Trapara: Rusija i SAD svesne posledica direktnog sukoba i upotrebe nuklearnog oružja

Viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Vladimir Trapara kaže da je logično, ali i očekivano, indirektno učešće NATO-a, ali i političkog Zapada, predvođenog Vašingtonom, u rusko-ukrajinskom sukobu. Ističe da računaju da je pomoć Ukrajini dovoljna da Kijev porazi Moskvu. Objasnio je da su motivi NATO saveza da se umeša u dešavanja u Ukrajini pre svega politički, jer Zapad "nije mogao da okrene glavu pred ruskom invazijom, pošto bi time doveo u pitanje i jedinstvo, ali i smisao postojanja Severnoatlantskog vojnog saveza".

Vladimir Trapara, u emisiji Prvog programa Radio Beograda "U središtu pažnje", rekao je da postoji mogućnost da sukob Rusije NATO-a preraste u direktan, ali u slučaju da Rusija zauzme veći deo Ukrajine, odnosno ozbiljno promeni situaciju u svoju korist ili upotrebi nuklearno oružje.

"Eventualno direktno učešće NATO-a u dešavanja u Ukrajini može da ubrza završetak sukoba Moskve i Kijeva", smatra viši naučni saradnik IMPP, konstatujući da postoji i rizik od širenja sukoba.

Ne isključuje ni opciju prema kojoj bi NATO mogao da pošalje trupe u delove Ukrajine u kojima se ne vode borbe.

To bi, kaže, moglo da ubrza kraj konflikta u smislu zamrzavanja, odnosno faktičke podele Ukrajine.

Trapara napominje da su i Rusija i Zapad svesni posledica direktnog sukoba, te da se zbog toga ne odlučuju da uđu u njega.

Veruje da bi se i jedni i drugi, ukoliko bi do njega došlo, potrudili da izbednu one najgore – a to je upotreba nuklearnog naoružanja.

O sankcijama Rusiji

Sankcije Rusiji značajno pogađaju ekonomiju i način života u toj državi i to je jedan od razloga zbog kojih je određen broj stanovnika napustio tu zemlju, ističe Trapara.

Naglašava, međutim, da sankcije ne pogađaju najveći deo građana Rusije, u meri da bi to uticalo na promenu ruske politike i eventualno zaustavljanje rata u Ukrajini.

Za Traparu je jasno da su evropske države, i EU u celini, opredeljene da podnesu određenje žrtve da bi što uspešnije vodile indirektan rat protiv Rusije u Ukrajini i dugoročno hladni rat protiv Moskve.

Međutim, ukazuje da nisu sve države EU jednako privržene sakcijama Rusiji, te da su pojedine, poput Mađarske, protiv.

"Protivnici sankcija Ruske Federacije u EU su u manjini. Sporadični protesti u Evropi još uvek nisu okupili kritičnu masu koja bi dovela do promene politike Unije prema Moskvi", procizira Trapara, uveren da je rusko-ukrajinski sukob osnažio i NATO alijansu, ali i jedinstvo političkog Zapada.

Budući odnosi Rusije i NATO-a

Kada je o budućim odnosima RF i NATO-a reč, Trapara smatra da će oni biti "rivalski i vrlo zaoštreni", te da bi trebalo očekivati jedan duži period hladnog rata, sve dok jedna od strana ne promeni politiku.

Predviđa da će se podići "gvozdena zavesa" i da je moguće da se pruža preko ukrajinske teritorije, zato što je malo verovatno da Rusija ili Ukrajina ostvare potpunu pobedu i pošto je realnije da njihov sukob rezultira faktičkom podelom teritorije Ukrajine.

Vladimir Trapara je u emisiji U središtu pažnje objasnio da se nalazimo u fazi zaoštravanja krize u Ukrajini, kao i da ne vidi njen završetak u skorije vreme.

"Obe strane žele pobedu, imaju resurse i volju da pojačaju angažovanje u vojnim operacijama i dok neko ne popusti ili dok se obe strane ne iscrpe i odluče da zamrznu sukob – tu nema kraja", zaključue Vladimir Trapara, konstatujući i da je upitno hoće li se rat u Ukrajini - koji već dugo traje, završiti i tokom sledeće godine.