Medijski rat i Ukrajina – kome verovati u lavini lažnih vesti

Iza takvih informacija uvek stoji propaganda, istakao je za RTS  Veselin Kljajić i podsetio da u svim krizama, a pogotovo ratnim, istina prva strada i profesionalizam, a onda je na delu propaganda i ono što se zove medijski rat.

U ovom trenutku, dodaje, prisustvujemo medijskom ratu s obe strane, ali mu se čini da je u prvih četiri do pet dana taj rat dobila Ukrajina.

Navodi da su mnogi veliki svetski mediji, kao što je Bi-Bi-Si, koristeći različite vrste alatki za pretragu, kao što je na primer alatka za obrnutu pretragu fotografije ili videa ustanovili da mnogi od tih sadržaja koji su plasirani, pogotovo na društvenim mrežama nisu tačni, odnosno da su lažne vesti koje imaju za cilj da ostvare empatiju, da podignu tenziju.

"I sve to ima strašne posledice jer se mnogi ljudi na osnovu toga opredeljuju da napuste svoja ognjišta i evo od jutros imamo podatak da je to već milion ukrajinskih izbeglica", naglasio je Kljajić.

Kako proveriti lažne vesti

"S druge strane, tamo gde imate manju medijsku informatiku i informatičku pismenost sasvim je logično da će takve stvari proći u brzini kada zatrpavate takvim vestima u preobilju informacija, pa je tu i Fejsbuk. Nekako mnogo toga proći će ispod radara. Ja se bojim da je ovo samo početak, bojim se da će ovoga svega biti mnogo više i da je lavina tek počela", upozorava Kljajić.

Jedini način za prosečnog slušaoca, gledaoca, čitaoca, a svi smo manje-više svakodnevno na društvenim mrežama, jeste, smatra Kljajić, da veruje određenim izvorima i da, pre nego što krene da deli takve sadržaje, a to je veoma važno, proveri za početak izvor, ko stoji iza toga.

Preporučuje da se veruje javnim servisima, velikim medijima, onima u koje se inače ima poverenja da neće svoj kredibilitet i dignitet stavljati na kocku zbog senzacionalizma koji traje u minutama.  

Nije siguran da veštačka inteligencija može do te mere da otkrije lažne vesti. 

Propagandne mašinerije s obe strane

Ukazuje na to da su, i s jedne i s druge strane, ovog trenutka najangažovanije pi-ar kuhinje i propagandne mašinerije. Ne treba zaboraviti da su događanja u Ukrajini 2014. godine i 2015. takođe bila strašna, ali ne na ovaj način i da će mnogi od snimaka koji će se pojavljivati biti iz tog perioda.

U prvim satima sukoba, postavljeno je nekoliko snimaka za koje se tvrdi da su na njima ruske vazduhoplovne snage koje operišu iznad Ukrajine i brzo su postale viralne na društvenim mrežama. Kad se detaljnije prouči, međutim, ispostavlja se da je letelica američki fajting falkon F-16, koji nikad nije upotrebljen ni u Rusiji ni u Ukrajini.

"Svašta sam video ovih dana, od snimaka s vojnih vežbi, snimka iz Bejruta one čuvene lučke zgrade gde je nažalost stradalo preko 200 ljudi, snimak oklopnog vozila koje gazi automobil s čovekom u njemu, pa se ispostavilo da to nema nikakve veze, padobranci koji izvode desantni napad na Harkov, a ispostavi se da se to dešava u Libiji...", kaže Kljajić.

Dodaje i da će toga biti sve više. I zato apeluje na sve konzumente medijskih sadržaja da budu veoma oprezni, da uključe zdrav razum i da kada vide da je nešto sasvim nelogično, da kada usred zime na minus deset na snimku vidite zeleno drveće i da za početak reagujete na to.

Takođe i da znaju da broj pregleda ne mora ništa da znači, jer se uostalom, kako je rekao, zna da to može čak i da se kupi.

Što se tiče situacije u Ukrajini, kaže da je već došlo do svrstavanja medija na jednu stranu, ali je mnogo važnije od svega toga što će se pokazati koji su mediji pravi a koji lažni, baš kao i prave i lažne vesti.

"Neki mediji će izgubiti svoj kredibilitet upravo na ovom sukobu, neki će probati da grade svoj imidž upravo na tome. Mislim da će se dogoditi ono što se događalo u svim krizama do sada da će svi ozbiljni mediji pokušati da zadrže svoj kredibilitet, znajući koliko ga je teško steći a kako se lako i brzo gubi poverenje", zaključuje Kljajić.