Rusija i Ukrajina za istim stolom, da li je primirje moguće pre sporazuma

Pregovori između Rusije i Ukrajine teško da će se voditi samo o primirju, jer bi to bila samo kupovina vremena za Ukrajinu, na šta Rusija neće pristati, rekao je u emisiji Oko Aleksandar Mitić, sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

"Da li se radi samo o razgovorima o primirju ili i o obrisima nekog budućeg sporazuma? Primirje bi bila samo kupovina vremena za Ukrajinu i na to Rusija neće pristati. O nekim obrisima budućeg sporazuma mora se razgovarati. Zahtevi koje je izneo Putin u skladu su sa onim što je već rekao pre svega o članstvu Ukrajine u NATO-u, a ukrajinski zahtevi su u ovom trenutku nerealnim s obzirom na situaciju na terenu", smatra Mitić.

Asistent na Fakultetu političkih nauka Marko Kovačević kaže da je važno da su pregovori počeli.

"Imamo neku vrstu kombinatornog diplomatskog aranžmana i na planu regiona ali i šire. Kad je reč o statusu Krima, na čemu insistira Rusija, to govori da ovde nije reč o krizi koja je juče počela već traje više od osam godina. Ali ne verujem da se već u prvoj fazi pregovora može govoriti i o Krimu", kaže Kovačević.

I doktorand političkih nauka na Univerzitetu u Sankt Peterburgu Aleksa Filipović smatra da će Rusija više insistirati na negiranju prisustva NATO-a u Ukrajini i postavljanju  oficira sa ukrajinske strane koji su lojalniji Rusiji.

Kakvi su pregovori i koji posrednici prihvatljivi za obe strane 

Kada je reč o posrednicima u pregovorima, Aleksandar Mitić kaže da je teško pronaći nekoga ko je prihvatljiv za obe strane.

"Za Rusiju je gotovo neprihvatljivo da to bude neko sa Zapada a za Ukrajinu niko ko je podržao Rusiju. Ali imamo zemlje koje su se poput Brazila i Indije prikazale kao neutralne. Turska, koja se nudila na početku kao medijator, sada više nije prihvatljiva za Ruse jer se svrstala", kaže Mitić.

Filipović kaže da NATO, koji je izgubio identitet i svrhu postojanja posle pada berlinskog zida, nakon intervencije 1999. u SRJ dobija novi zamah a sada i polet jer se vraća svojoj prvobitnoj svrsi.

"Posle ovoga, nova geopolitička raspodela između Istoka i Zapada je neizbežna", smatra Filipović.

Kovačević kaže da je ovo novi izazov i za EU koja razmišlja o novoj bezbednosnoj politici i vraća na sto zamisao o evropskoj vojsci.

"I EU i NATO i Ukrajina su o novoj bezbednosnoj politici u Evropi mogli da razgovaraju do pre 5 dana. Evropsko oružje u Ukrajini dodatno prolongira ovaj rad i patnju Ukrajinaca. Američki stručnjaci govore o ekonomskom urušavanju Rusije a ne o vojnom odvraćanju. To znači da će i dalje gurati Ukrajinu u konflikt, što povlači reakciju Rusije, kaže Mitić.

Ko želi da profitira od konflikta u Ukrajini 

Kada je reč o brzopoteznom prijemu Ukrajine u EU, Kovačević kaže da je teško očekivati da se na Ukrajinu primeni nov način prijema u EU.

"EU stalno govori o umoru od proširenja i stalno navodi nove uslove. Većina EU država 'nema stomak' ni za proširenje na Zapadni Balkan koji ukupno ima manje od 15 miliona stanovnika a kamoli Ukrajine sa 40 miliona, koja je i najsiromašnija zemlja u Evropi. To bi bila i jako loša poruka za Zapadni Balkan", smatra Mitić.

Ideja o Kosovu u NATO-u je nešto što postoji od ranije. Imamo, međutim, četiri zemlje članice EU koje ne prizaju Kosovo i za njih bi to bio salto mortale.

"Albanci žele da iskoriste ovu situaciju i preokrenu je u svoju korist", kaže Mitić.

Hoće li Rusija živeti 100 godina samoće 

Kada je reč o glasanju u UN, Kovačević kaže da arhitektura UN počiva na pet stalnih članica u Savetu bezbednosti od kojih je jedna i Rusija.

"Ukrajina traži da SB raspravlja o tome, što je nemoguće sa pravom veta koje ima Rusija. Može se očekivati neki alternativni pristup, poput forsiranja mehanizma 'Ujedinjeni za mir' kako bu pokušali da reše krizu. Taj mehanizam se ne koristi često, i poslednji put je korišćen 1982. godine", objasnio je Kovačević.

Uz to, zapad zazire i od jačanja rusko-kineskih odnosa koje već duže vremena sarađuju ne samo na diplomatskom već i na bezbednosnom planu.

"Kina zna da je ukrajinski scenario moguć i kada je u pitanju Tajvan. Živimo u međusobno zavisnom svetu, ali se nadam da nećemo doći u situaciju da Rusija živi 100 godina samoće", zaključio je Filipović.