Samit evropskih lidera u Londonu – prekretnica odnosa Britanije sa Evropom ili politika malog koraka

Za godinu i po dana četvrti put za isti sto sešće 45 lidera koje okuplja Evropska politička zajednica. Posle Praga, Kišinjeva, Granade – London. Nova prekretnica odnosa Britanije sa Evropom – tako na taj susret gleda novi britanski premijer.

"Britanija pripada svetskoj sceni, tako da sam odlučan da resetujem naš odnos sa Evropom. Bilo da su izazovi sa kojima se suočavamo vojni ili globalni - poput klimatskih promena, sajber i energetske bezbednost, mi ćemo stati rame uz rame sa našim prijateljima i saveznicima. Istorija pokazuje da smo jači kada to činimo", poručuje britanski premijer Kir Starmer.

Da trgne Uniju iz kliničke smrti - tako je 2022. godine Emanuel Makron obrazložio nameru Evropske političke zajednice. I tada je ponudio novu mapu Starog kontinenta – od Ukrajine do Ujedinjenog Kraljevstva. Uključio je i Zapadni Balkan.

Bez potezanja pitanja Bregzita

Izjavu koja stiže iz Dauning strita 10 uoči Samita nekadašnji amabasador Srbije u Londonu Ognjen Pribićević čita u kontekstu kampanje laburista na nedavno održanim izborima.

Ocenjuje da se formuliše nov odnos na relaciji Brisel-London, ali bez ulaženja u pitanje Bregzita.

"On ne želi da pokrene pitanje povratka Ujedinjenog Kraljevstva u Evropsku uniju, zato što nema ni snage, a pitanje je da li ima hrabrosti, jer je to vrlo rizično. Znate, istraživanja su vrlo različita stvar, zato on ostaje sa ovom politikom malog koraka, uprkos tome što je očigledno da je Bregzit sa današnje perspektive veliki veliki neuspeh. Nema se snage za neki veći korak, a pitanje je kako bi Evropa reagovala na to da Velika Britanija kaže - želimo da se vratimo", objašnjava nekadašnji ambasador Srbije u Londonu.

Od Makronove mantre do Evropske zajednice

A Makronove ideje s kraja prvog i početkom drugog predsedničkog mandata su se dosta menjale. Od mantre, da je prvo potrebno da se Unija reformiše pa nakon toga proširi, do Evropske političke zajednice.

"Prvi glavni cilj je ostvaren, a to je bila namera Makrona da pošalje (poruku) da je Putin izolovan. Ako je to maksimalni domet, onda je on ostvaren i zajednica ispunjava svoju svrhu. Međutim, ukoliko analiziramo na koji način je sadržaj foruma evoluirao zadnjih godina, možemo videti da se na svakom samitu dodaju nove teme. Sa druge strane, on će nastaviti da se suočava sa dva ključna problema. Prvi je da ne poseduje svoje institucije. Sa druge strane, članovi se okupljaju na jedan veoma kratak period", smatra Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike.

Šta sve to znači za Srbiju

Odnos prema Srbiji, tokom rata u Ukrajini, ostaje isti. Očekuje se da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.

"Učešćem u političkoj zajednici Srbija može da pokaže da je spremna da učestvuje u ključnim političkim diskusijama u EU, odnosno na forumu, čiji je glavni cilj da pronađe rešenje za rat u Ukrajini, ali i da adresira druge probleme, kao što su pitanje energetike i migracije. Ukratko, ovo nije zamena za proširenje i dobro je što Srbija u njoj učestvuje", ističe Subotić.

Ognjen Pribićević ukazuje da moramo da budemo realni, da je politika realna i da je ovo verovatno neki maksimum koji Evropa u ovom trenutku može da pruži nama i sebi.

"Da li je dovoljno, nije dovoljno. Kako će biti u budućnosti vrlo je teško reći, ali ono osnovno na čemu mi moramo da insistiramo i kao država, a rekao bih i nauka širom Evrope i posebno na Zapadnom Balkanu jeste da je ključna, a nedostatak vizije i strategije koje se i u svemu ovome ne vide", zaključuje Pribićević. 

Prvi put na Samitu biće i predstavnici NATO-a, OEBS-a, Saveta Evrope.