NATO najavio slanje oružja Ukrajini; Skupština UN suspendovala Rusiju iz Saveta za ljudska prava

Свих 27 чланица Европске уније су вечерас одобриле нове санкције против Русије које укључују ембарго на увоз руског угља, дрвене грађе и вотке.

Санкције обухватају и замрзавање средстава неколико руских банака, продужење забране извоза оружја и друге врсте извоза у вредности од око десет милијарди евра, преносе агенције.

Европска комисија је нове санкције предложила у уторак након догађаја у кијевском предграђу Буча. Данас су све чланице одобриле тај предлог на састанку амбасадора, а ступиће на снагу сутра након изласка у Службеном гласнику.

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да је ситуација у украјинском граду Борођанка много страшнија него у оближњој Бучи.

Украјинска државна тужитељка Ирина Венедиктова саопштила је раније данас да је 26 тела пронађено испод две срушене зграде у граду Борођанки у кијевској области, које власти претражују након повлачења руских трупа које су га претходно заузеле.

Венедиктова није рекла да ли су власти утврдиле узрок смрти, али је оптужила руске трупе да су извршиле ваздушне нападе на град пре него што су преузеле контролу над њим.

Она је рекла да је Борођанка најгоре прошла по разарањима и по неизвесности у вези с бројем жртава.

(Ројтерс) 

Портпарол Kремља Дмитриј Песков изјавио је данас да је Русија претрпела значајне губитке у Украјини, у коју су њене трупе ушле 24. фебруара да би извеле, како Москва то назива, специјалну војну операцију.

"Имамо значајне губитке међу војницима", рекао је Песков у интервјуу британској телевизији Скај њуз истакавши да је то за Русију огромна трагедија, пренео је Ројтерс.

Руско Министарство одбране саопштило је 25. марта да је 1.351 руски војник убијен од почетка специјалне војне операције, а 3.825 рањено.

Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је два дана касније да је вероватно убијено најмање 10.000 руских војника.

Уједињене нације су саопштиле да су потврдиле смрт више од хиљаду цивила, иако ће стварни број вероватно бити далеко већи.

(Reuters) 

Русија је изгласавање суспензије те земље из Савета УН за људска права оценила као нелегално и политички мотивисано, пренела је агенција РИА новости.

Руски амбасадор у УН Генадиј Кузмин рекао је да "није ни време ни место за театралне представе попут ове коју је извела Украјина".

"Нацрт резолуције нема везе са стварним људским правима на терену. Оно што видимо јесте покушај Сједињених Држава да задрже доминантну позицију и потпуну контролу", навео је Кузмин.

(Reuters/РИА, РТС) 

Руски истражни комитет утврдио је да је експлозију у складишту муниције у близини Белгорода на југу Русије 29. марта, изазвала ракета "точка-у" испаљена из Украјине, при чему је повређено осам руских држављана и уништено складиште, саопштено је из прес службе комитета за Тас.

"Прелиминарно је утврђено да је око 20 часова 29. марта 2022. украјинска војска испалила тактички ракетни систем "точка-у", са територије Харковске области према Белгородској области, како би извршила најмање три лансирања ракета забрањених међународним конвенцијама", наводи се у саопштењу прес службе.

Према саопштењу Руског истражног комитета, покренут је кривични поступак против неидентификованих припадника украјинских оружаних снага због сумње на кривично дело "употреба забрањених средстава и метода ратовања" током бомбардовања територије Белгородске области од стране украјинске војске.

Осам руских држављана је повређено у овом нападу, а пожар и експлозије које су уследиле у потпуности су уништиле складиште, навела је прес служба.

Гувернер Белгородске области Вјачеслав Гладков изјавио је да се инцидент догодио у близини насељеног места, а према његовим подацима међу мештанима није било жртава и повређених, наводи Тас.

(Танјуг/Тас) 

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да су се чланице НАТО-а сагласиле да ојачају подршку и да обезбеде широк спектар оружја Украјини. 

Столтенберг је наком састанка министара спољних послова НАТО-а рекао да су се сагласили да учине више како би помогли партнерима да се бране, укључујући и Грузију и Босну и Херцеговину, пренео је Ројтерс.

Украјински министар спољних послова Дмитро Kулеба изјавио је да је био "веома конкретан" у својим захтевима данас на састанку НАТО-а и да је "опрезно оптимистичан" у погледу исхода разговора које је водио у Бриселу.

Обраћајући се новинарима након учешћа на састанку министара иностраних послова НАТО-а у Бриселу, Kулеба је рекао да верује да расте разумевање да се Украјина не бори само за сопствену безбедност већ и за безбедност земаља у алијанси.

Kулеба је поновио и своје раније напомене и нагласио да је споразум који Украјина предлаже НАТО-у једноставан.

"Пружите нам све што нам је потребно и ми ћемо се борити за нашу безбедност и вашу безбедност, тако да председник Путин нема шансе да тестира члан 5",рекао је украјински министар мислећи на главни део Северноатлантског споразума (Члан 5) који обавезује све земље чланице да сматрају оружани напад против неке државе чланице као напад на све државе.

