Takovska 10: Kurtijeva politika – kršenje svakog dogovora

Kako Srbi na Kosovu i Metohiji mogu da se odupru jednostranim nasrtajima prištinskih vlasti na  srpske institucije, šta mogu da očekuju od Beograda, šta od međunarodne zajednice – tema je o kojoj su u Takovskoj 10 govorili Nebojša Čović, nekadašnji šef Koordinacionog centra za KiM, Veljko Odalović, predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica, Stefan Surlić, docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka, i potpredsednik Srpske liste Dragiša Milović.

Dragiša Milović je poručio da je situacija na terenu izuzetno teška i da među Srbima na severu vlada velika napetost i neizvesnost, a pre svega zabrinutost za to šta sutrašnji dan nosi i šta će Aljbin Kurti uraditi kao sledeći potez.

"Negde oko 5.000 ljudi ne može da ostvaruje svoja prava, osnovno pravo na rad, odnosno nalazi se na ulicama. Kako će oni da obezbede egzistenciju za sebe, za svoju porodicu, za svoju decu, evo početak je školske godine", rekao je Milović.

Očigledno je, prema njegovim rečima, da Aljbin Kurti planira da upravo u ovom periodu oteža ionako težak život, kako bi Srbi sami napustili te prostore.

Šta su građani tačno izgubili blokadom institucija

Upitan šta tačno upad policije menja ljudima, navodi da je oko 30.000 penzionera koristilo usluge PIO fonda, od čega su 4.600 Albanci.

"Kako će se ostvarivati njihova prava, ono što im je zakonom zagarantovano u privremenim organima, socijalna pomoć, dečji dodatak, prijava umrlih, rođenih. Dakle, to su osnovni problemi sa kojima ćemo se mi očigledno suočavati, a evo već krećemo da se suočavamo", istakao je Milović.

“Kompenzacija za neuspeh sa mostom na Ibru"

Stefan Surlić ocenjuje da je Kurtijev potez neka vrsta kompenzacije za nešto što nije uspelo i što je najavljivano kao veliko dostignuće, a to je otvaranje mosta na Ibru.

"Moralo je nešto u domaćoj političkoj javnosti da se predstavi kao ipak mali korak ka velikoj pobedi. Nažalost za vlasti u Prištini, sve ove mere koje su preduzimane prema severu Kosova su malo u odnosu na taj most kao simbol, koji je zatvoren još od 1999. godine i koji ukoliko se otvori, zaista bi značio krunisanje jedne politike koja je agresivna prema srpskoj zajednici na severu Kosova i Metohije", objašnjava Surlić.

"Međunarodni akteri saglasni, problem samo tajming"

Što se tiče međunarodnih aktera, ocenjuje da su oni saglasni sa svime što čini Priština.

"Oni to sami kažu – mi želimo sve ove ishode, da ukinemo dinar, da ukinemo registarske tablice, da ukinemo paralelne institucije, ali nije vreme za to, mora da bude u okviru dijaloga. Znači njima je problem samo tajming", ukazuje Surlić.

Upad odmah posle posete Makrona – slučajnost ili sinhronizacija

Gosti su komentarisali i tajming upada policije, koji se dogodio neposredno po odlasku predsednika Francuske Emanuela Makrona iz Srbije.

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović smatra da je upad verovatno reakcija onih koji su podržali Kurtija da to uradi, da bi probali da obesmisle posetu Makrona Beogradu.

"Očigledno je da Kurti ni jedan potez koji je do sada uradio, nije uradio, bez obzira na osude, a da za to nije imao prećutnu ili direktnu saglasnost jednog odlučujućeg centra, ponekad se pomalo pomešaju, ali on bez Amerikanaca ne radi ništa", napominje Odalović.

Pitanje je da li je Makron sa njima usaglasio dolazak u Beograd, ukazuje Odalović i podseća na poslednju posetu predsednika Vučića Parizu i da je Francuska bila ta koja je u dobroj meri zaustavila put Prištine u Savet Evrope i da je najglasnije poslala poruku da Zajednica srpskih opština nema alternativu.

