TOK: Usvajanje amandmana imalo bi dalekosežne posledice

Iz Javnog tužilaštva za organitovani kriminal navode da bi usvajanjem predloženog amandmana došlo ne samo do teškog urušavanja rada JTOK-a, nego i do ozbiljnog paralisanja rada Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, što bi u praksi u krajnjoj liniji dovelo do potpune blokade postupanja u najsloženijim i najosetljivijim krivičnim postupcima.

Odlukom o broju javnih tužilaca u javnim tužilaštvima propisano je da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, pored Glavnog javnog tužioca, ima 25 javnih tužilaca.

I pored toga, ovo tužilaštvo nikada nije bilo kadrovski popunjeno u skladu sa propisanim maksimumom. Trenutno u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal funkciju vrši 20 javnih tužilaca, od kojih je čak 11 privremeno upućeno u skladu sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu, tvrde iz JTOK-a.

"Predloženi amandman bi značajno uticao na smanjenje operativnih kapaciteta i sposobnosti rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, jer bi ono ostalo bez značajnog broja iskusnih javnih tužilaca i praktično bi značilo nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca.

Ovo bi direktno umanjilo njegovu efikasnost i delotvornost, do nivoa koji ugrožava zakonito i efektivno postupanje u najosetljivijim i izuzetno složenim predmetima transnacionalnog organizovanog kriminala i visoke korupcije, koji se već nalaze u različitim fazama postupka – od istrage do prvostepenog i drugostepenog suđenja.

"Usvajanje amandmana dovelo bi u pitanje postupanje JTOK-a u odnosu na 567 okrivljenih"

Dodatno, ovakvim amandmanom značajno se povećava rizik od ponavljanja procesnih radnji usled nedovoljnog poznavanja predmeta od strane novog postupajućeg javnog tužioca, što neminovno dovodi do dužeg trajanja postupaka i ozbiljnog ugrožavanja efikasnosti postupanja", navodi se u saoštenju iz JTOK-a.

Tvrde da bi usvajanje ovakvog amandmana dovelo u pitanje postupanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u odnosu na 567 okrivljenih lica u predmetima u kojima postupaju upućeni javni tužioci, a u kojima su u toku istrage, prvostepeni ili drugostepeni postupci.

To bi u praksi značilo potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa u kojima postupaju upućeni javni tužioci, a u javnosti poznatih kao: "Jovanjica 1 i 2", "Balkanski kartel", "Vračarci", Šarića i dr.

Samo tokom 2025. godine, upućenim tužiocima dodeljeno je 699 predmeta koji su u predistražnoj fazi, što čini 51,2 odsto od ukupnog broja ovih predmeta (1.366), kao i 150 predmeta međunarodne pravne pomoći, što predstavlja 73,53 odsto ukupnog broja tih predmeta (209).

"Bilo bi otežano i postupanje u 92 predmeta oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela"

Pored toga, u značajnoj meri bilo bi otežano i postupanje u 92 predmeta oduzimanja imovine po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji se odnose na 790 okrivljenih lica i nalaze se u različitim fazama postupka za privremeno ili trajno oduzimanja imovine.

Svaki diskontinuitet u radu na ovim izuzetno obimnim predmetima, koji često obuhvataju više desetina lica, može dovesti do značajnih odlaganja i usporavanja postupaka, tvrde u JTOK-u.

Istovremeno, kako tvrde iz JTOK-a, postoji realna opasnost od povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na trajanje pritvora, što može rezultirati ukidanjem pritvora ili drugim procesnim posledicama sa ozbiljnim bezbednosnim implikacijama.

"Posebno ističemo da su sva dosadašnja upućivanja javnih tužilaca sprovedena u potpunosti u skladu sa zakonom, uz njihovu izričitu saglasnost i nakon sprovedenih bezbednosnih provera.

Institut upućivanja predstavlja izuzetak i kao takav podrazumeva dobrovoljnost i saglasnost upućenog tužioca.

"Zadiranje u ustavne garancije"

Predloženim amandmanom ozbiljno se zadire u ustavne garancije stalnosti javnotužilačke funkcije i radnopravne sigurnosti, narušavajući legitimna profesionalna očekivanja javnih tužilaca koji su prihvatili upućivanje pod važećim zakonskim uslovima.

Na kraju, ovakvim amandmanom vrši se posredan, ali nedvosmislen uticaj zakonodavne vlasti na personalni sastav Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, čime se direktno narušava ustavno načelo samostalnosti javnog tužilaštva", navodi se u saopštenju JTOK-a i ističe da je takvo zakonsko rešenje u direktnoj suprotnosti sa standardima Saveta Evrope i Venecijanske komisije, koji izričito upozoravaju da zakonodavna vlast mora da se uzdrži od mera koje mogu uticati na personalni sastav i kontinuitet rada tužilaštva.