Zečević za RTS: Ekonomski gubitaši rata i EU i Rusija

Prva vest svih svetskih medija više nije rat, već njegove ekonomske posledice. Amerika je potpuno zabranila uvoz ruskog gasa, nafte i uglja, a Evropska komisija je predstavila plan za okončanje energetske zavisnosti od Rusije. Moskva saopštava da je Severni tok 2 žrtva politizacije, koja je dovela do vrtoglavih cena gasa.

Slobodan Zečević je za RTS rekao da se nada da bi celokupna ta situacija mogla da dovede do ubrzanog rešenja, posebno nepovoljne ekonomske situacije za Evropu.

Što se tiče Amerike, navodi da je ona imala svega oko osam odsto uvoza ruskih naftnih derivata, što znači da ima svoje resurse. S druge strane, dodaje, Amerikanci razmišljaju u dva pravca.

"Verovatno pregovaraju s Venecuelom, koja je bogata naftom da joj podignu jedan deo sankcija,  i što bi omogućilo izvoz venecualenske nafte u SAD i druge zemlje i smirilo cene. Drugi pravac je da podignu sankcije i Iranu i da se takođe snabdevaju iranskom naftom, upravo da bi sprečili taj ogroman skok cena", smatra Zečević.

Međutim, istakao je da je Evropa veoma zavisna od ruskih energenata - 40, 50 posto, zavisno kako koja država uvozi od Rusije.

Naglasio je da je u ekonomskom smislu EU najveći gubitnik, ali i Rusija, jer dr mnoge zapadne firme povlače s ruskog tržišta. 

Pitanje je, kaže, koje je to rešenje, koja su to izlazna vrata? Posle svega, smatra, mora doći do mirnog rešenja, jer na kraju uvek diplomatija da svoj doprinos nekakvom dogovoru.

"Hlađenje" od NATO-a i pružanje ruke Moskvi

Komentarišući izjavu ukrajinskog predsednika Volodimir Zelenskog da su se ohladili od ulaska u NATO, Zečević je rekao da bi bilo dobro da su se ohladili pre par meseci i da bi mogli da izbegnu ovakvu situaciju.

"To znači da je spreman da ne ulaze u NATO i da ne budu kandidati i druga stvar koju je rekao je, da su spremni da razgovaraju o Krimu i da razgovaraju o Donbasu. Tako da su to neke tri tačke koje bi mogle da budu oslonac za neki budući dogovor i da je to pružena ruka Moskvi", ocenjuje Zečević.

Međutim, ukazuje, da je ovde i pitanje - da li je zapad krenuo na Rusiju s ciljem obaranja režima u Moskvi putem dugotrajnih sankcija. Onda bi, ocenjuje, to značilo i dugotrajnu krizu.

Zečević smatra da Moskva mnogo trpi zbog ekonomskih sankcija.

"Ona je pre svega evropska zemlja, isto kao i mi, u privrednom smislu okrenuta ka Evropi i najviše energenata, preko 40 posto, izvozi u Evropu, a oko 14 posto u Kinu. Rusija je po svojoj prirodi evropska zemlja i Rusi su evropski narod i ova situacija apsolutno nije normalna", ističe Zečević.

Treba videti da li će diplomatija pobediti u narednim danima ili mesecima.

"Srbija odabrala optimalno rešenje"

Naglašava i da je Srbija odabrala dobro rešenje sa svog aspekta. 

"Mi smo odabrali rešenje koje zadovoljava naša dva partnera mada ne i u potpunosti. EU je zadovoljna što je Srbija glasala u prilog potpunosti suvereniteta Ukrajine. Rusija je opet zadovoljna što mi nismo uveli sankcije i prema tome misli da smo u datom trenutku odabrali jedno optimalno rešenje", rekao je Zečević.

Međutim, dodaje i da se situacija menja iz dana u dan, evoulira i nešto što je sada zadovoljavajuće, može da bude i nedovoljno s aspekta EU.

Učestali razgovori Makrona i Vučića

Što se tiče saopštenja na sajtu Jelisejske palate, Zečević tumači da to govori da predsednik Emanuel Makron izražava pre svega svoje lično prijateljstvo prema Srbiji, svoju podršku i govori o veoma bliskoj saradnji Srbije i Francuske.

"Juče je presednik Vučić rekao da ako neko bude primljen u EU, onda će to prva biti Srbija.
To govori da sa Francuzima imamo sve bolje i bolje odnose, što je za nas važno imajući u vidu istorijski razvoj odnosa", precizirao je Zečević.

Dodaje i da učestali razgovori između Makrona i Vučića govore o još jednoj stvari.

"Vučić je jedan od retkih predsednika u Evropi koji je imao prilike mnogo puta da se sretne s Putinom. Danas na zapadu mnogo analiziraju taj psihološki okvir u kojem živi Putin... Postoji i taj drugi momenat a to je dobiti informacije o strukturi ličnosti kakav je Vladimir Putin", ocenjuje Zečević.

Što se tiče zahteva američkih kongresmena za punu integraciju Zapadnog Balkana u EU, Zečević smatra da su to geostrateški razlozi ulaska u EU i da su oni ponekad važniji od  tehničkih.

"Najbolji primeri za to su Rumunija, Bugarska, Hrvatska i ti razlozi mogu biti faktor ubrzanog prijema u EU", zaključuje Zečević.