Treće OJT i tužilac Stamenković odgovaraju Mrdiću

U saopštenju Trećeg OJT je navedeno da, prema Zakonu o javnom tužilaštvu, Vrhovni javni tužilac može izdati opšte obavezno uputstvo za postupanje svakog nosioca javnotužilačke funkcije radi postizanja zakonitosti u postupanju, dok glavni javni tužilac može javnom tužiocu izdati obavezno uputstvo za rad i postupanje u pojedinom predmetu, ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja, ali da u konkretnom slučaju nijedno obavezno uputstvo nije izdato.

Tužilaštvo je, nakon što je Mrdić saopštio da je Višem javnom tužilaštvu podneo krivične prijave protiv vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac, javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Branka Stamenkovića, glavnog javnog tužioca Trećeg OJT Ivane Stojiljković Pomoriški i javnog tužioca Trećeg OJT Ljubomira Anđelića jer, kako je naveo, postoje osnovi sumnje da su prekršili zakon u sudskom postupku protiv Stanislava Žunjića, navelo da je S.Ž. priznao da je 29. maja 2024. uputio pretnju Dolovac da će napasti na njen život, na koji način je ugrozio njenu sigurnost.

Treće OJT navodi da je nakon toga javni tužilac, u prisustvu branioca, sa okrivljenim zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, na osnovu kojeg je nadležni sud doneo presudu kojom je okrivljeni osuđen na krivičnu sankciju u zakonskom rasponu.

U saopštenju se dodaje da su nadležni javni tužioci Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu u svemu postupali u skladu sa Ustavom i zakonom.

Stamenković: Nisam tražio neosnovano lišavanje slobode bilo koje osobe

Predsednik Visokog saveta tužilaštva i vrhovni javni tužilac Branko Stamenković zatražio je objavljivanje odgovora povodom, kako navodi, neistinith informacija koje su objavili pojedini mediji, a izneo ih je narodni poslanik Uglješa Mrdić, koje se odnose na događaj od 29. maja 2024. godine vezan za bezbednosnu pretnju Zagorki Dolovac.

Stamenković u zahtevu navodi da su neistinite informacije objavljene u nekim medijima. Kako se ističe, sporne informacije odnose se na navodne radnje koje je Stamenković preduzeo povodom događaja od 29. maja 2024. godine, kada je, kako ističe, postojala bezbednosna pretnja po sigurnost vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac.

Stamenković naglašava da ni u jednom trenutku nije tražio neosnovano lišenje slobode bilo koje osobe, već je nadležne policijske službenike isključivo obavestio o događaju i potrebi preduzimanja mera neposredne zaštite, s obzirom na to da obezbeđenje nije bilo prisutno.

On navodi da podnošenje krivične prijave od strane narodnog poslanika Uglješe Mrdića predstavlja krivično delo lažnog prijavljivanja iz člana 334 Krivičnog zakonika i najavljuje da će u svojstvu oštećenog podneti krivičnu prijavu protiv Mrdića nadležnom javnom tužiocu.

Stamenković dalje ocenjuje da je ovim postupanjem i javnim iznošenjem značajnih neistina došlo do otvorenog klevetanja, sa ciljem teške povrede njegove časti i ugleda, kao i pokušaja neprimerenog uticaja na njegov rad kao predsednika Visokog saveta tužilaštva i vrhovnog javnog tužioca.

U saopštenju se navodi i da će Stamenković, putem punomoćnika, pokrenuti i parnični postupak zbog povrede ugleda i časti pred nadležnim sudom.

Zahtev za objavljivanje odgovora podnet je u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, uz zahtev da odgovor bude objavljen u istom mediju, istom izdanju i na istom mestu na kojem je objavljena sporna informacija, bez odlaganja, a najkasnije u narednom izdanju.

Mrdić je u krivičnoj prijavi naveo da se Žunjić 29. maja 2024. godine, na aerodromu u Briselu Zagorki Dolovac obratio rečima: "Zar ste vi još uvek živi?'', a da je Stamenković telefonskim putem potom pozvao MUP i zahtevao da se oštećeni Žunjić uhapsi odmah po sletanju aviona u Beograd.

Mrdić je takođe naveo da je Dolovac telefonom kontaktirala Ivanu Stojiljković Pomoriški, zahtevajući da se oštećenom odredi zadržavanje i da se pokrene krivični postupak zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti, iako se, kako je Mrdić rekao, u njegovim radnjama ne stiču bitni elementi navedenog niti nekog drugog krivičnog dela.