Dijalog Beograda i Prištine u Briselu – visok nivo i niska očekivanja

Predsednik Aleksandar Vučić bez optimizma dočekuje sastanak sa Kurtijem. Prethodni je u septembru završen neuspešno posle gotovo pet sati sastanaka - odvojenih i trilateralnog. Kurti je odbio da uslov za dalji nastavak razgovora bude formiranje Zajednice srpskih opština, dogovoreno pre 11 godina.

"Mi ćemo se ponašati konstruktivno, uradićemo sve što možemo da dijalogom rešavamo probleme, ne verujem u volju druge strane da učestvuje u formiranju ZSO, plašim se provokacija, ali držaćemo se čvrsto i ozbiljno", istakao je Vučić.

Poziv za razgovor stigao je dan posle predloga Žozepa Borelja da se ukinu kaznene mere Prištini, uvedene pre godinu dana zbog eskalacije tenzija na severu Kosmeta.

U tom predlogu visoki evropski predstavnik vidi šansu za nastavak dijaloga.

"Ako ove sankcije budu ukinute, a verujem da hoće - makar i postepeno, to može da stvori scenario u kojem dijalog bar neće biti prekinut naglo. Mada ne kažem da može da bude nastavljen. Imamo dogovor - Ohridski sporazum, koji mora biti primenjen. Voleo bih da se nešto pokrene u dijalogu do kraja mog mandata", rekao je Borelj.

Boreljov predlog za ukidanje sankcija Prištini, u Beogradu se čita kao pogrešan, jer za to nisu ispunjeni uslovi.

U srpskim opštinama i dalje sede albanski gradonačelnici, a specijalne jedinice se nisu povukle sa severa.

Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove smatra da je Borelj jednostavno hteo da dobije što veću političku podršku.

"Baš me zanima da vidim da li je moguće postići dogovor o bilo čemu sem da se kaže – u redu, nastavljamo sa dijalogom, preduzećemo korake, ali mislim da je ovo školjka koja ima ljušturu, a nema suštinu unutra i da se neće postići nikakav poseban rezultat na tom sastanku", ocenjuje Drecun.

Dijalog kao način da EU pokaže da ima kontrolu

Politički analitičar Arbnor Sadiku objašnjava da nova runda dijaloga služi Evropskoj uniji da se opravda i da može da kaže da drži pod kontrolom političku situaciju između Beograda i Prištine.

"Imamo sporazum, nakon kojeg je Srbija pokušala da okrivi Kosovo za neuspeh dogovora, a Kosovo je pokušavalo da kaže da je Srbija kriva za nepoštovanje sporazuma", dodaje Sadiku.

Sporazum iz Ohrida od aprila je i zvanično deo pregovaračkog poglavlja 35.

"Tražiće se da strane stoje iza dogovora iz prošle godine"

Da je napredak u dijalogu uslov za evropski put Beograda i Prištine, Brisel ponavlja i uoči sutrašnjeg sastanka.

Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o poglavlju 35 kaže da se očekuje da će strane pokazati svoju privrženost ili neprivrženost Ohridskom sporazumu.

"Tražiće se da strane potvrde da stoje iza dogovora iz prošle godine i nakon toga da se dogovori dinamika rada od septembra nakon letnje pauze", kaže Mijačić.

Plan Brisela je da se posle odvojenih razgovora sa Vučićem i Kurtijem održi i zajednički sastanak.

Uz Borelja će biti i Miroslav Lajčak. Podseća na važnost ispunjenja prve tačke Briselskog sporazuma iz 2013. i 2015. godine.

"Zajednica srpskih opština dogovorena je mnogo pre mog vremena i sporazuma u Ohridu i ključna je za normalizaciju odnosa. Put normalizacije je najveće dostignuće u mom mandatu i samo treba da se primeni. Nadam se da će se to desiti i da nećemo raspravljati o prvim koracima. Sporazum je tu i ostavljam ga svom nasledniku", poručio je Lajčak.

Slovački diplomata potvrdio je da, za sada, ostaje specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, iako mu je četvorogodišnji mandat nedavno istekao.