Druga sednica jesenjeg zasedanja – rasprava o biračkom spisku i leks specijalisu za Generalštab

Председница Одбора за уставна питања и законодавство Милица Николић изјавила је на седници Скупштине да ће измене Закона о јединственом бирачком списку донети његову већу транспрентност, као и да његово усвајање предствља један од услова за отварање Кластера 3.

Николић је навела да је Одбор за уставна питања и законодавство одржао чак девет јавних слушања о нацрту измена закона о јединственом бирачком списку који су достављени одбору. "

Иако су чланови радне групе из редова опозиције у једном тренутку напустили рад у радној групи, зато што је јавно слушање заказано по убрзаној процедури, радна група и даље постоји", рекла је Николић.

Она је додала да је измене Закона предложио посланик СНС Угљеша Мрдић. "Усвајање овог закона је и отклањање препреке за отварање кластера 3 у процесу европских интеграција и онда, поштовани грађани, можете мислити колико лицемерија и лажи има када они који себе називају проевропском, опозицијом напусте рад у овом процесу, рад у радној групи и онда тиме покажу да не само да нису за наставак, односно напредак у процесу европских интеграција, него да би и тај процес очигледно зауставили", рекла је Николић.

Како је закључила, очигледно је и да бирачки списак није био проблем, него политичка тема. "Али је важно због грађана Србије да имамо овакав закон који значи транспарентност у бирачком списку и да коначно ставимо тачку на све бесмислене лажи везано за наводну изборну крађу", рекла је Николић.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је да се изменама Закона о јединственом бирачком списку предвиђа формирање комисије састављене од стручњака, а не политичара, који ће имати пун увид и контролу над јединственим бирачким списком и истакла да се ниједна претходна власт у последњих 28 година није бавила препорукама ОДИХР-а о унапређењу изборних услова.

Брнабић је у Скупштини Србије, образлажући измене Закона о јединственом бирачком списку, чији је предлагач посланик Угљеша Мрдић који штрајкује глађу, рекла да је ОДИХР први извештај о спроведеним изборима Србији донео 1997. године и да ниједна претходна власт није ни мрву пажње посветила ОДИХР-овим извештајима за унапређење изборних услова све до власти чија је окосница СНС.

Навела је да је 2019. године актуелна власт први пут формирала радну групу за додатно унапређење изборних услова, а да они који су били на власти од 2000. до 2012. године нису прочитали ниједан ОДИХР-ов извештај нити применили и једну препоруку.

''Никад их није било брига шта треба да се промени да би се унапредили изборни услови. Управо овај данашњи предлог закона и тема о којој расправљамо је најбољи и најсветлији пример тога'', рекла је Брнабић. Указала је да је главна препорука била да се направи јединствени бирачки списак јер до 2012. године постојао бирачки списак на нивоу локалне самоуправе, града и општине, ''на папирићима''.

Брнабић је рекла да ће Комисија за контролу ЈБС бити потпуно инклузивна и да ће своје представнике имати и власт и опозиција и цивилно друштво.

Шеф посланичке групе Српске напредне странке Миленко Јованов рекао је да Предлог закона о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске представља још један искорак у модернизацији, инвестицијама и напредовању Србије.

Представљајући у име предлагача лекс специјалис о згради Генералштаба Јованов је подсетио да је 1999. године, током НАТО агресије, та зграда срушена и да тако срушена стоји 26 година и поручио да само нова изградња, а не рушевине, показују да то бомбардовање није довело до ефекта који су желели.

Јованов је рекао и да је та зграда грађена у периоду од 1956. до 1965. године и коришћена је као зграда за Савезни секретаријат за Народну одбрану Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

"За све грађане који имају прилике ових дана да слушају различите изјаве и различита тумачења од великог броја стручњака, квази стручњака и сличних, желим само да кажем да се запитају да ли је после Другог светског рата било и једне потпуно порушене зграде у Београду која је могла, а није била поново изграђена. Одговор је да није", рекао је Јованов.

