Američka (kontra)revolucija od Minhena do Rijada – šta "novi šerif" donosi Evropi, a šta Srbiji

Kakav uticaj će imati mogući dogovor SAD i Rusije o sudbini rata u Ukrajini na Srbiju, šta treba da zaključimo iz govora potpredsednika Vensa u Minhenu – neka su od pitanja o kojima su u Takovskoj 10 razgovarali Predrag Rajić, savetnik premijera Srbije, Slobodan Zečević, direktor Instituta za evropske studije i karijerni diplomata Duško Lopandić.

Predrag Rajić je ocenio da je značajno što je do pregovora došlo na tako visokom nivou, nakon godina prekida odnosa ili odsustva bilo kakve javne komunikacije.

"Učinjen je prvi korak u jednom dugom procesu – prvi korak ka miru. Sada smo u fazi kada se mora tražiti način da se rat zaustavi, a zatim pokušati doći do političkog rešenja mirnim sredstvima", istakao je Rajić.

Rajić je dodao da je interesantno to što su tokom pregovora u Rijadu izrazili spremnost da uklone prepreke koje su do sada sprečavale otvorenije diskusije.

"Izgleda mi da je otvoren prostor za donekle restartovanje odnosa, ali ne tako brzo. Zanimljivo je i da je Marko Rubio, kao šef diplomatije, naveo da se već može nazreti perspektiva saradnje između SAD i Rusije, čak i u geopolitičkom i ekonomskom smislu, što je do pre nekoliko meseci bilo nezamislivo", rekao je Rajić.

"Vide se obrisi Trampovog geopolitičkog cilja"

Rajić ukazuje da se vide obrisi geopolitičkog cilja Donalda Trampa, a to je da razdvoji Rusiju od Kine i da spreči stvaranje tog saveza, kao i da zaustavi rat u Ukrajini kako bi SAD mogle da se fokusiraju na Indo-pacifik.

Slobodan Zečević smatra da je dolazak Trampa na vlast "kontrarevolucija".

"Niko ranije nije želeo da razgovara sa Rusijom. Ako se već razmišlja o normalizaciji ekonomskih odnosa i povratku velikih američkih i evropskih kompanija na rusko tržište, to je potpuno nova i revolucionarna situacija u svetu. Sve je uslovljeno postizanjem mira u Ukrajini, što je sada glavni zadatak u naredna tri meseca, prema Trampovoj proceni. Ako u tome uspeju, otvoriće se perspektive za normalnu ekonomsku saradnju", naveo je Zečević.

Prema njegovim rečima, procena je američke administracije da ih rat u Ukrajini previše košta i da više ne mogu da izdvajaju sredstva za njega.

"Njihov zaključak je i da su možda previše prepustili Putina Kini. On se potpuno okrenuo Kini, a Tramp bi želeo okrene Rusiju. Amerikanci govore u poslednje vreme da će Kina biti njihov glavni rival na svetskoj sceni i zato žele da se okrenu Indopacifiku", objasnio je Zečević.

"Tramp prihvatio neke od ključnih ruskih zahteva"

Diplomata Duško Lopandić smatra da je Trampov pristup ratu u Ukrajini veoma blizak ruskom.

"Tramp je unapred prihvatio neke od ključnih ruskih zahteva. I pre rata, Rusi su insistirali na direktnim pregovorima sa Amerikancima, a ne sa Evropom, što su pokazali potcenjivačkim odnosom prema Makronu i Šolcu", rekao je Lopandić.

Tri nivoa razgovora - ko odlučuje, a kome se odluke saopštavaju

Prema njegovoj oceni, Tramp je za nekoliko dana potpuno promenio dinamiku odnosa, ali i dalje ostaje neizvesno kako će izgledati format budućih razgovora, pošto se ne mogu izbeći ni EU ni Ukrajina.

"Postoje tri nivoa – supersile koje donose odluke, zemlje koje se konsultuju i one koje samo dobijaju informacije o dogovorima. Verovatno će Evropska unija biti na drugom nivou, što joj se neće dopasti. Takođe, nije jasno da li se govori o prekidu vatre ili o trajnom miru, što tek treba definisati", naveo je Lopandić.

