SAD i Kina – odnosi iza ukrajinskog sukoba

U pozadini sukoba u Ukrajini, koji je zaokupio gotovu svu pažnju svetskih medija i javnosti, nastavljeno je rivalstvo Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine. Nizak procenat popularnosti američkog predsednika Džozefa Bajdena među biračima nije značajno ugrozio rezultate Demokratske partije na “međuizborima”. Kineski predsednik Si Đinping dobio je nepodeljenu podršku na 20. kongresu Komunističke partije Kine i potpuni legitimitet za vođenje države u narednih pet godina.

САД и Кина – односи иза украјинског сукоба

Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka kaže za Radio Beograd 1 da, uprkos ratu u Ukrajini, u koji je Vašington uložio veliki iznos vojne pomoći, fokus američke politike ostaje usmeren prema Pekingu.

"Kina je jedini pravi izazivač moći SAD i u brojnim aspektima je daleko moćnija od Rusije. U nekim oblastima Kina je stigla SAD, u nekima nije, ali je svakako ključni izazov za američku predominantnu ulogu. Odnosi sa Kinom su bili u par situacija prilično lomljivi, naročito tokom posete tadašnje predsedavajuće Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu. Trgovinski odnosi su nešto manje napeti nego u vreme Donalda Trampa, ali je i administracija Džozefa Bajdena nastavila da na Kinu gleda kao na izazivača broj jedan. Ipak, Kina i SAD se prožimaju na mnogo nivoa i daleko smo od bilo kakvog direktnog sukoba", ističe Krstić.

U emisiji Svet i mi u 2022. spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović je naglasio da odnosi Vašingtona i Pekinga postaju sve komplikovaniji.

"SAD su nastavile sa carinskim ratom i pokušajima odvajanja svoje, i uopšte zapadne, privrede od Kine. Vašington formira i velike vojne i bezbednosne saveze u pokušaju da formira blokove zemlja kojim bi mogla da se okruži Kina. Peking je toga svestan, ali smatra da je mir neizbežan i pokušaće da sve sporove rešava na bazi zdrave konkurencije. Kina ne želi da upadne u zamku da bude izazvana da vojno interveniše u Južnom kineskom moru ili na Tajvanu", navodi Korkodelović.

Milan Krstić veruje da su Vašington i Peking u ovom trenutku jedini takmaci na globalnoj sceni.

"Naravno da će se i jedan i drugi akter truditi da povećaju svoju bazu saveznika. Kina koristi priliku da okrene Rusiju u potpunosti ka sebi, a tu Moskva može da bude samo mlađi partner. SAD to čini u odnosu na Evropu, a kroz ukrajinsku krizu pokazuje da evropski autonomni identitet nije dovoljan da se suprotstavi izazovima poput Rusije i da je Amerika neophodna. Ovo može da bude trend stvaranja neke vrste bipolarnog poretka, ali to ne bi bilo dobro, iako neki misle da je takva podela moći u svetu najbolja, jer tokom Hladnog rata nije bilo direktnog sukoba između polova. Za svet je sada bolje da do toga ipak ne dođe, ukoliko se pogleda trenutni stepen umreženosti na čitavoj planeti", kaže Krstić.

Sagovornici Radio Beograda 1 zaključuju da će od odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine u najvećoj meri zavisiti geopolitička kretanja u narednim godinama.