Lišanin: Trajni sukob u Ukrajini bi Evropu pretvorio u prostor tenzija i političkih problema

Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije objasnio je za RTS da je nuklearna vežba, koju od danas održava 14 NATO saveznika, redovna godišnja vežba koja je bila najavljena i da je počelo na njenom održavanju da se radi kada je okončano prethodno izdanje.

"Tako da ovaj konkretan događaj ne moramo da posmatramo u svetlosti sukoba u Ukrajini, ali naravno da ceo svet ima pojačanu senzitivnost na pomen nuklearnog naoružanja. Intenzivno se govori da bi eskalacija između Rusije i Zapada mogla da dovede do njegove upotrebe u krajnjoj instanci", naveo je Lišanin.

Dodao je da vežba koja se obavlja u Belgiji i vežba koju su Rusi najavili za kraj meseca, nije naročito kontroverzna samo po sebi, jer, kako je naveo, nuklearne doktrine najvećih država među kojima su i SAD kao predvodnica NATO saveza i Ruska Federacija predviđaju upotrebu nuklearnog naoružanja u slučaju napada stranih sila.

"Kada bi neka država članica bila napadnuta na svojoj teritoriji putem upotrebe nuklearnog naoružanja, onda bi to iziskivalo adekvatan odgovor od drugih saveznika, ako je napadnuta država koja nema svoje nuklearno naoružanje, što je slučaj sa najvećim brojem država članica NATO-a. Ako ruska teritorija bude napadnuta naročito ubojitijim vrstama oružja, ruska doktrina predviđa da, ako je ugrožen opstanak i vitalna bezbednost, može se očekivati nuklearni odgovor", istakao je Lišanin.

Dodao je da, ako razmišljamo samo o tome da li bi jedna i druga strana mogle da pribegnu primeni nuklearnog oružja ako su napadnute njihove teritorije, imamo razlog da budemo optimisti.

"Glavni problem je taj da li bi NATO odgovorio ozbiljnije ako bi Rusija procenila da je pametno da upotrebi protiv Ukrajine, ne direktno protiv NATO članice", naveo je Mladen Lišanin.

"Globalna ravnoteža straha se nalazi između Rusije i SAD" 

Lišanin je naveo da je Francuska značajna unutar EU, pošto je posle britanskog izlaska jedina članica Unije sa nuklearnim naoružanjem, ali da se glavna globalna ravnoteža straha u vezi sa konfliktom u Ukrajini nalazi između Rusije i SAD.  

"Nisam siguran da mnogo izjave, pa i akcije koje upućuje Makron, mogu mnogo da utiču, ja bih njegovu izjavu tumačio u kontekstu evropskih pokušaja da sačuvaju ono malo strateške autonomije EU, na kojoj se radilo dugo, a koja je propala sa ovim sukobom u Ukrajini", rekao je Lišanin.

Dodao je da nije nepoznato, što znamo od američke invazije na Irak, da najmoćnije članice EU, one koje su danas najmoćnije Francuska i Nemačka, imaju nešto drugačije poglede na Rusiju i na bezbednosnu arhitekturu Evrope nego što ih ima Vašington.

"One nemaju uvek kapaciteta da te svoje zamisli sprovedu, zbog disbalansa u odnosima moći, ali pogledi na svet su drugačiji. Ovo nije prvi put da od početka sukoba i nemački kancelar i francuski predsednik šalju pomirljivije poruke nego što se čini iz drugih evropskih i svetskih prestonica. Ja bih ovu izjavu tumačio u tom kontekstu, kao što bih Bajdenovu izjavu o Armagedonu tumačio u kontekstu nečega na čemu počiva američka politika o upotebi nuklearnog naoružanja. To je ciljana dvosmislenost, poruke o Armagedonu su poruke koje se mogu čitati na različite načine, kada se kaže Armagedon to evocira i Putinovu izjavu o upotrebi nuklearnog naoružanja ili strateškog konvencionalnog naoružanja unutar ruske teritorije, ali ne implicira upotrebu specifične vrste oružja, koja bi sa ruske strane biti doživljena kao crvena linija ili tačka bez povratka, taj Armagedon mogu biti sankcije isporuka naoružanja Ukrajini, a ne nuklearni odgovor, ako se Rusija odluči da upotrebi taktičko nuklearno naoružanje protiv Ukrajine", napomenuo je Lišanin.

Što se tiče Nemačke, Lišanin je ocenio da je procena i zbog unutrašnje javnosti i zbog dobrih odnosa unutar zapadne alijanse, da Nemačka mora da učini više nego u prvim nedeljama, jer je nemačka spremnost na pregovore bila doživljena ne samo kao politička slabost nego i kao neka vrsta podrivanja unutar NATO-a što nije naišlo na odobravanje velikog broja partnera ni u zemlji ni u inostranstvu.

