Kina i Srbija u zajednici zajedničke budućnosti – na šta se odnosi i za šta se zalaže

Predsednici Srbije i Kine Aleksandar Vučić i Si Đinping potpisali su posle sastanka dve delegacije Zajedničku izjavu kojom se odnosi država sa nivoa strateškog partnerstva pomeraju na rang zajedničke budućnosti.

"Zajedno smo najavili da ćemo izgraditi zajednicu između Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, koja će otvoriti novo poglavlje u istoriji kinesko-srpskih odnosa. Srbija je prva evropska zemlja gde ćemo izgraditi zajednicu sa zajedničkom budućnošću", poručio je Si nakon razmene potpisanih međudržavnih sporazuma.

Predsednik Srbije je istakao da je reč o najvišem obliku saradnje dveju zemalja i da je ponosan što je mogao da potpiše takvu Zajedničku izjavu.

Sijeva diplomatska misija

Iako ne označava konkretnu inicijativu, koncept zajedničke budućnosti za čovečanstvo je vrsta partnerstva ili saradnje koju je Si primenio u međunarodnim odnosima. 

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije "Pojasa i puta" pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu, objašnjava za RTS da koncept oslikava Sijevu diplomatsku misiju. 

"To je njegovo viđenje sveta koji nije baziran na dominaciji jedne države ili grupe zemalja, a zasniva se na poštovanju povelje Ujedinjenih nacija i multilateralizmu. Sve njegove inicijative, od 'Pojasa i puta', usklađene su sa ovim konceptom", kaže Mitić.

Naglašava da za odnose Srbije i Kine, zajednička budućnost može da se ogleda u osnaživanju četiri čvrsta kamena, kako kaže, takozvanog čeličnog prijateljstva.

"To je politička saradnja zasnovana na poštovanju međunarodnog prava. Zatim, ekonomska saradnja koja je od 2016. i prve Sijeve posete unapređena. Takođe, osnaživanje u polju zajedničke kulture sećanja koja je vezana za NATO bombardovanje i zajednički pogled na pravce u kojima se svet kreće", nabraja sagovornik.

Mitić zaključuje da je zajednička budućnost nadogradnja svega što su dve zemlje prethodno razradile, a u praktičnom smislu će se odnositi na boljitak u ekonomiji, turizmu, kulturi i naučno-tehničkoj saradnji. 

Made in China

Kineski predsednik Si Đinping je termin zajedničke budućnosti u međunarodnoj zajednici lansirao u martu 2013. godine, tokom govora na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose.

Tada je istakao da su najvažniji ciljevi zajedničke budućnosti za čovečanstvo trajni mir kroz dijalog i konsultovanje, ali i zajednička bezbednost i napredak zasnovan na univerzalnoj saradnji. Koncept podrazumeva i razmene naučnih postignuća i studenata, kao i prosperitet u polju zaštite životne sredine.

Za domaće potrebe, ideja je prethodno korišćena tokom predsedavanja Huja Đintaoa, ali je Si njen najveći zagovornik i zaslužan je za međunarodnu prepoznatljivost.

Vizija zajedničke budućnosti potom je upisana i u statut Komunističke partije Kine i kineski ustav. U izveštaju 20. Nacionalnog kongresa Komunističke partije Kine, izgradnja ljudske zajednice sa zajedničkom budućnošću opisuje se kao "put napred" za sve narode sveta.

"Samo kada sve zemlje teže cilju opšteg dobra, žive u harmoniji i učestvuju u saradnji na obostranu korist, postojaće održiv prosperitet i garantovana bezbednost", piše u izveštaju.

Od teorije ka praksi

Deceniju kasnije, pojedini aspekti koncepta globalne zajednice zasnovane na zajedničkoj budućnosti postajali su konkretne akcije kroz razne multilateralne sporazume naslonjene, pre svega, na Inicijativu "Pojas i put", kojoj se Srbija pridružila 2017. godine. 

"Kada svet napreduje i Kina ide napred, a kada Kina napreduje i svet postaje bolje mesto za život. Spremni smo da radimo zajedno sa svim stranama. Razvoj Kine koristi svetu, a Kina se ne može razvijati izolovano od sveta", rekao je Si na desetogodišnjicu promovisanja koncepta tokom govora na 14. Nacionalnom kongresu Komunističke partije Kine.

