Rusija između sankcija Zapada i pronalaženja alternativa na Istoku

Dragana Mitrović kaže za da trendovi i činjenice govore da se Rusija još pre desetak godina počela da se okreće Istoku, uvidevši da Zapad ne računa ozbiljno na Moskvu, isključujući je iz G8, odbacivanjem ili ignorisanjem njenih inicijativa.

"Zbog toga je Zajednica Nezavisnih Država prerasla u Evroazijsku ekonomsku uniju, tu je i učešće Rusije u Šangajskoj zajednici za sradnju, u BRIKS-u, u G20 gde ne postoji većina za isključenje Rusije, Istočnoazijskom forumu, ASEAN-u, nastojnjem da se skope ugovori o slobodnoj trogovini sa Egiptom, Singapurom, afričkim zemljama, grupacijom Merkosur", naglašava Mitrovićeva.

Ukazuje na to da Rusija nije veliki svetski ekonomski činilac, sa manje od pet odsto u globalnom BDP-u, ali je pokrenula brojne inicijative i trguje robom koja je veoma značajna kao što su vojna oprema i naoružanje, žitarice a pre svega gas, nafta, ugalj, važni metali za industriju, veštačka đubriva.

"Zbog posebnosti strateških roba, učešća u regionalnim i interkontinentalnim strukturama, može da traži otklon i rešenje kako bi preživela teške sankcije Zapada. Rusija se trudi da nađe alternative", kaže Mitrovićeva za RTS.

Ističe da je Rusija simbolično okrenuta Istoku, ali i dalje podmiruje 40 odsto potreba gasa EU.

Kaže da Rusija i Kina nastoje da stvore više centara moći, razbiju pravila koje su uspostavile Zapadne ekonomije, pre svega SAD.

Sa druge strane, Kina je prihvatajući zapadna načela poslovanja postala druga ekonomija sveta i najveći svetski investitor. Peking će se sigurno truditi da ne naruši to što je postigao, kaže profesorka FPN-a.

Mitrovićeva smatra da će Kina će nastojati da izbegne sankcije kakve su uvedene Rusiji, ali da se sigurno pita da li bi Zapad mogao iz geopolitčkih razloga i njoj da uvede sličan embargo.