Aleksić: Videli smo gaženje institucije parlamenta; Paunović: Ne razumem odluku opozicije da ne učestvuje u glasanju

Posle tri dana rasprave izabrana je predsednica Skupštine, kao i generalni sekretar i šest potpredsednika. Predsednik Narodnog pokreta Srbije i šef poslaničke grupe Miroslav Aleksić kaže da su ta tri dana skupštinske rasprave zapravo pokazatelj kakvo nam je stanje u društvu i šta se dešava od izbora 17. decembra.

“U okolnostima gde je utvrđena velika krađa i gde je utvrđena uzurpacija volje građana Beograda i Republike Srbije, nastavilo se to i sa parlamentom. Mi smo, zbog toga što smo dobili preko milion i sto hiljada glasova, kao naša koalicija 'Srbija protiv nasilja' i koalicija NADA, ušli u parlament, učestvujemo u radu, jer moramo da zastupamo interese tih naših građana, ali svakako nismo želeli da na bilo koji način učestvujemo u dogovorima, u smislu bilo čega što bismo dobili u parlamentu kao volju predstavnika vlasti”, navodi Aleksić.

Dodaje da nisu juče bili u sali u momentu glasanja za izbor predsednice parlamenta, ali su se odmah posle toga vratili kada je u elektronski sistem parlamenta ušao predlog za izbor potpredsednika.

“Ušli smo u salu sa željom da učestvujemo u raspravi, jer ta rasprava nije bila objedinjena. Međutim, prva stvar koju je novoizabrana predsednica Skupština uradila jeste da je onemogućila raspravu u skladu sa poslovnikom i zakonom na koju smo imali pravo. Ona nam je onemogućila da govorimo o kandidatima za potpredsednike Skupštine. To se nikada u istoriji parlamentarizma nije dogodilo. I žao mi je što je zapravo to poruka šta možemo očekivati u narednom periodu od nje kao nove predsednice parlamenta. Dakle, ne da nećemo ići ka nekom boljem dijalogu i normalizaciji, nego ćemo ići dalje u gašenje institucija parlamentarizma”, poručuje Aleksić.

Ukazao je da ono što stvara “jednu jako ružnu i lošu sliku je kordon policije koji stoji sve vreme u Skupštini kao nikada ranije”.

“Predsednica parlamenta je juče na jedan vrlo nedostojan način uzurpirala svoja ovlašćenja, svojom voljom rekla da nema rasprave. Ja sam bio u sali, ja sam se javio kada je pitala da li se neko javlja za reč”, dodao je Aleksić.

Govoreći o tome zašto njegova koalicija nije učestvovala u konsultacijama o izboru potpredsednika Skupštine, koje su održane prošle nedelje, Aleksić kaže da to što nisu bili na konsultacijama je njihov izbor i pravo.

“Nama po poslovniku sleduje određeni broj članova radnih skupštinskih tela. Mi smo to dostavili u skladu sa rezultatima, odnosno brojem poslanika. Ali to ne znači da bilo ko može nama da oduzme pravo da učestvujemo u radu sednice. To je uradila novoizabrana predsednica i vrlo je loš početak”, ističe Aleksić.

Paunović: Neprikosnoveno pravo je da glasate "protiv" ako tako mislite

Poslanica SPS-a i novoizabrana potpredsednica Skupštine Srbije Snežana Paunović poručila je da ne razume odluku opozicionih kolega da izađu iz sale dok traje glasanje o predsednici Skupštine.

“Vaše je neprikosnoveno pravo da kod kategorije da li ste 'za' ili 'protiv', konačno kažete 'protiv' ako tako mislite. Koji vid i demonstracija čega je bilo izlaženje iz sale, ja to ne razumem. S druge strane, stoji jedna poslovnička mogućnost, da ne kažem obaveza, da kada sednica ovog tipa počne, a ovo je konstitutivna sednica koja je imala šest tačaka i o svakoj ponaosob se vodi rasprava, moguće je da ako želite da učestvujete u raspravi, vi predate listu svojih ovlašćenih predstavnika i govornika na samom početku”, navodi Paunovićeva.

Dodaje i da nisu konsultacije dobra volja vladajuće većine.

