Glamočić: Dobra godina za poljoprivredu, ali afrička kuga i dalje veliki izazov

Kada je o potvrđenim slučajevima boginja ovaca i koza reč ministar Glamočić naveo je da je bolest najverovatnije stigla u zemlju ilegalnim švercerskim kanalima sa Kosova i Metohije.

„Vidite, svaka zarazna bolest je ozbiljna i opasna. Ono što je dobro, i što želim da pohvalim – to je kompletna veterinarska služba, oni su zaista reagovali brzo i efikasno. Odmah je locirano gazdinstvo, i domaćin je isto javio na vreme, kad je uočio neke simptome“, izjavio je ministar.

Nadležni veterinarski institut u Kraljevu je hitno uradio analizu, posle nje su poslate ekipe koje su izvršile eutanaziju životinja kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti koja, inače, pravi velike ekonomske štete.

Ministar je precizirao da je eutanazirano 67 ovaca i 60 jagnjadi u selu Nosoljin kod Raške, dok su domaćinstva koja su bila u kontaktu sa ovim gazdinstvom stavljena pod nadzor.

Glamočić je istakao važnost brze reakcije s obzirom na to da su ove godine otvorena izvozna tržišta za ovce i jagnjad u Alžir, uz pripremu isporuka za Izrael i Libiju.

Afrička kuga svinja i biosigurnosne mere

Afričku kugu svinja, ministar je označio kao jedan od najopasnijih virusa u svetu - za populaciju životinja i ljudi, koji je u Srbiju stigao 2019. godine i sa kojim će se živeti sve dok se ne izmisli vakcina. Virus je prisutan u preko 85 zemalja sveta i 17 zemalja Evrope, a specifičan je po tome što opstaje u populaciji divljih svinja.

„Srbija je bogata lovištima sa divljim svinjama koje ne možete lako da rešite, znači jednostavno nemoguće je. Mogu se svesti na neku manju meru, ali ne možete uništiti divlje svinje, niti je to bi trebalo da se radi. To virus, međutim, čovek širi jer se ne pridržava mera biosigurnosti, ali i neodgovornošću, naglasio je Glamočić.

Ministar je naveo da se virus širi preko obuće, odeće i transportnih sredstava, kao i da neodgovornost građana, poput odlaska u šumu po ogrev ili puštanja svinja na pašu u šumu, doprinosi širenju zaraze. Trenutno je virus najviše prisutan na granici Sremskog, Mačvanskog okruga i dela grada Beograda (Obrenovac), a u opštini Žabalj zaraženo je 13 gazdinstava. Dodatni izazov predstavljaju i niski vodostaji i istorijski minimum vodostaja Dunava, zbog čega divlje svinje mogu lakše da pređu granicu.

Novine u Nacrtu zakona o dobrobiti životinja

Javna rasprava o nacrtu zakona o dobrobiti životinja traje do 10. avgusta. Ministar je istakao da je zakon usklađen sa najnovijim direktivama Evrope, Evropskom konvencijom i Svetskom konvencijom o dobrobiti životinja sa ciljem poboljšanja dobrobiti životinja.

Među najvažnijim novinama su obaveza svake klanice da ima zaposleno lice odgovorno za dobrobit životinja i tretiranje životinja na liniji klanja, uvođenje registra svih lica koja transportuju životinje, čime se transport uređuje strožim uslovima uređivanje uslova držanja, prostora i površine kojom životinje moraju da raspolažu, ali i obaveza da svi vlasnici koji vrše reprodukciju životinja za dalji priplod moraju biti uvedeni u registar, odnosno obaveza lokalnih samouprava da imaju dodatna prihvatilišta za smeštaj životinja.

Ministar je komentarisao dezinformacije koje su se pojavile u javnosti, naglasivši da se odredbe o oglednim životinjama zasnivaju na takozvanom R principu smanjenja broja životinja na najmanju moguću meru, kao i da odredbe o depopulaciji služe isključivo za slučaj pojave ozbiljnih zaraza uz odluku nadležnog ministarstva i stručnih timova, a ne za uništavanje pasa i mačaka.

Tokom e-konsultacija pristiglo je 389 primedbi, od kojih je prihvaćena 71, a ministar je pozvao građane da učestvuju u predstojećim javnim raspravama o Nacrtu zakona u petak u Palati Srbije i na Veterinarskom fakultetu u Beogradu.

Žetva pšenice i uticaj vremenskih prilika

Žetva pšenice i ječma u najvećem delu Srbije je završena, a rod je ocenjen kao izvanredan. Očekuje se oko 4 miliona tona pšenice, od čega će preko 2 miliona tona (konkretno 2,2 miliona tona) biti namenjeno za izvoz. Glamočić je napomenuo da bi problem u izvozu mogao da predstavlja nizak vodostaj Dunava.

Ocenjujući vremenske prilike, ministar je izjavio:

„Zaista, evo, 58 godina imam, ja ne pamtim godinu da su sve kulture rodile, pa sve do kajsije, što ja kažem, koja najčešće strada od mrazeva. Neće poljoprivrednici nikada biti zadovoljni, zato što uvek će neko da strada... Ali gledano prosečno, godina je stvarno bila izvanredna.“

Ipak, ministar je oprezan kada je reč o rodu kukuruza i soje do kraja leta, zavisno od eventualnih velikih vrućina i toplih noći.

Isplata podsticaja i mere podrške

Govoreći o podsticajima iz nacionalnog budžeta, ministar Glamočić je izrazio zadovoljstvo istakavši da je isplaćeno preko 82 milijarde dinara, što čini preko 80% budžeta, uz dosledno poštovanje kalendara javnih poziva.

„Mi smo prošle godine u ovo vreme isplatili negde oko 56 milijardi. Znači, vidite koliko je više, 82 i 56 je velika razlika. Više smo isplatili novca ove godine, upravo poljoprivredi da dobije u onom momentu kada je najpotrebnije“, poručio je ministar.

Ministar je, u emisiji Prvog programa Radio Beograda „Jutro je“, podsetio na povoljne kreditne linije sa kamatnim stopama od 1% za mlade ispod 40 godina i stanovništvo u otežanim uslovima, kao i fiksnu kamatnu stopu od 3% za ostale. On je ponovio svoj stav u vezi sa kupovinom mehanizacije:

„Traktore kupite od vaših para. Mi ćemo vam dati za sve drugo. Zašto ovo govorim? I ljudi vole kod nas traktore. I onda kupe ponekad traktore i kad im ne treba... A u poljoprivredi uvek dođe teška godina.“

Na jesen se očekuje raspisivanje novih javnih poziva po kalendaru za mehanizaciju u stočarstvu, biljnoj proizvodnji, povrtarstvu, voćarstvu i rashladnim sistemima.