Žiofre: Iskoristite novi zamah, Plan rasta će ubrzati pristupanje Srbije

Niko kao EU ne radi toliko za Srbiju, rekao je ambasador Unije u Srbiji Emanuele Žiofre.

"To je naša sadašnjost i zajednička budućnost, zajedno u EU", istakao je šef delegacije EU u Nišu na Evropskoj nedelji mogućnosti.

Podsetio je da će Plan rasta ubrzati pristupanje i osigurati da Srbija postane članica EU kroz reforme.

"Plan će obezbediti više od jedne i po milijarde evra za Srbiju u naredne tri godine, pored mnogo toga što već radimo", rekao je Žiofre, koji je deo govora održao na srpskom.

Naglasio je da je zajedno moguće da se oblikuje bolja budućnost za Srbiju, kako kaže – buduću članicu EU.

Partner na putu ka članstvu u EU

Žiofre kaže da EU ostaje partner Srbije na putu ka članstvu u EU, a evropski zvaničnik je uvereni da će EU i Srbija raditi zajedno na zajedničkoj budućnosti u procesu proširenja.

"Postoji jedan novi zamah, nova mogućnost ubrzanja ka članstvu u EU i zato podstičem i ohrabrujem sve da vide šta sve može da se uradi kako bi brže išli na tom putu", rekao je Žiofre govoreći i o projektima prekogranične saradnje.

EU je, dodao je, glavni partner Srbiji i da se zajednički naporno radilo na razvoju niškog regiona i okolnih opština.

Podsetio je na brojne zajedničke projekte kao što je brza pruga, obilaznica oko Niša, Niš-Brestovac, gasni interkonektor od Srbije do Bugarske kojim je doveden gas u taj region.

"Radimo i pomažemo lokalnim opštinama i malim i srednjim preduzećima, a uskoro gradimo i pogon za prečišćavanje vode u Nišu", naveo je ambasador.

Naglašava da je Nedelja mogućnosti simbol dubokih odnosa Srbije i EU da, kako kaže, treba da pokaže da EU nije samo donator, već i partner i prijatelj i budućnost Srbije.

"Želimo da se fokusiramo na ono što je važno za građane na zelenu tranziciju životnu sredinu, prekograničnu saradnju", rekao je Žiofre.

Prekogranična saradnja suseda

Naglasio je da je Niš pravo mesto da se govori o prekograničnoj saradnji između suseda.

"Već više od 30 godina radimo na tome, videli smo ulaganja koja su postigla sjajnu saradnju da se ublaže teškoće koje postoje među granicama. EU je u programima prekogranične saradnje pružila podršku, teritorijalnoj koheziji i na lokalnom nivou, a gradimo konekcije, veze, solidarnost, gradimo poverenje", naveo je Emanuele Žiofre.

Prema njegovim rečima, ovakva politika programa je tu da bismo bili sigurni da niko ne bude zapostavljen.

"Ohrabrivanjem lokalnih vlasti, interesnih grupa i pojedinaca da dele znanja i veštine sa susedima, sa susednim zemljama i regionom, unapređujemo prevazilaženje administrativnih barijera, pomažemo kulturno nasleđe, zatim zajednički prevazilazimo različite izazove", rekao je šef delegacije EU.

Prošle nedelje je, kako je podsetio u Vranju pokrenut novi program IP3 za podršku prekograničnoj saradnji u vrednosti od 5,4 milona evra.

Naglasio je da će uskoro imati poziv i za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, koje će se finansirati iz IPA 3 programa.

Naglasio je da danas imaju zadovoljstvo da dodele sertifikate za dobitnike IPA 2 programa prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije - grantove vredne dva miliona evra.

Svi imaju koristi od zelenih i socijalno odgovornih kompanija, rekao je on i naglasio da je EU investirala 680 miliona u zaštitu životne sredine prošlog godine.

Dnevna agenda Evropske nedelje mogućnosti u Nišu

Danas je bio dan za ispitivanje, istraživanje, mogućnosti i postavljanje pitanja.

Žiofre je u Nišu, gde je obeležena Nedelja mogućnosti, podsetio da su tokom pet dana razmatrane i predstavljane mogućnosti u različitim konkretnim oblastima, uključujući nauku, obrazovanje i turizam.

Na skupu su govorili ministarka za Evropske integracije Tanja Miščević, zamenik ministra za lokalnu samoupravu Severne Makedonije Erdžan Selimi i gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović.

Miščević je naglasila da u projektima prekogranične saradnje sa Severnom Makedonijom mogu da učestvuju opštine Leskovac, Bojnik, Lebane, Medveđa, Bosilegrad, Crna Trava, Grad Vranje, opština Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Bujanovac i Presevio, koji su i do sada imali priliku da u značajnoj meri učestvuju u prekograničnim projektima.

Dodala je da je jedna od stvari koja se uvek postavlja kao najveći problem sufinansiranje projekata ali da država pokušava da nađe rešenje za to kao i da zainteresovanima kroz različite panele, prenese iskustva predhodnih projekata, da im da neku ideju ili da ukaže na ono što se pokazalo kao jako dobro to je unapređenje zapošljavanja i unapređenjem veština.

Prekogranični turizam je postao jedan od gotovo obaveznih tema za apliciranje kroz prekogranične projekte koje imaju višestruku korist.

"U turizmu nikada ne smemo da zaboravimo taj segment, ekoturizam, ekološki turizam, etnoturizam jer su to, prednost regiona", rekla je ona i dodala da su uspešni bili projekti vezani za ruralni turizam, poput leskovačkog "Zemlja legendi"