Sijarto za RTS: Nadam se da će Evropska unija prepoznati napore Srbije

Proširenje na Zapadni Balkan jedan je od prioriteta mađarskog predsedavanja Evropskoj uniji, izjavio je za RTS Peter Sijarto u Vašingtonu.

Mađarska je trenutno usred oluje izazvane zvaničnim posetama premijera Orbana. Njegova poseta Kijevu bila je praćena posetom Moskvi, a iz Pekinga je premijer Orban došao u Vašington. Kakvu poruku donosi saveznicima NATO-a i na kakav je prijem naišao?

Živimo u susedstvu rata već dve i po godine, suočeni sa njegovim posledicama. Zbrinuli smo više od 1.300.000 ljudi, i dalje je više od 1.500 škola i vrtića za decu izbeglice, plaćamo visoku cenu rata – od cene energenata, inflacije, pa do sankcija, uz to imamo ozbiljnu pretnju eskalacijom.

Situacija na ratištu postaje sve brutalnija, obim oružja se povećava – sa Zapada stiže u velikim količinama.

Rusija odgovara, takođe, povećanjem naoružanja, a uz to raste broj stradalih.

Upustili smo se zato u mirovnu inicijativu da bi dve strane našle put ka prekidu vatre, kao i kako bi se postigao održivi mir. 

Nažalost, u Severnoatlantskog organizaciji postoji raspoloženje za rat, pa se reč mir retko čuje.

Ako govorite o miru, stigmatizovani ste kao ruska marioneta – trojanski konj.

Trudimo se da razgovor o miru opet budę legitiman, nadamo se da ćemo čuti i racionalne glasove.

Da li sama mogućnost da se razgovara sa svim strana znači mirovnu inicijativu? Postoji li nešto što se ne iznosi u javnost?

Imamo do sada mirovnu formulu predsednika (Volodimira) Zelenskog, kineski i brazilski predlog.

Mislimo da ne treba isključiti niti jednu, ali da ne treba da bude organizovana nijedna više mirovna konferencija u odsustvu jedne od strana.

Ministar (Marko) Đurić i ja smo učestvovali na prvoj mirovnoj konferenciji, neobičnoj od početka zbog prisustva samo jedne strane.

Ne možemo, kao Mađarska, da stavimo na sto mirovni plan, to može Evropska unija koja bi trebalo da ima svoju ulogu u stvaranju mira, a koja je i sama mirovni projekat.

Sama reč mir je posramljena. Idemo ka tome.

Sa druge strane, Kijev ne vidi Budimpeštu kao posrednika, a Vašington ne vidi koristi od ovih aktivnosti. Kako objašnjavate mađarsku spoljnu politiku u takvim okolnostima?

Kada je reč o Vašingtonu, ne teba očekivati mnogo zbog aktuelne kampanje. Sve što se govori treba tumačiti u kontekstu kampanje.

Evropskim političarima koji se protive našoj mirovnoj inicijativi, odgovaramo da ako se držite birokratskog pristupa, stvari postaju gore.

Pogledajte evropsku strategiju u poslednje dve i po godine – isporuke oružja, sankcije, pucamo u svoju nogu, srce, čak se tako produžava rat. To ne vodi nikuda, potrebna nam je politička akcija.

To premijer čini. To je naša spoljnopolitička strategija. Diplomatija je kada razgovarate sa svima, čak i kad se ne slažete, poslednje je utočište.

Šta očekujete od Brisela nakon što je premijer Orban pozvao EU da preuzme rešavanje krize dok se SAD bave izborima?

Evropska unija kopira američko stanovište. To ne bi trebalo da bude deo evropske politike, EU nema svoju strategiju i to je problem.

Često čujemo da ne pomažemo dovoljno, pogledajte Ameriku. Kako da se takmičite sa prvom vojnom silom na svetu.

Lako je da gledate rat u Evropi odavde, udaljeni deset sati, u odnosu na nekoliko sati vožnje.

Živimo u susedstvu, Evropljani umiru, evropska ekonomija je u velikoj meri ugrožena, ne bi trebalo da se upoređujemo sa nekim ko je preko okeana. Nadamo se da će se Evropa urazumiti i kreirati svoju strategiju.

Kako Budimpešta doživljava svoj odnos sa saveznicima u NATO-u i EU?

Lojalan smo saveznik, ali nismo glupi, uvek ćemo predstavljati svoje nacionalne interese.

Trudićemo se da poguramo EU da se vrati razumu.

Čini se, međutim, da se mnogo više govori o ratu nego o miru u Evropi, govori se o bezbednosti, kolektivnoj bezbednosti, sigurno i ovde na NATO samitu. Istočno krilo, u neposrednom susedstvu Srbije, na prvoj je liniji u slučaju eskalacije. Kakav je nivo spremnosti istočnog krila i kako Budimpešta gleda na povećanje naoružanja i trupa?

Kao lojalan saveznik, učestvujemo u jačanju istočnog krila NATO-a, ali istovremeno ne verujemo da bi Rusija napala članicu NATO-a.

Sa druge strane, ne treba zaboraviti da je NATO stvoren kao odbrambeni savez. Trenutno, NATO nije napadnut, nijedna članica.

Žalimo što je NATO prešao neke granice u pomoći Ukrajini. Iako smo od početka stavljali do znanja da NATO ne sme da bude deo konflikta, Alijansa ide ka tome, što je tragično jer bi doveo do direktnog sukoba sa Rusijom, što ne želimo.

Deo smo kolektivne odbrane, ponosni smo što zadovoljavamo kriterijum od dva procenta ulaganja u odbranu, ali ne kao neke članice koje u to računaju pomoć Ukrajini.

Proširenje je jedan od sedam prioriteta tokom mađarskog predsedavanja EU, uz samit EU – Zapadni Balkan i Evropsku političku zajednicu. Koji su konkretni mehanizmi putem kojih Budimpešta može gurati proširenje u narednih šest meseci?

Zemlje Zapadnog Balkana čekaju na članstvo u proseku 15 godina i dva meseca. To je sramotno i narušava kredibilitet politike proširenja, a razmatra se prijem po ubrzanoj proceduri za Ukrajinu.

Zadržani ste na putu ka EU, jer bi to trebalo da bude zasnovano na ispunjavanju kriterijuma, ali to što je zemlja u ratu nije kriterijum koji je prihvatljiv u procesu proširenja.

Nastojaćemo da klaster tri bude otvoren sa Srbijom tokom našeg predsedavanja do septembra najkasnije.

Nadam se da ću se do kraja avgusta videti sa svojim prijateljem Markom Đurićem u Budmpešti, jer sam inicirao sastanak sa ministrima spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana.

Nadam se da će Evropska unija prepoznati napore Srbije.