"To je nešto što nije govorio ni Šolc ni Amerikanci na takav način", primetio je Odalović.

Oni, dodaje, rade sve da to obesmisle, jer da oni hoće, bilo bi dijaloga u Briselu, bila bi i Zajednica srpskih opština, ne bi imali ni provokacije ni ovakve incidente.

Veliko prijateljstvo ili veliko licemerje

Nekadašnji šef Koordinacionog centra za KiM Nebojša Čović kaže da su Srbi izgubili sve institucije koje im prave direktnu i indirektnu vezu sa republikom Srbijom.

Kada se radi o upadu policije i tajmingu posete predsednika Makrona, ocenjuje da je situacija sinhronizovana.

"Makron je poleteo iz Beograda u 16.00, a Kurti je sa specijalcima ušao dole u institucije Republike Srbije oko 17.00", ukazuje Čović.

Na bazi iskustva i onoga što je prošao, ocenjuje da te faze velikog prijateljstva postaju licemerne.

"Svuda gde je Srbija naišla na problem, on se nekako namerno ili slučajno – u toj visokoj politici nema ništa slučajno, on se našao na suprotnoj strani", ocenio je Čović poteze francuskog predsednika, podsećajući i na obeležavanje 100 godina od primirja u Prvom svetskom ratu, rezoluciju o Srebrenici, zaustavljanje procesa pridruživanja Evropskoj uniji idejama o klasterima i Evropskoj političkoj zajednici.

Sve mu to govori, zaključuje Čović, da postoji sinhronizacija i da se tim lepim rečima jednostavno kupuje vreme i polako potpuno eliminišu sve srpske institucije.

Kako da odgovor Beograda bude koristan za Srbe koji žive na KiM

Surlić, kada je reč o mogućem odgovoru Beograda koji bi pre svega bio koristan za ljude koji žive na KiM, smatra da se svakako mora nastaviti sa politikom obezbeđivanja egzistencije.

“Mislim da je uslov svih uslova za normalnu egzistenciju Srba na Kosovu redovna finansijska dotacija penzija, plata i socijalne pomoći, i budžeta koji je planiran za obrazovanje i zdravstvo. To je nešto što uliva sigurnost Srbima“, kaže Surlić.

Što se tiče, kako je rekao, ekstremnih glasova koji govore o nekoj oštrijoj reakciji Beograda, koja bi trebala da rezultira nekim sukobom, smatra da bi to bilo kontraproduktivno i da bi se završilo masovnim egzodusom Srba sa Kosova, jer bi to značilo konflikt sa snagama NATO-a i sa Albancima.

Šta je naredni korak Prištine

Velika je bojazan, naveo je Surlić, da je sledeći korak do izbora u februaru obračun sa univerzitetom, kao što su već najavljivali u medijima.

Odalović ocenjuje da Kurti ide ka tome da oduzme sve ono što je bilo u funkciji života Srba na KiM, sve ono što je omogućilo funkcionisanje

“Nije ugrožavala nikoga nijedna od ovih institucija. To je trebalo da bude u funkciji pripreme i kostur buduće Zajednice srpskih opština“, kaže Odalović.

Smatra da Kurti hoće da zaokruži takozvanu državnost i podseća da u Prištini sede savetnici zemalja koji na tome rade par desetina godina i pokušavaju da zatvore celu priču.

"Da li su sledeći zdravstvo i prosveta"

Milović je podsetio da su Srbima već uskraćeni roba i hrana iz Srbije, dinar, zatvorene su pošte, banke, nemaju slobodu kretanja, zatvorene su i institucije.

"Da li su sledeći zdravstvo i prosveta", upitao je Milović i ocenio da bi to bilo katastrofalno.

"Zato apelujemo još jednom na našu matičnu državu Srbiju da nas zaštiti i da nam pomogne. To smo rekli i onima koji su po rezoluciji 1244 na ovim prostorima, Kforu, ambasadorima Kvinte, Unmiku, Euleksu, da nam omoguće miran i bezbedan život, jer to je ono što mi želimo", poručuje Milović.