Istupanje Rusije iz sporazuma o žitu poskupljuje hranu na Zapadu, šta čeka Afriku

Unilateralno istupanje Rusije iz Sporazuma o izvozu žitarica je vrlo oštar odgovor Moskve i vid odmazde zbog udara dronovima na rusku Crnomorsku flotu, kao što je uništavanje ukrajinske infrastrukture i elektro-distributivne mreže bio odogovor na operaciju bombardovanja krimskog mosta, izjavio je za RTS Vuk Vuksanović.

"Rusija ovim udara na zapadne prestonice, zato što kada blokira izvoz ukrajinskog žita, time će da povisi cenu prehrambenih proizvoda Zapadu. Time će da optereti potrošačku korpu zapadnog građanina, zajedno sa porastom energenata pred predstojeću zimu. Već vidimo da se taj scenario priprema kao rezultat ove ruske odluke", objašnjava Vuksanović.

"Moskva će ostvariti poen u Africi"

Takođe, dodaje, Moskva će ostvariti moćan politički poen prvenstveno u Africi, jer, iako je tačan odgovor Zapada da nigde nije regulisano u ugovoru gde žito mora da se izveze, veliki deo zapadne kampanje najviše je insistira da Afrika najviše pati.

"Ali kada se potpisao ovaj Sporazum, upravo su zapadni izvori, najviše među njima Njujork tajms, govorili da je ukrajinsko žito završavalo na totalno drugim lokacijama, prvenstveno na najprosperitetnijim evropskim i azijskim tržištima, sa ciljem da se obori cena globalnih prehrambenih proizvoda, a ne da je bila humanitarna logika za najugroženija tržišta", objašnjava Vuksanović.

Sa druge strane, ukazuje na izjavu ruskog ministra poljoprivrede da je Rusija spremna da ustupi robu Africi i drugim siromašnim tržištima po pristupačnim cenama, čak u nekim slučajevima i da donira.

"Postoje minorni ruski proboji, ali se može očekivati stabilizacija fronta"

Kada je reč o stanju na frontu i mogućnosti eskalacije sukoba, Vuksanović ocenjuje da postoje minorni ruski proboji, najviše u Donbasu, ali da za sada deluje da će se u narednih nekoliko nedelja linije fronta stabilizovati.

"Mislim da mi vidimo situaciju u kojoj ukrajinske snage prilično žustro pokušavaju da napadaju i da zauzmu što više teritorije od ruske strane, kako bi konsolidovali što bolje svoje pozicije u nadi da mogu da mobilišu globalno javno mnjenje, kako bi Zapad pružio više pomoći, ali ako vidimo da nije bilo značajnijih ukrajinskih dobitaka u poslednje tri nedelje, mislim da ovo vodi tome da će se linije fronta stabilizovati najviše zbog dolaska jeseni, da će ona teza o 'generalu Blatu' da prevlada, što će naravno da fiksira pozicije, jer će biti teško da se vode operacije", smatra Vuksanović.

Novo nuklearno oružje SAD u Evropi – rutina ili pretnja

Rusija skreće pažnju na novo taktičko nuklearno oružje koje SAD raspoređuju u Evropi. Vašington tvrdi da je reč o ranije planiranoj zameni arsenala.

Vuksanović ocenjuje da mogućnost upotrebe taktičkog nuklearnog oružja od strane Rusije u Ukrajini postoji, ali da mora da prođe mnogo stepenika u ratu da bi došli u teorijsku mogućnost upotrebe nuklearnog oružja.

"Svakako da postoji taj rizik, jer moguće je da je istinito što kaže zapadna strana da je ovo rutinska zamena naoružanja u Evropi, ali kada imate ovako vreo bezbednosni teren, ono što bi bila rutinska operacija, smatra se potencijalno opasnim", napominje Vuksanović.

Kakve su šanse za dogovor Rusije i SAD

Što se tiče predloga Kremlja da bi predsednici Rusije i SAD mogli da razgovaraju, ali tako što bi se vratili na pozicije sa kraja prošle godine, Vuksanović podseća da su postojali neki kontakti između američke i ruske strane i pre te izjave Sergeja Lavrova.

"Ohrabrujuće je da postoji ta retorika, potrebno je da postoji kanal komunikacije, makar na površnom nivou, ali da li će to da poploča put ka tom velikom kompromisu, nakon svega što je urađeno i rečeno, to neće biti nimalo lako. Moskva će insistirati na bezbednosnim garancijama koje je potegla tokom ove krize, pre nepunih godinu dana, ali isto tako postavljaće se sa strane Vašingtona pitanje ukrajinskih teritorija, što znači da neće biti nimalo lako da se ta formalna diplomatska retorika konvertuje u rešenje", zaključuje Vuksanović.