"Da li ijedna zemlja govori o rešenju za ovu situaciju? Ne. Priča se o nafti i oružju. Niko ne govori kako ovo da se završi. Osim normalnih ljudi, nikoga to ne zanima", smatra Ferara.
U toku hladnog rata, kada su mirovni pokreti bili jaki i kada su bili u stanju da izvedu milione na ulice kada je reč o razmeštanju nekog od nuklearnog oružja u Evropi, sada se svaki dan govori o mogućnosti nuklearnog rata.
Ako ih ima, to je zbog porasta cene gasa, hrane i socijalnih nevolja koje je ovaj rat doneo, ali strah kao da nije pokretač sada nekog ozbiljnog mirovnog otpora.
Marševi za mir od šezdesetih gotovo da su bili američka i evropska svakodnevica. Aktivisti i građani tražili su nuklearno razoružavanje, okončanje rata u Vijetnamu. Krajem osamdesetih, i da se zaustavi raspoređivanje nuklearnog oružja u zapadnoj Evropi.
Odnos prema ratu na istoku Evrope, možda najbolje ilustruje nedavna odluka italijanske vlade – Ukrajini će isporučivati oružje, sve do početka mirovnih pregovora.
Коментари