"Što se tiče Francuske, Emanuel Makron ostaje jedan od retkih lidera sa Zapada koji pokazuje spremnost na direktnu komunikaciju i na očuvanje bilo kakve vrste diplomatije opštenja za neku vrstu političkog rešenja koja bi privremeno dovela do okončanja sukoba. Razlozi su jednostavni, šteta koju plaća EU i njene najprosperitetnije članice od ovog sukoba je veća od one koju snosi Vašington, a takođe u narednim decenijama, a možda i duže, evropske države članice računaju da će ostati da žive pored nekakve Rusije u budućnosti", rekao je Lišanin.

"Diplomatsko rešenje bilo kog tipa je bolje od trajnog sukoba"

Kako je dodao, diplomatsko rešenje bilo kog tipa je bolje od trajnog sukoba niskog intenziteta koji bi Evropu pretvorio od kontinenta prosperiteta u jedan prostor trajnih tenzija i političkih problema i koji bi, osim što bi doveli do pogoršanja kvaliteta života evropskog stanovništva, što se vidi, zadržali potencijal da preraste u globalni sukob većih razmera što zaista nikome ne bi moglo da donese korist.

"Situacija na frontu, koliko možemo da pratimo, ne menja se nakon kontraofanziva s kraja avgusta i iz septembra. Linije su ostale gde su ukrajinske snage uspele da se vrate na prethodne položaje i dalje sporadičnih sukoba ima, ali nema velikih pomeranja i zato Rusija pribegava ovim vrstama retalijacije, kao što je jutrošnja upotreba dronova ili raketni napadi od prošle nedelje na Kijev i druge gradove u Ukrajini", naveo je Lišanin.

Istakao je da, kada procenite da na frontu ne možete da ostvarite interese od vitalnog značaja, onda ćete lakše pribeći ovakvoj vrsti nediskriminatornog delovanja u dubini neprijateljske teritorije.

"Što se tiče iranskih dronova, nije tajna da ih Moskva poseduje i koristi. Izvesno je da je Teheran u pravu kada demantuje da ih je on prodao Moskvi u vidu zvanične trgovine naoružanjem, ali Rusija ima druge načine da se domogne iranskih dronova. Pre svega preko Iraka i Sirije, nabavljajući ih od proiranskih milicija u ovim regionima, tako da očekujem da će Rusija nastaviti da ih nabavlja i koristi, jer su se pokazali dostupnim, a efektnim više kada je reč o uticaju na javno mnjenje i razaranje morala u nekim segmetnima ukrajinskog društva, nego u pogledu toga da će se na taj način učiniti drastične razlike na frontu", rekao je Lišanin.

"U vezi sa samitom G20 najpre treba da nas zanima ko će da se pojavi" 

Govoreći o predstojećem samitu G20 na Baliju, Lišanin je rekao da je za razliku od formata G7 koji sada okuplja samo zapadne i prozapadne države, koji je neka vrsta samopercipiranog skupa liberalnih demokratija, koje se postavljaju nasuprot Rusiji, Kini, Iranu, G20 nešto difuzniji format, koji okuplja i države kritične prema političkom Zapadu.

"Ono što najpre treba da nas zanima u vezi sa Samitom na Baliju je ko će se pojaviti. Glavna kontroverza je prisustvo Putina, koji je bio izričit da će doći, i dalje je zvanična pozicija Rusije da će doći, ali u ovih par nedelja ima vremena da se dogode stvari koje bi mogle da ga odvrate. Ukoliko se Putin pojavi, ideja Zapada je bila da kolektivno bojkotuju, što bi Rusiji i njenim partnerima omogućilo da potpuno preuzmu pozornicu i omoguće da se oblikuju poruke koje će sa nje biti poslate.

Dodao je da sada imamo situaciju da će zapadne države izvesno doći u Indoneziju i da su one učestvovale u svim pripremnim samitima.

"One će učestvovati i tamo će biti kineski predsednik Si, a ako se Putin pojavi, videćemo ko će biti voljan da s njim učestvuje u zvaničnom i neformalnom okruženju i koje će poruke biti poslate. Nemam utisak da ukoliko se svi lideri pojave, da će bilo ko imati monopol nad porukama ili uticaj kako će izgledati završni dokument i da li će do njega doći, niti da će se pronaći političko rešenje za ukrajinski sukob", ocenio je Mladen Lišanin.