Takovska 10: Kina – put kojim svet sve češće ide

Maj 2026. godine mogao bi da bude simbol svetskog obrta u odnosu supersila. U Peking je došao najpre američki predsednik Donald Tramp, zatim ruski predsednik Vladimir Putin, da bi u ponedeljak, u Pekingu, u državnoj poseti Aleksandar Vučić od kineskog predsednika dobio Orden prijateljstva.

Poseta predsednika Srbije Kini i dodela Ordena prijateljstva od predsednika Si Đinpinga ocenjeni su kao simbol produbljivanja odnosa dve zemlje i potvrda sve većeg značaja Pekinga u svetskoj politici. 

Vučić je tokom susreta sa Si Đinpingom poručio da se "pravo prijateljstvo ne boji iskušenja“, dok je kineski predsednik istakao da je tek drugi put u svojoj predsedničkoj karijeri uručio Orden prijateljstva na posebnoj državnoj ceremoniji.

Srbija i Kina – "zajednička budućnost“

Direktor Instituta za Pojas i put Bojan Lalić podsetio je da su Srbija i Kina tokom posete Sija Beogradu 2024. godine potpisale dokument o "zajedničkoj budućnosti“, čime je Srbija postala prva evropska država sa takvom vrstom sporazuma sa Pekingom.

"To je produbljivanje odnosa započetih prethodnih godina i temelj za dugoročnu saradnju u infrastrukturi, obrazovanju, tehnologiji i ekonomiji“, naveo je Lalić.

Predsednik udruženja "Srbija i prijatelji“ Zoran Bogdanović, koji je dve decenije živeo u Kini, istakao je da su odnosi dve zemlje dodatno učvršćeni posle bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, kao i da je Srbija među prvima u Evropi ukinula vize za kineske državljane i otvorila prostor za velike kineske investicije.

Kina kao tehnološka i ekonomska sila

Ekonomska novinarka Vesna Kostić ocenila je da je uspon Kine "ekonomski uspeh bez presedana“ i da je Peking u poslednjoj deceniji prešao put od "svetske fabrike“ do jednog od globalnih lidera u visokim tehnologijama.

"U telekomunikacijama su prvi u svetu, a Kina je postala vodeća nacija u inovacijama“, rekla je Kostićeva, ukazujući da su kineske kompanije značajno napredovale u razvoju veštačke inteligencije, robotike i obnovljivih izvora energije.

Sagovornici emisije ukazali su i na brz razvoj gradova poput Šenžena, koji je od industrijske zone postao jedan od najmodernijih tehnoloških centara sveta. Bogdanović je naveo da su u Kini već u širokoj upotrebi taksi vozila bez vozača, dostava dronovima i robotizovani hotelski sistemi.

Proizvodni klasteri – model za globalnu konkurentnost

Poseban deo razgovora bio je posvećen kineskom modelu proizvodnih klastera, koji sagovornici vide kao jedan od ključeva ekonomskog uspona te zemlje.

Zoran Bogdanović objasnio je da su čitavi gradovi u Kini specijalizovani za određene industrije, što omogućava bržu proizvodnju, nižu cenu i efikasniju logistiku.

"Jedan grad je centar industrije nameštaja, drugi proizvodnje sigurnosne opreme, treći optičke industrije. Svi dobavljači, fabrike, logistika i infrastruktura nalaze se na jednom mestu“, naveo je Bogdanović, dodajući da lokalne vlasti aktivno podržavaju kompanije kako bi zadržale proizvodnju i investicije u svom regionu.

Sagovornici su ocenili da je upravo takav model omogućio Kini da postane globalni industrijski centar.

Vesna Kostić ukazala je da bi Srbija trebalo da se usredsredi na mali segment kineskog tržišta i istraži kako može da izgradi infrastrukturu za to u narednih pet do deset godina.

Bojan Lalić ocenio je da Srbija već ima potencijal da postane “evropski Šenžen“, pre svega zbog geografskog položaja, infrastrukturnog razvoja i sve većeg prisustva kineskih kompanija i tehnologija.

Odnosi Kine i Zapada sve složeniji

Učesnici emisije ocenili su da Zapad sve teže prihvata uspon Kine kao globalnog konkurenta.

Istraživač Instituta za međunarodnu politiku i privredu Nenad Stekić smatra da u Evropskoj uniji postoji "arogantan odnos“ prema Pekingu, iako najveće evropske ekonomije istovremeno održavaju snažne privredne veze sa Kinom.

Viši savetnik u Vladi Srbije Sanja Arežina navela je da je Kina od 2015. godine promenila svoj ekonomski model i prešla sa proizvodnje jeftine robe za izvoz na razvoj visokih tehnologija za domaće potrebe, što je, kako kaže, dovelo do jačih političkih i ekonomskih pritisaka sa Zapada.

Sagovornici su ukazali i da Kina u međunarodnim odnosima promoviše koncept multipolarnog sveta i politiku nemešanja u unutrašnje stvari drugih država.

Srbija kao most između Istoka i Zapada

Govoreći o poziciji Srbije, učesnici emisije ocenili su da Beograd ima važnu geostratešku ulogu u saradnji Kine i Evrope. Lalić je naveo da Srbija može biti "most“ u odnosima između Kine i Zapada, posebno u trenutku rastućih ekonomskih tenzija i trgovinskih sporova.

Prema rečima Sanje Arežine, Kina Srbiju doživljava kao pouzdanog partnera, ne samo zbog ekonomske saradnje, već i zbog podrške u važnim političkim pitanjima, kao i što Peking pruža podršku po pitanju Kosova i Metohije.

"U očima Pekinga Srbija je partner koji zaslužuje poštovanje, kako zbog dosadašnjih odnosa, tako i zbog ličnog odnosa predsednika Sija i Vučića“, ocenila je Arežina.