Kvinta traži od vlade u Prištini da preispita odluku o eksproprijaciji na severu KiM

U reagovanju se navodi da ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, zajedno sa Kancelarijom EU i Misijom Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Prištini, izražavaju žaljenje zbog odluke vlade da finalizuje eksproprijaciju preko 100 parcela zemlje u opštinama sa srpskom većinom na severu KiM.

“Nekoliko naših misija je prethodno podelilo sa vladom procene međunarodnih pravnih stručnjaka, uključujući i misiju Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu, koje ukazuju da je Vlada prekršila sopstvene zakone i propise zbog proceduralnih i tehničkih nedostataka tokom procesa eksproprijacije. Napominjemo da je kosovski pravosudni sistem identifikovao slične pravne zabrinutosti u vezi sa preliminarnom odlukom o eksproprijaciji, koje vlada još nije rešila”, poručuje se u reagovanju.

Kvinta žali što vlada u Prištini nije sačekala da svi otvoreni sudski postupci budu u potpunosti rešeni, pre donošenja ove odluke.

“Neophodno je da Vlada uloži napore kako bi osigurala da aktivnosti eksproprijacije budu u skladu sa zakonom, da se poštuje zakonski postupak i da se u potpunosti poštuju prava vlasnika imovine i zainteresovanih strana. Pored toga, izneli smo vladi svoju zabrinutost da nacrt zakona o eksproprijaciji nije u skladu sa obavezama koje je Priština preuzela prema Ahtisarijevom planu i ohrabrili smo vladu da modifikuje zakon u skladu s tim pre nego što ga usvoji”, objašnjavaju zemlje Kvinte.

One ohrabruju vladu da se pridržava vladavine prava i dobrog upravljanja, kao osnov živih, demokratskih društava.

“Takođe, pozivamo vladu da potvrdi svoju posvećenost principima Ahtisarijevog plana, uključujući zaštitu i promociju prava nevećinskih zajednica”, podvlači se u reagovanju.

Krajem prošlog meseca vlada u Prištini donela je konačnu odluku o eksproprijaciji zemljišta u Leposaviću i Zubinom Potoku, pravdajući je gradnjom infrastrukturnih objekata od javnog interesa, a na osnovu pravosnažnih sudskih presuda.

Kada je prvi put doneta prošle godine, odluka vlade podstakla je vlasnike imanja, uglavnom srpske nacionalnosti, na proteste zbog toga što im se zemlja oduzima bez ikakvog objašnjenja i rasprave.

U javnim raspravama održanim kasnije predstavnici vlade nisu objasnili vlasnicima imanja i širok javnosti šta konkretno predstavljaju infrastrukturni objekti od javnog značaja, mada je na terenu vidljivo da su centralne vlasti u Prištini na pojedinim parcelama označenim za eksproprijaciju, već izgradile baze za smeštaj specijalne pogranične policije.

Na osnovu žalbi advokata, zastupnika vlasnika imanja označenih za eksproprijaciju, krajem prošle godine u Osnovnom sudu u Prištini poništena je preliminarna odluka vlade o eksproprijaciji zemljišta u opštinama Leposavić i Zubin Potok i vraćena na ponovno odlučivanje.