(Ројтерс) 

"Учесници састанка разговарали су о току специјалне војне операције, као ио преговорима руске и украјинске делегације", додао је Песков.

(Известија) 

Столтенберг је рекао да је руска инвазија "дубоко променила безбедносно окружење у Европи" и да ће се на састанку разговарати и о "дугорочном прилагођавању", новонасталим условима.

Украјинска страна је представила нови нацрт споразума са Русијом, који је одступање од предлога изречених на разговорима у Истанбулу, саопштио руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

"Украјинска страна је јуче преговарачкој групи представила своје нацрте споразума, што је одступање од најважнијих одредби утврђених на састанку у Истанбулу 29. марта, штавише, фиксираних у документу који носи потпис шефа Украјинска делегација Давид Арахамиа", рекао је Лавров.

Конкретно, Украјина предлаже да се разговара о питањима Крима и Донбаса на састанку лидера две земље, што Русија сматра неприхватљивим.

Лавров је нагласио да Москва, упркос свим провокацијама, намерава да настави преговоре са Кијевом.

(Известија) 

"С обзиром на неизвесност тренутне ситуације, нема гаранција да се рат неће погоршати", рекао је Ханс Клуге током боравка у Лавову у Украјини.

Он је рекао да СЗО разматра све сценарије за различите ситуације које би могле да погоде грађане Украјине "од континуираног лечења масовних жртава, до хемијских напада".

(Ројтерс) 

НАТО је производ Хладног рата и одавно је требало да буде део историје, саопштио е портпарол кинеског министарства спољних послова Џао Лиђијан.

"Нећу одговарати на хипотетичка питања, али став Кине о ширењу НАТО-а на исток је врло јасан, НАТО је производ Хладног рата и требало је давно да оде у историју", рекао је Лиђијан.

Он је такође саветовао другим земљама да буду опрезне када развијају односе са НАТО-ом.

(Известија)

Кремљ је саопштио да би одлука Вашингтона да настави да снабдева Украјину оружјем и војном помоћи вероватно нарушила шансе за успешне мировне преговоре између Русије и Украјине.

"Убацивање оружја у Украјину неће допринети успеху руско-украјинских преговора. Наравно да ће то имати негативан ефекат", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

(Инденпендент) 

Будимпешта и даље одбија да подржи економске санкције Русији у области енергетике, рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто у Бриселу.

Сијерто је нагласио да је увођење било каквих санкција против руских енергетских ресурса, укључујући и оне везане за нуклеарну енергију, "црвена линија" за Мађарску.

Сијарто је рекао да је Мађарска у среду добила од Русије прву серију нуклеарног горива за нуклеарну електрану "Пакс". Достава је извршена ваздушним путем, а не железницом као раније због ситуације у Украјини.

Према речима Сијарта, пошиљка горива је стигла преко ваздушног простора Белорусије, Пољске и Словачке у Мађарску уз одобрење све три земље, пошто нуклеарна енергија још не подлеже санкцијама Европске уније.

(Ројтерс)

Министри одбране из приобалних земаља Црног мора одржали су видео састанак на којем су разговарали о сукобу у Украјини, минама које плутају у мору и о регионалној безбедности, саопштило је турско министарство одбране.

Министри одбране Турске, Бугарске, Грузије, Пољске, Румуније и Украјине позвали су на хитан прекид ватре.

Турски министар одбране Хулуси Акар је рекао да је на састанку било речи и о могућим корацима за ублажавање хуманитарне кризе и пружање помоћи Украјини.

(Ројтерс)

Руске снаге су током ноћи уништиле складишта горива у четири украјинска града, тврди Кремљ.

Циљане локације биле су у Миколајеву, Харкову, Запорожју и Чухујеву.

Москва је саопштила да се складишта користе за снабдевање украјинских трупа у Донбасу, као и у областима око Миколајева и Харкова.

Заменица украјинског премијера Ирина Верешчук изјавила је да се нада да ће та земља моћи да евакуише цивиле кроз 10 хуманитарних коридора.

Додала је да ће становници који покушавају да напусте град Маријупољ морати да користе сопствена возила.

(Ројтерс)

Градоначелник Вадим Бојченко рекао је да је међу убијеним најмање 210 деце.

(Индепендент)

Украјинске трупе гранатирале су насеље Доњецк, испаливши најамње шест граната калибра 152 милиметара, саопштено је из Заједничког центра за контролу и координацију прекида ватре у Луганском.

"Од стране оружаних формација Украјине забележено је гранатирање из правца насеља Горское ка насељу Доњецк из артиљерије калибра 152 милиметара", наводи се у саопштењу.

(Риа Новости)

Генерална скупштина Уједињених нација гласаће о захтеву западних земаља да Русија буде искључена из Савета за људска права УН због њене војне интервенције у Украјини, саопштено је у УН.

За суспендовање одређене земље потребна је двотрећинска већина у Генералној скупштини УН.

Портпарол генералног секретара УН Стефан Дижарик изјавио да би искључење Русије из УНХРЦ створило опасан преседан.