Institucionalni vakuum posle izbora – kada će biti formirana nova vlast i šta otkrivaju postizborne afere

Posle ponovljenog glasanja na 53 biračka mesta, objavljeni su rezultati glasanja. Nakon što lokalne izborne komisije dostave zbirni izveštaj o rezultatima glasanja na njihovim teritorijama, RIK ima 96 sati da objavi ukupan izveštaj o rezultatima izbora. Zatim počinju da teku rokovi za konstituisanje novog saziva Narodne skupštine.

Iako konačni rezultati još nisu proglašeni, otvara se pitanje kada bi mogla da bude održana konstitutivna sednica Narodne skupštine i da li eventualni prigovori mogu da odlože formiranje nove vlasti.

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti u penziji Miloš Pavlović, koji je od početka podržavao studentski pokret, kaže da pravni tim Studentske liste još razmatra izborne rezultate, ali da nije cilj da se dodatno odlaže formiranje parlamenta.

"Generalno, stav je da ne želimo da sada još više prolongiramo ono što je, u stvari, Republička izborna komisija svesno prolongirala i učinila da se Skupština što kasnije formira", tvrdi Pavlović.

Ističe da je Studentska lista spremna da preuzme vlast i da je, prema njegovoj oceni, neophodno što pre okončati period institucionalne neizvesnosti.

"Nama nije cilj da se Skupština što kasnije formira, jer se sada nalazimo u jednom vakuumu", navodi Pavlović.

Jovanović: Početkom naredne nedelje mogli bi da počnu da teku rokovi

Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović objašnjava da rokovi za konstituisanje Narodne skupštine zavise od završetka izbornog postupka i eventualnih prigovora.

Navodi da lokalne izborne komisije imaju rok od 72 sata da utvrde zbirne izveštaje i dostave ih Republičkoj izbornoj komisiji, nakon čega sledi objavljivanje ukupnih rezultata, na koje je moguće podneti prigovor u roku od 96 sati.

"Ukoliko ne bude prigovora, to je onda idealno. Krajem nedelje stiču se uslovi da Republička izborna komisija raspodeli mandate, dostavi izveštaj Narodnoj skupštini i od tog dana, kada se to desi, a to može da bude početkom iduće nedelje, teče rok za konstituisanje Skupštine", objašnjava Jovanović.

Ipak, naglašava da je važno poštovati sve izborne procedure, bez obzira na potrebu da se nova vlast što pre formira.

"Razumem potrebu i nestrpljenje da se što pre formira Vlada, ali je važno ispoštovati te izborne procedure, jer na neki način čuvamo integritet, bar počinjemo da gradimo integritet izbornog procesa", ističe Jovanović.

Ocenjuje i da pobeda Studentske liste ima posebnu težinu jer je, kako tvrdi, ostvarena u nedemokratskim izbornim uslovima.

"Mislim da će svi izveštaji posmatračkih misija konstatovati da ovo nisu bili pošteni izbori i da su u mnogim elementima, ako ne u potpunosti, ugroženi elementi slobode izbornog procesa", kaže Jovanović.

Orlović: Prigovori bi mogli da odlože formiranje Skupštine i do mesec dana

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović ukazuje da je neophodno razlikovati postupak zaštite biračkog prava od eventualnog krivičnog postupka zbog nepravilnosti tokom izbora.

"To su dva odvojena postupka. Sa jedne strane imamo povredu biračkog prava, koja se rešava kroz prigovore komisijama, a zatim konačnu reč ima Upravni sud", objašnjava Orlović.

Prema njegovim rečima, ukoliko budu podneti novi prigovori, njihovo rešavanje moglo bi značajno da produži izborni proces.

"Ako bude prigovora, o njima će se rešavati. Taj postupak, to je ono što možda može da zabrine, ako se podnese prigovor, može da traje čak i do mesec dana, otprilike", upozorava Orlović.

Objašnjava da bi u teorijski najnepovoljnijem scenariju moglo da dođe i do ponovnog glasanja, na čije bi rezultate ponovo bilo moguće uložiti prigovore.

