Kako srpske diplomate koje službuju u važnim svetskim prestonicama vide razvoj bilateralnih odnosa

U Nemačkoj je kampanja u piku pred izbore u februaru, a posle raspada semafor koalicije. Mnogo nepoznanica je pred budućom Vladom - nova administracija u Vašingtonu, nagomilani ekonomski problemi, kako će izgledati transatlantsko partnerstvo, jedan od stubova nemačke spoljne politike. Napeta agenda, ali upućeni veruju da će se na njoj naći i Zapadni Balkan.

"Zapadni Balkan i Srbija kao najveća i najznačajnija zemlja u regionu po oceni nemačkih sagovornika jeste uvek tema, a tako će pretpostavaljam biti i sa novom Vladom", smatra ambasadorka u Berlinu Snežana Janković.

Napominje da su stabilnosti i bezbednost Zapadnog Balkana direktno povezani sa stabilnošću i bezbednošću Nemačke.

"Nije jednostavno plasirati teme, posebno ne pozitivne teme, kao ni našu poziciju po nekim ključnim pitanjima koja se razlikuje od nemačke zvanične politike", navodi Jankovićeva.

Razlikuje se i sa onom u Francuskoj. Politički zemljotres pretrpela je i tamošnja vlada. I pored unutrašnjih problema Parizu zajednička politika koja se vodi u Briselu nije bila van fokusa.

Ambasadorka u Francuskoj Ana Hrustanović kontatuje da se tokom poslednjih meseci Francuska otvoreno zalagala za otvaranje klastera tri.

"Iskreno, mislim i nadam se da će se to dogoditi u prvoj polovini nastupajuće godine. Dakle, imamo Francusku uz nas zahvaljujući odnosima koje predsednik Vučić ima sa predsednikom Makronom kolegijalnim, prijateljskim i veoma dinamičnim", kaže Hrustanovićeva.

"Pokušavamo te odnose da spustimo i horizontalno i vertikalno u Parizu, ali jedno je sigurno, podršku Francuske za naš evropski put nedvosmisleno imamo", dodaje najviša diplomatska predstavnica Srbije u Francuskoj.

Iz Osla impuls za energetski sektor

Gotovo osam i po decenija traju diplomatksi odnosi Srbije i Norveške. Beleže se i usponi i padovi. Poslednji impuls koji stiže iz Osla tiče se energetskog sektora.

"Znate svi da troje Norvežana sedi u EPS-u, da nas savetuju vrlo pažlljivo sa njihovog aspekta, kako oni upravljuju državnim energeskim kompanijama i to je nešto što je sasvim novo", kaže ambasador u Oslu Dragan Petrović.

Norveška podržava evropski put Srbije, iako ona sama nisu članica Evropske unije, navodi Petrović i podseća da oni sebe zovu najbližom nečlanicom EU i da im je u interesu da što pre postanemo članica.

Pozitivni signali iz Kopenhagena

Uzdržan – u najkraćem stav je Danske prema Srbiji. Ipak, u delu kada se analizira proširenje Evrospke unije iz Kopenhagena stiže pozitivan signal.

Tamošnja ambasadorka Mirjana Živković objašnjava da je reč o pruženoj ruci otvorenog stava, čak i priznavanja sopstvene greške.

Ističe da je danska spoljna politika držali Zapadni Balkan po strani zadnjih par godina i dozvolila strane uticaje na prostoru Zapadnog Balkana.

"Zašto? Pa vrlo prosto. Danska je u konstelaciji geopolitičke situacije koja se isključivo posmatra kroz prizmu sukoba na prostoru Ukrajine, naravno u velikom strahu od uticaja Rusije i proširenja ovog sukoba, prvo na Baltik, pa eventualno na nordijske zemlje. Utoliko je zajednička bezbednostna spoljna politika Evropske unije za njih pitanje broj jedan. Zato nas i gledaju kroz tu prizmu i žele da vide i Srbiju u Evropskoj uniji kao jedan bezbednosni faktor", objašnjava ambasadorka Živković.

Otvoreni Balkan pozitivan primer za ceo region

Na putu evrointegracija i Severna Makedonija. I tu Beograd i Skoplje vide priliku za tešnjom saradnjom. Nije zgoreg podsetiti - od sticanja makedonske nezavisnosti lider srpske partije prvi put dobio je potpredsedničko i ministarsko mesto u Vladi.

"Naše iskustvo saradnje sa Severnom Makedonijom, naročito kroz inicijativu Otvoreni Balkan, koja je doprinala dodatnom povezivanju naših ekonomija, privreda i sveukupnom povezivanju građana, pokazalo je da ova vrsta umrežavanja relaksira i političke prilike u velikoj meri", kaže ambasadorka u Skoplju Nevena Jovanović.

Prema njenim rečima, to može biti korišćeno kao pozitivan primer za čitav region, jedan dobar model i način za dodatno jačanje mira i stabilnosti u regionu.

I uprkos geografskoj distanci od čak 9.000 kilometara, odnosi Beograda i Seula na bilateralnom nivou, prenosi ambasador, jako su dobri.

Sa Seulom fokus na ekonomiji, izbalansiran stav prema pitanju KiM

Nemanja Grbić, ambasador u Južnoj Koreji napominje da je ekonomija u fokusu saradnje sa državom koja je jedna od deset najvećih ekonomija sveta.

Napominje da je reč o zemlji koja je od jedne izrazito siromašne zemlje, uz pomoć tehnologije, ulaganjem obrazovanja, uspela da postigne nezamisliv ekonomski napredak što, kako kaže, može da posluži kao uzor našeg razvoja.

"Kada se govori o pitanju Kosova i Metohije, Republika Koreje ima jedan izbalansirani stav. Iako je priznala Prištinu, to je zemlja koja nije uspostavljala diplomatske odnose sa tzv. Kosovom i koja nikada, makar prema onome što su uveravanja zvaničnog Seula, to neće ni učiniti", kaže Grbić.

Iz MSP-a najavljuju reformu i već za naredne nedelje kampanju 'Budi srpski diplomata'. Ključni nosioci diplomatije Srbije, kažu, treba da budu oni sa najvišim nivoom znanja i kvalifikacija.