Interesantno prisustvo Stiva Vitkofa i uloga Saudijaca

Zečević je ocenio da je sastanak u Rijadu postavio osnove za buduće pregovore.

"Interesantno je prisustvo Stiva Vitkofa, Trampovog izaslanika za Bliski istok, na ovom sastanku. On je ranije rešavao pitanje Gaze i razmene talaca. Njegova uloga u ovim pregovorima ukazuje na snažno Trampovo poverenje u njega", ocenio je Zečević, dodajući da na sastanku nije bilo Kita Keloga, koji je ustvari zadužen za Ukrajinu od strane Trampove administracije.

Rajić je, s druge strane, istakao da je Vitkof najverovatnije bio u Rijadu zbog Saudijaca, jer je njihova uloga ključna u odnosima između SAD i Rusije.

"Ključno oružje Amerikanaca protiv Rusije je nafta, i zato je važna uloga Saudijske Arabije", objasnio je Rajić.

Vensov govor u Minhenu i "novi šerif u gradu" – da li krajnja desnica postaje prihvatljiva

Sagovornici su se osvrnuli i na govor potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Predrag Rajić je ocenio da je Vens izašao iz uobičajenih političkih klišea i da predstavlja poruku evropskom političkom mejnstrimu.

"Mislim da je to bila poruka da se moraju ukloniti barijere prema političkim strankama koje su se do sada smatrale neprihvatljivim za saradnju – strankama alternativne desnice. To su stranke prema kojima se u nekim zemljama previ otklon, dok se u drugim sa njima koalira samo kada je to neophodno. Vensova poruka upućena je i delovima evropskog establišmenta koji dolaze iz umerene desnice i desnog centra – da je saradnja sa alternativnom desnicom sada prihvatljiva", rekao je Rajić.

Slobodan Zečević je ocenio da govor potpredsednika Vensa nije bio usmeren na američku publiku, već predstavlja najznačajniji govor u međunarodnoj politici nakon govora predsednika Rusije Vladimira Putina na Minhenskoj konferenciji 2007. godine.

"On se obratio direktno Evropljanima. Slažem se sa Predragom Rajićem da je Vens jasno poručio da ideološka pobeda krajnje desnice u SAD treba da se afirmiše i u Evropi, tako da te stranke uđu u vlast u državama Evropske unije. Ono što je fascinantno jeste efekat tog govora – on govori o geostrateškom poniženju Evropske unije. Ne zato što se Vens tako obratio evropskim liderima, već zato što su oni decenijama bespogovorno sledili američke politike. A sada se sve menja – došao je novi ‘šerif u grad’ i traži od njih da se prilagode novoj politici“, naglasio je Zečević.

"Tramp bi bio srećan u slučaju raspada EU, ali to se neće desiti"

Duško Lopandić je ocenio da se Vensov govor ne može porediti sa Putinovim iz 2007. godine, jer je ruski predsednik tada izneo geopolitički stav, dok je Vensov govor bio prevashodno ideološki.

"Trampova administracija ima izrazitu antipatiju prema Evropskoj uniji. Osnov strateške saradnje između Evrope i Amerike do sada je bio nuklearni arsenal koji se nalazi u pet evropskih država, odnosno u šest baza NATO-a. Dok god je to oružje tamo, Evropa će biti zavisna od američke strategije. Međutim, sada imamo predsednika SAD koji kaže: ‘Ja ću da se dogovorim sa Rusima, bez obzira na to šta misle Evropljani’. To je direktan udar na evropsku integraciju“, rekao je Lopandić.

Dodao je da bi Tramp verovatno bio srećan ukoliko bi se Evropska unija raspala, ali da se to neće desiti. "Mislim da će efekat ove politike, hteli Evropljani to ili ne, biti taj da će biti primorani da stvore određenu autonomiju", zaključio je Lopandić.