"Sve dok traje usvajanje prigovora, moglo bi da se okreće u krug. Naravno, to je sada u domenu teorije. Nadam se da će tako i ostati", kaže Orlović.

Kada je reč o sumnjama na izborne nepravilnosti u Aleksincu, gde je Osnovno javno tužilaštvo formiralo predmet, Orlović naglašava da eventualni krivični postupak teče odvojeno od izbornog.

"To su krivična dela u vezi s izborima, primanje i davanje mita, tako da to ide svojim tokom ako bude pokrenut", navodi Orlović, uz ogradu da ne treba prejudicirati ishod postupka.

"Afere isplivavaju jedna za drugom, institucionalni vakuum nije dobar"

Osvrćući se na dešavanja posle parlamentarnih izbora 25. oktobra, Milan Jovanović ocenjuje da je Srbija u osetljivom periodu, koji dodatno opterećuju afere i postupci pokrenuti nakon izbora. Kao jedan od primera navodi dešavanja u Alta banci, uz ocenu da se gotovo svakodnevno pojavljuju nove informacije koje stvaraju neizvesnost.

"Svedoci smo iz dana u dan, da ne kažem iz sata u sat, da isplivavaju afere i da ispadaju kosturi iz ormara bivše vlasti. To su ozbiljni incidenti. Jedna vest sustiže drugu i to nije dobra atmosfera", ocenjuje Jovanović.

Podseća da je i u prethodnim izbornim ciklusima formiranje Vlade trajalo mesecima, ali ukazuje da je sada situacija drugačija jer dolazi do promene vlasti.

"Ovde dolazi do smene jednog sistema koji je petnaest godina prožimao čitavu državu i mi smo svesni sada postupka urušavanja tog sistema. To je ozbiljan institucionalni vakuum i zato je potreba da pobednik što pre sedne za kormilo i počne da upravlja", smatra Jovanović.

Upozorava da bi dodatno odlaganje formiranja novih institucija moglo da oteža funkcionisanje državne uprave.

"Ako se ne ostvari optimistički scenario, onda možemo zaključiti da postoji opstrukcija sistema oko redovne predaje vlasti, a to ne bi bilo dobro i mislim da to ne ide u korist nikome", poručuje Jovanović.

"Otkrivanje afera tek početak, institucije moraju da rade svoj posao"

Profesor Slobodan Orlović pak ocenjuje da su dešavanja nakon parlamentarnih izbora pozitivna i da je otkrivanje brojnih afera posledica promena u društvu.

"To što se otkriva afera za aferom ili što se otkriva da u policiji postoje ljudi koji se ne bave zakonom, već podzemljem, to je tek zagrebano u sistem", tvrdi Orlović.

Smatra da će biti potrebno vreme da se utvrde sve nepravilnosti i da institucije počnu da funkcionišu u punom kapacitetu.

"Mislim da su ovo dobri počeci, ali to je tek površinsko grebanje po onome što ćemo tek otkriti kada institucije u punom zamahu budu radile svoj posao", ističe Orlović.

Govoreći o rezultatima izbora, Orlović ocenjuje da pobeda Studentske liste predstavlja istorijski presedan, jer je, kako navodi, neformalni studentski pokret uspeo da dođe do vlasti izbornim putem.

Ističe da su moguće opstrukcije u procesu primopredaje vlasti, ali smatra da one ne mogu da promene izborni ishod.

"Može da se desi jedan ili drugi vid opstrukcije, ali će se na kraju ta vlast povući", zaključuje Orlović.

"Studentska lista neće se mešati u rad institucija, od REM-a zatraženo da postupa po zakonu"

Profesor u penziji Miloš Pavlović poručuje da promene nakon izbora ne predstavljaju revolucionarni proces, već da je cilj uspostavljanje institucija koje će postupati u skladu sa zakonom.

"Ceo proces je baziran na poštovanju zakona i funkcionisanju institucija. Studentska lista još ne kontroliše institucije i moguće je da dolazi do nekih ličnih obračuna između raznih struja, bilo u policiji, bilo u drugim institucijama, u Ministarstvu finansija, u Narodnoj banci", kaže Pavlović.

