Brnabić za RTS: Javni dijalog o litijumu, javna slušanja pa onda u plenum - to je moj plan

U Skupštini Srbije u toku je prvo vanredno zasedanje u 14. sazivu. Pred poslanicima je čak 60 tačaka dnevnog reda, između ostalog, raspravlja se i o Deklaraciji o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda.

Burna nedelja u najvišem zakonodavnom telu, kao da se najmanje govorilo o Deklaraciji, koja bi trebalo da bude jedan od najvažnijih istorijskih dokumenata. 

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić rekla je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je očekivala da o Deklaraciji bude više reči, jer je reč o istorijski značajnom dokumentu.

"Ratifikovala ga je skupština Republike Srpske. To je deklaracija o zaštiti nacionalnih prava srpskog naroda. Taj dokument govori o svemu što treba da uradimo za nas kao srpski narod, a ne protiv nekog", istakla je Brnabićeva. 

Prema njenim rečima, tim dokumentom vraćamo se na nasušnu potrebu da imamo mir i stabilnost i poziva se na poštovanje Dejtonskog sporazuma.

"To je bio važan trenutak da pričamo o tome i da pokažemo sabornost u parllamentu", dodaje predsednica Skupštine, uz napomenu da postoje opozicione poslaničke grupe koje su najavile da neće glasati.

"Deklaraciju moramao da koristimo za promišljenje"

"Ne čudim se za one koje su levo, ali one koje su pronacionale, koje su na desnoj strani političkog spektra – to me čudi, tražili su najmanji dovoljni razlog da kažu da neće glasati za Deklaraciju", podvukla je Brnabićeva.

Istakla je da je u dogovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, na dan održavanja Svesrpkog sabora pozvala poslanike opozicije da se pridruže na koktelu, i da su neki došli a neki nisu, što govori koliko je potrebna Deklaracija i da uložimo napor da radimo na jedinstvu. 

"Da postavimo postulate oko kojih se slažemo, da postoji bar jedna tema oko koje se slažemo, da vidimo kako još bolje da zaštitimo nacionalni interese", navela je Brnabićeva. 

"Moramo da koristimo ovu Deklaraciju za promišljenje kako da branimo nacionalne interese, ne samo neugoržavajući interese prava drugog, nego da svima ostalima bude bolje i da ostvare svoja prava", rekla je Brnabićeva.

Žestoke rasprave u parlamentu

Predsednica Skupštine je rekla da se u parlamentu svašta moglo čuti. Poslanici su se javljali po poslovniku, mogle su se čuti uvredljive reči, rasprava o litijumu. 

Navodi da su se tačke dnevnog reda ticale brige o građanima, brige o normalnom čoveku, o brzim saobraćajnicama. Ticale su se i brige za ljude koji žive u Loznici, Šapcu, kao i o daljim evropskim integracijama. 

Brnabićeva kaže da je u parlamentu bila kakofonija i dodaje da se opozicija sa omalovažavnjem odnosila sa prijateljskim zemljama, kao što su Kongo, Sao Tome i Principe, Esvahili. 

"Pričali su o litijumu ali ne o onome šta je na dnevnom redu", kaže predsednica parlamenta, navodeći da je 14. juna na kolegijumu, postavila pitanje kako da pokrenemo argumentovanu debatu, na činjenicima. "Neki se nisu odazvali kolegijumu, iskoristili su to u parlamentu", kaže ona.

Javno slušanje na temu litijuma

"Ja ću nastojati da napravimo javno slušanje na tu temu. Moj izazov je u tome što je na ovu temu teško naći odgovorne ljude koji su apolitični, jer ih odmah svrstatavaju na neku stranu", rekla je Brnabićeva. 

Uspeli smo da ispolitizujemo ovu temu i da podelimo javnost, rekla je Brnabićeva i dodala da će "moliti opoziciju da spustimo loptu". 

"Nema potrebe da zarad jeftinih političkih poena vodimo borbu o onome što može da donese Srbiji ekonomski prosperitet", rekla je ona.

Javni dijalog, javna slušanja, pa onda u plenum i to je moj plan. Na tome radim nedeljama, istakla je Brnabićeva.

Posete Nemačkoj i Finskoj i parlamentarna komisija

Drugu važnu stvar koju će uraditi, kaže, jeste da će organizovati parlamentarne poste Nemačkoj i Finskoj. "Finska će imati otvoreni rudnik litijuma, da se uspostavi parlamentarna poseta, da vidimo kako će izgledati rudnici", rekla je Brnabićeva.

"Pozivam još jednom sve parlamentarne grupe, ako su zaista zainteresovnai za ovu temu da napravimo parlamentarnu komisiju koja će imati neki vrstu nadozra, da pozovemo eksperte, a da ne rizikujemo da Srbija bude zemlja koje će biti izvor stabilnosti i ključni izvoznik u Evropi", podvukla je ona.

Svi smo zainteresovnai za zaštitu životne sredine, hajde da vidimo kako zajedno da uradimo, da uspostavimo kontorolne mehanizme i pozivam ljude da daju predloge, da vidimo kako da napravimo kontrolu, kaže ona.

"U naredih 100 godina da budemo ti koji izvoze strateške proizovde, to je ono što je važno. To je plan za naredna dva-tri meseca", kaže Brnabićeva.

Sledeći korak da prosečna plata pređe 1.000 evra

Na kraju je navela da je prosečna plata prešla značajnu tačku, od 100.000 dinara, što je pokazalo da  se naporni rad isplati.

"Sledeći korak je da prosečna neto plata pređe 1.000 evra", rekla je Brnabićeva.

Predsednica Skupštine poželela je sreću Olimpijcima u Parizu.