Kako i pod kojim uslovima će se koristiti skoro 1,6 milijardi evra iz plana rasta za Zapadni Balkan

Beograd do kraja godine očekuje prvu tranšu od 112 miliona evra, nakon što se obave preostale procedure. Reč o je pred-finansiranju, pa ostatak sredstava stizaće postepeno u naredne tri godine, po utvrđenom kalendaru reformskih koraka.

“Preostalo je još da potpišemo sporazume o grantovima i zajmovima sa partnerima na Zapadnom balkanu. Oni, zatim, treba da prđou kroz proceduru ratifikacije u njihovom parlamentima. Naš cilj je da isplate počnu što pre. Predsednica Evropske komisije najavila je da će se to dogoditi pre kraja godine", rekla je za RTS Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije za proširenje.

Dva puta godišnje Evropska komisija isplaćivaće opredeljena sredstva, kada se utvrdi da su dogovorene reforme ostvarene. Dve trećine fonda čine povoljni zajmovi, a jednu trećinu ukupnog fonda, oko 380 miliona u slučaju Srbije, čine bespovratna sredstva.

Prvo reforme, pa novac

U naredne tri godine bi Srbija primenom plana mogla da uveća za oko 50 odsto iznos bespovratnih sredstava, u odnosu na ono što već ima na raspolaganju. Za razliku od postojećih IPA fondova, međutim, princip korišćenja će biti – prvo reforme, pa onda novac: tek kada se utvrdi da su dogovorene mera sprovedene, odgovarajući budžet će biti uplaćen u predviđenom roku.

Da bi povukla opredeljeni novac, Srbija će morati da sprovede ukupno 98 mera navedenih u agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.

Za svaki od koraka određen je odgovarajući budžet. Do kraja 2024 godine planirano je sedam koraka. Među njima su i izmene medijskih zakona: o elektronskim medijima, o informisanju i usvajanje zakona o javnom servisu – mera koja iz plana povlači 20.4 miliona evra.

Srbija bi mogla 2025. godine da povuče 428 miliona evra, od toga 122 miliona bespovratno za mere, kao što su jačanje kapaciteta transportne mreže gasa u oblasti energetike ili primena preporuka ODIHR-a i izmena izbornih zakona

U 2026. godine je predviđeno 516 miliona evra, a 2027. Srbija može da računa na 529 miliona iz plana rasta, navodi se u dokumentima reformske agende, u koje je uvid imao RTS.

Preduslovi

Među preduslovima za korišćenje fondova je i poštovanje demokratskih mehanizama i princip vladavine prava.

Ana Pisonero, naglašava da će EU pažljivo pratiti ne samo sprovođenje reformi, već i poštovanje preduslova za njihovo korišćenje.

"Srbija se obavezala u reformskoj agendi da će poboljšati izborni okvir, u skladu sa preporukama ODIHR-a i Saveta Evrope. Obavezala se i da će se uskladiti sa standardima EU u medijskim zakonima. To ćemo pratiti stalno i pre svake naredne isplate", kaže Pisonero.

U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov je i "konstruktivni angažman" u dijalogu.

Usklađivanje sa spoljnom politikom i uvođenje sankcija Rusiji nije preduslov za novac, ali jeste jedan od ciljeva plana, što će se uzimati u obzir pri narednim isplatama koje će se vršiti dva puta godišnje.

Uplate neće biti automatske

Mnogi analitičari veruju da plan ne nudi dovoljno da bi se postigao cilj, odnosno hvatanje koraka sa ekonomskim prosekom EU i ubrzanje reforme.

Adnan Ćerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost smatra da je plan rasta maksimalna ponuda oko kojeg je u ovom trenutka mogla da se unutar sebe dogovori EU.

"Ovaj odnos u kojem Evropska komisija nudi svoju tehničku podršku i znanje, zauzvrat traži reforme i uz to daje dodatni novac. To je pozitivan pristup. Ako govorimo o tome da je cilj približavanje članstvu u EU ili da plan dovede Zapadni Balkan do članstva, onda ovaj plan to ne nudi. Sve i da se potpuno ispune reforme koje su dogovorene, one neće značajno unaprediti nivo pripremljenosti zemalja", smatra Ćerimagić.

Plan nudi mogućnost Srbiji da evropskim novcem finansira sopstvene reforme. Ipak, uplate neće ići automatski - Evropska komisija može da zadrži ili uskrati predviđena sredstva, ako oceni da dogovorene mere nisu sprovedene.