Ostvarene su globalne inicijative za razvoj, bezbednost i civilizaciju, a tokom protekle decenije, više od 150 zemalja i 30 međunarodnih organizacija potpisalo je dokumente o saradnji sa Kinom koji su usklađeni sa misijom zajednice zajedničke budućnosti. 

Koncept je uključen i u dokumente multilateralnih mehanizama, poput rezolucije Skupštine Ujedinjenih nacija, akte Šangajske organizacije za saradnju i BRIKS-a, a 2022. godine oformljena je i kinesko-arapska zajednica sa zajedničkom budućnošću za novu eru. 

Postignut je međunarodni konsenzus, posebno u zemljama u razvoju, a Pakistan je prva zemlja u svetu koja je pristupila ovakvom partnerstvu kroz bilateralnu saradnju.

Sanja Arežina, autorka knjige "Kina u Evropi", na tom primeru predviđa i napredak odnosa Kine i Srbije.

"Kina sa Pakistanom ima najviši mogući nivo svih odnosa – ekonomskih, trgovinskih i naučnih – koji bi trebalo da vode dve zemlje ka prosperitetu", ističe Arežina za RTS, naglašavajući i da će Srbija nastojati da izgradi sličan vid partnerstva.

"Ono bi trebalo da predstavlja zajednički rad dve države u različitim domenima kroz bilateralne i multilateralne sporazume", ukazuje Arežina.

Slobodna trgovina – prvi korak zajedničke budućnosti Srbije i Kine

Kineski predsednik je u obraćanju u Beogradu istakao da u cilju izgradnje zajednice sa zajedničkom budućnošću ukupno postoji šest praktičnih koraka, a da je prvi na tom putu Sporazum o slobodnoj trgovini Kine i Srbije, koji će stupiti na snagu 1. jula.

"To je de fakto korak u pravom smeru kako bi se smanjio izvozni trgovinski deficit koji Srbija ima u saradnji sa Kinom", kaže za RTS dr Katarina Zakić, načelnica Centra za studije Pojasa i puta pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

"Ovaj sporazum je dobar zato što ćemo omogućiti i poboljšati izvoz srpske robe na kinesko tržište, ali i onih proizvoda koji nisu originalno srpski, već pripadaju multinacionalnim kompanijama koje rade u Srbiji i mogle bi da izvoze na kinesko tržište", naglašava Zakić, dok su dvojica predsednika već najavila da će suve šljive i borovnice iz Srbije biti na tržištu Kine. 

Sagovornica ističe da je tako stvorena prilika i evropskim kompanijama koje bi želele da unaprede saradnju sa Kinom da pronađu izlazni put za visoke carine i druge prepreke. 

"A tu je i šansa da dodatno privučemo kineske investitore na srpsko tržište, jer je ovo i za njih pozitivan uticaj i šansa da se iskoriste ostali sporazumi o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Evropskom unijom i Rusijom", navodi Zakić.

Podrška Ekspu i naučno-istraživačkoj saradnji

Si je takođe naglasio da su praktični koraci i kineska podrška Srbiji u organizovanju Ekspa 2027. godine, zatim uvoz više kvalitetnih srpskih proizvoda, kao i saradnja u naučno-istraživačkoj oblasti koja podrazumeva i boravak 50 mladih naučnika iz Srbije u Kini.

Takođe, kineski predsednik je istakao da će pozvati 300 mladih ljudi iz Srbije na studije u Kini, te da će jedan od koraka biti i dalje otvaranje direktnih letova iz Srbije ka kineskim gradovima.

"Gledajući u budućnost, izgradnja zajedničke budućnosti Srbije i Kine u novoj eri je strateški izbor", rekao je Si i naglasio da će Kina na tom putu stajati rame uz rame sa Srbijom.

Zajednička budućnost u Evropi, po prvi put 

Za sada je nejasno kako će EU reagovati na novi vid saradnje Kine i Srbije.

Odlazeći američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar je uoči Sijeve evropske turneje naveo da dolazak kineskog predsednka u Francusku, Srbiju i Mađarsku ima za cilj da zabije klin među evropskim državama.

Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu ističe da nivo zajedničke budućnosti Srbije i Kine nije stvaranje alijanse protiv bilo koga, pa tako ni EU i NATO-a. 

"To je poštovanje specifične pozicije Srbije kao vojno-neutralne i politički nezavisne zemlje, koja ne želi da uvodi restriktivne mere, odnosno, sankcije. To je i borba protiv politike dvostrukih standarda i jednog poretka", naglašava sagovornik RTS-a.