Naglašava da predstavnici Studentske liste prate dešavanja u državnim organima, ali da ne mogu da se mešaju u rad policije i tužilaštva.

"Mi to ne pratimo kao pasivni gledaoci. Ne možemo da se mešamo u funkcionisanje tužilaštva i policije, ali znamo da su ljudi koji rade u tim institucijama voljni da komuniciraju sa kandidatima i ljudima u Studentskoj listi", ističe Pavlović.

Navodi da su predstavnici Studentske liste razgovarali i sa članovima Regulatornog tela za elektronske medije (REM), od kojih su zatražili da počnu da obavljaju svoje nadležnosti.

"Danas su predstavnici Studentske liste razgovarali i zamolili članove REM-a da počnu da rade svoj posao u skladu sa svojim ovlašćenjima, zakonom i poslovnikom o radu, tako da će se verovatno desiti neki prvi pomaci u radu REM-a", navodi Pavlović.

Objašnjava da cilj nije da ostavke članova REM-a dovedu do blokade rada tog tela, već da institucija nastavi da funkcioniše.

Govoreći o zahtevima za ostavke pojedinih funkcionera, Pavlović ističe da se, osim zakonske i krivične, postavlja i pitanje moralne odgovornosti za postupanje u prethodnom periodu.

"Nije u pitanju samo zakonska i krivična odgovornost i to će bolje profesori da vam kažu nego ja. U pitanju je jedan stepen velike moralne odgovornosti koja je izgubljena u ovom društvu nelegalnim akcijama, ali i između ostalog i svim tim plasiranjem različitih ideja preko medija", dodaje Pavlović.

"O sastavu nove Vlade odlučivaće se zajednički, o imenu mandatara se već razgovara"

Profesor Pavlović izjavio je da se u okviru Studentskog pokreta već razgovara o sastavu buduće Vlade i mogućim kandidatima za mandatara, ali da će konačne odluke biti donete zajednički.

"Horizontalno odlučivanje je i dalje ideal rada celog studentskog pokreta. Paralelno sa pripremama za rad Skupštine, na taj način se odlučuje i o predlozima za sastav Vlade, ali će definitivne predloge usvajati Skupština i njeni članovi", objašnjava Pavlović.

Govoreći o tome da li će svih 140 poslanika Studentske liste biti u jednom poslaničkom klubu ili će ih biti više, Pavlović kaže da to nije presudno pitanje.

"Da li će biti više ili jedan poslanički klub, mislim da je to manje bitno. Bitno je da će postojati jedna ideja koja će biti primarna u tim prvim danima, a ona će biti vezana isključivo za program koji je napisan", ističe Pavlović.

Navodi da će u izboru članova buduće Vlade učestvovati predstavnici univerziteta koji su činili studentski pokret, njihovi saradnici i kandidati za narodne poslanike.

"Vlada će biti formirana u dogovoru između svih aktera, a to su svi univerziteti koji su sačinjavali studentski pokret, zajedno sa svojim saradnicima i kandidatima. Izneće se predlozi i onda će se zajedno odlučivati o tome kako da se formira ta Vlada", kaže Pavlović.

Potvrđuje da su razgovori o potencijalnom predsedniku Vlade već u toku, ali da konkretno ime još nije usaglašeno.

"O imenu predsednika Vlade se već raspravlja. Kada svi usvoje to ime, moraće, naravno, i sa tim čovekom da se razgovara, jer je u pitanju timski rad", navodi Pavlović.

Ističe da će prilikom izbora mandatara biti važno da ta osoba može da okupi različite aktere i obezbedi sprovođenje dogovorenog programa.

"Ime mandatara će biti jedno od imena za koje se u tom trenutku bude smatralo da predstavlja najveći kohezivni faktor i da može da sprovede ono što će sprovoditi i ministri, a to su prioritetna pitanja", objašnjava Pavlović.

Poručuje da će fokus buduće Vlade biti na rešavanju aktuelnih problema građana.

"Ova zemlja u ovom trenutku ima dosta gorućih problema", zaključuje Pavlović.

Emisiju "Takovska 10" možete pogledati u videu na početku teksta.