Srećko Đukić: Ne vidim ko bi imao dovoljan autoritet da dovede Moskvu i Kijev do sporazuma

Rusija trenutno kontroliše oko 20 odsto teritorije Ukrajine, izjavio je predsednik Volodimir Zelenski. Zapadni mediji i analitičari, iako nevoljno, počeli su da pišu o sporom ali neumitnom napredovanju ruske armije na istoku Ukrajine.

U nemačkom Veltu se moglo pročitati da je, posle početne euforije da bi Ukrajina mogla da dobije rat ili čak protera Ruse iz cele Ukrajine, ta zemlja na putu poraza.

Najnovija odluka američkog predsednika Bajdena da, posle dosta oklevanja, odobri da se Ukrajini dostave mobilni artiljerijski raketni sistemi, precizno oružje koje može da pogodi ciljeve udaljene i do 80 kilometara, otvorila je pitanje da li takvi potezi zapadnih saveznika mogu da preokrenu situaciju na ukrajinskom ratištu i kakav bi bio odgovor Moskve.

Diplomata Srećko Đukić ocenio je u Magazinu na prvom Radio Beograda da će naoružavanje ukrajinske vojske samo rasplamsati sukobe i izazvati još veće stradanje vojnika na obe strane, ali i ukrajinskih civila.

Objašnjava da su rakete čije je slanje odobrio Bajden mnogo manjeg dometa od onih koje Ukrajina traži i da za sada nije izvesno da li će Vašington odobriti njihovo slanje.

Ogromni gubici

Dodaje da je Zelenski saopštio da dnevno gine osamdeset do sto ukrajinskih vojnika, a računa se da na svakog poginulog dolazi pet ranjenih vojnika.

"Dakle gubici su ogromni. Pritom, informacija o gubicima ruskih trupa nemamo, ali se iz vojnih teorija zna da snage koje napadaju uvek trpe veće gubitke. Ja se bojim da mi još nismo videli maksimalne razmere stradanja na ratištima u Ukrajini, do kojih će verovatno doći tokom leta kada obećano naoružanje stigne do ukrajinskih trupa", rekao je Đukić.

Kao iskusni diplomata pita se, zašto se još nije pojavila kredibilna mirova inicijativa koja bi za početak dovela do prekida oružanih sukoba.

"Pozicije dve strane su tvrdo ukopane ali nije ovo prvi takav sukob, pa su se nalazile države i političari koji su uspevali da ispregovaraju nekakav diplomatski izlaz. Sada ne vidim ni državu ni državnika koji bi imao dovoljan autoritet da dovede Moskvu i Kijev do nekog sporazuma", ističe Srećko Đukić.

Podsetio je na rat u Gruziji, gde je Rusija takođe vojno intervenisala, gde je posredstvom Francuske sklopljen mirovni sporazum i prekinut sukob.

Aktuelni francuski predsednik Emanuel Makron se u početnoj fazi rata u Ukrajini dosta angažovao, ali rezultata nema, primećuje sagovornik Radio Beograda 1.

Sankcije ne mogu zaustaviti rat

Đukić smatra da setovi sankcija koje Evropska unija uvodi Rusiji svakako ne mogu zaustaviti rat, jer će njihovi efekti biti postepeni ali dugoročni, sa ciljem da se unazadi rusko društvo.

"Sankcije na kupovinu nafte od Rusije počeće da deluju tek krajem godine. Rusija je u Evropu izvozila oko 110 miliona tona nafte godišnje. Sankcije će do kraja godine zaustaviti oko 90 odsto tih količina. Rusija će morati da potraži druga tržišta, a Saudijska Arabija se već ponudila da nadomesti nedostatak nafte", smatra diplomata.

Ocenjuje i da sankcije nisu izazvale onoliki skok cena nafte na svetskom tržištu koliko se strahovalo, ali da nafta donosi polovinu deviznih prihoda Rusiji.

Druga polovina je, navodi, gas i to su za sada jedini, mada veliki, prihodi.

"Sankcije neće zaustaviti rat, ali kada sve do sada uvedene sankcije počnu da deluju, njihove posledice će najviše osetiti Rusija. Tamošnje stanovništvo, privreda i tehnologija će nazadovati, uslovno rečeno, u kameno doba. Posledice ovih sankcija osećaće se u Rusiji do kraja ovog veka", tvrdi Đukić.

Ne veruje u skori kraj rata u Ukrajini, ali je uveren da ćemo po njegovom okončanju svedočiti nastajanju potpuno drugačijeg svetskog poretka.