Он је указао да су се читав век, пре него што је на том месту подигнут Савезни секретаријат за народну одбрану, налазиле две зграде које су имале праву архитектонску и културну вредност и било је дело славних архитеката.

"Реч је о зградама Министарства војног и Војне академије које су имале значајно место у историји државе Србије. Међутим, Војна академија је срушена већ у првом налету немачких бомбардера 6. априла 1941. године док је сама зграда Генералштаба такође рушена током Другог светског рата", рекао је Јованов.

Како је додао, властима после Другог светског рата није пало на памет да обнове ове две зграде.

"Да ли је разлог био идеолошки или неки други, нећу да улазим у то. Има смисла закључити да онај ко је ратовао против војника образованих у тим зградама, на Церу и Колубари као аустријски каплар, није хтео да обнавља места на коме су училе и подизале своје знање српске војводе који су их на том Церу и Колубари побеђивали", рекао је Јованов.

Посланици Скупштине Србије утврдили су дневни ред друге седнице јесењег заседања, на коме је укупно осам тачака, а расправа ће се водити обједињено. Парламентарци су прихватили да се расправа о амандманима од 1. до 5. тачке обави одмах по завршетку начелног претреса.

Посланици ће расправљати о изменама Закона о јединственом бирачком списку и о Предлогу закона о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске.

Реч је о лекс специјалису о згради Генералштаба Војске Србије, а предлог закона је поднело 110 народних посланика и који ће се разматрати по хитном поступку.

На дневном реду су и предлози закона о обилгационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају, о изменама и допунама Закона о радном времену у друмско превозу и тахографима, о стављању на тржиште дрвета и дрвних производа.

Посланици Скупштине Србије започели су нову седницу јесењег заседања за коју је предложено осам тачака дневног реда, међу којима су измене Закона о јединственом бирачком списку и лекс специјалис који се односи на зграду Генералштаба. Седница је почела постављањем посланичких питања извршној власти, а после тога ће утврђивати дневни ред. Седници присуствује 152 народна посланика.

Измене Закона о јединственом бирачком списку су резултат парламентарног дијалога о унапређењу изборних услова који је започет у априлу 2024. године на основу извештаја посматрачких мисија ОЕБС и ОДИХР о посматрању избора у Србији. Предлогом закона се предлаже успостављање сталне комисије са задатком да обавља периодичне ревизије Јединственог бирачког списка, што укључује и утврђивање чињеничног стања о управљању, вођењу и тачности ЈБС и контролисање поступка његовог ажурирања.

Посланици ће расправљати и о Предлогу закона о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске. У образењу се наводи да реализација пројекта ревитализације и развоја локације између ових улица представља општи интерес од значаја за свеукупни привредни развој Србије.

Реч је о лекс специјалису о згради Генералштаба Војске Србије, а предлог закона је поднело 110 народних посланика. На дневном реду су и предлози закона о облигационим и основама својинскоправних односа у ваздушном саобраћају, о изменама и допунама Закона о радном времену у друмско превозу и тахографима, о стављању на тржиште дрвета и дрвних производа.

Пред посланицима је и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Свете Луције о укидању виза за носиоце обичних пасоша, Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Републике Бенин о укидању виза за носиоце дипломатских, службених и сервисних пасоша и Предлог закона о потврђивању Споразума о сарадњи у области безбедности и јавног реда између Владе Србије и Владе Републике Екваторијалне Гвинеје. 

Скупштински Одбор за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације прихватио је Предлог закона о посебним поступцима ради реализације пројекта ревитализације и развоја локације у Београду између улица Кнеза Милоша, Масарикове, Бирчанинове и Ресавске, односно лекс специјалис о згради Генералштаба Војске Србије и предложиће га Скупштини на усвајање.

Предлог је поднело 110 посланика у Скупштини Србије.