“Od pamtiveka Skupština Srbije funkcioniše na način da proporcionalno broju poslanika podele se potpredsednička mesta. Mi smo imali u prošlom sazivu jedan presedan, imali smo sedam potpredsednika. Zašto? Na istu proporciju koja se danas dogodila, a to su četiri potpredsednika iz redova poslanika vlasti i dva iz redova poslanika opozicije, mi smo upali u jednu nedogovorenu situaciju između kolega iz opozicije koji, čini mi se baš grupacija okupljena oko gospodina Aleksića i Demokratske stranke, nisu želeli da podrže Borka Stefanovića nego su insistirali da njihov kandidat bude Lutovac. I u tom kontekstu je vladajuća većina napravila ustupak i mi smo u prošlom sazivu imali sedam potpredsednika”, objasnila je Paunovićeva.

Čak i da je Ana Brnabić grubo prekršila poslovnik, a nije, mogućnost da se prijave za reč imali su u svakom trenutku, da predaju listu govornika, pa čak i da predaju liste govornika generalnom sekretaru tokom glasanja – nisu iskoristili te mogućnosti, naglašava Paunovićeva.

Sa druge strane, Aleksić tvrdi da nisu imali tu mogućnost, kao i da su se i prijavili i predali liste govornika.

“Ovo juče je gaženje demokratije, gaženje institucije parlamenta, ukidanje govora. To je neverovatna stvar koja se nikada nije dogodila”, kaže Aleksić.

Hoće li biti dijaloga vlasti i opozicije oko izbornih uslova

Kada je reč o zvaničnom zahtevu da se u najkraćem roku radi smirivanja političkih napetosti održi dijalog vlasti i parlamentarne opozicije, Aleksić kaže da je taj njihov zahtev “potpuno zdravorazumski korak u krizi u kojoj se nalazimo”.

“Nalazimo se u dubokoj političkoj i društvenoj krizi. Nalazimo se u situaciji da ukoliko brzo ne reagujemo i ne sednemo da razgovaramo, ući ćemo u još dublju krizu, još veće podele i ne znamo kako će se to završiti. Da li će uopšte biti uslova za održavanje bilo kakvih izbora u narednom periodu”, poručuje Aleksić.

Ukazuje da nas čekaju izbori u Beogradu, kao i lokalni izbori.

“Da bi se izbori održali, moramo se dogovoriti o uslovima pod kojima će se ti izbori održati. Mi smo, u skladu sa onim što je preporuka ODIHR-a, uputili zahtev da predstavnici koalicije 'Srbija protiv nasilja', predstavnici koalicije NADA, organizacije koja je posmatrale izbore CRTA, sa druge strane sa predstavnicima koje delegira vlast. Mi smo zahtev uputili premijeru ko god on bude bio, da li sada vršilac dužnost ili novoizabrani u narodnim danima ili predsednica Skupštine, dakle to su dve institucije koje treba da se bave zajedno sa nama koji smo opozicija da probamo da se dogovorimo o onome što će nas čekati u budućnosti na izborima. I to mora da se uradi jako brzo i hitno”, navodi Aleksić.

Ističe da se nada da će biti volje za te razgovore.

“Mi smo pružili priliku i preko svega smo prešli, preko svega ovoga što trpimo, iživljavanja, medijskog targetiranja, pritisaka, ucena, prosto da pokažemo razum za ono što se dešava u državi. Ne znam da li će se to dogoditi, ako se ne dogodi, mi ne možemo tu ništa. Većina je ta koja definiše ambijent u kojem se živi”, dodao je Aleksić.

Dodao je da je neophodno da se politički usaglasi šta je to što je minimalno.

“To je birački spisak, to je ravnopravnost u medijima, to je pritisak kome su izloženi građani od predstavnika vlasti”, navodi Aleksić.

Paunović: Verujem da će se konsultacije vrlo brzo dogoditi

Na pitanje ima li mogućnosti da se takav razgovor dogodi, Paunovićeva navodi da ne vidi razlog zašto do tog sastanka ne bi došlo.

"Čak ne mislim da je Ana Brnabić, uprkos teškim kvalifikacijama koje su o njoj izgovorene, neko ko neće razumeti jednu ovakvu inicijativu ako je ona konačno usaglašena i iskrena. Ja verujem da će se konsultacije tog tipa vrlo brzo dogoditi”, navodi Paunovićeva.

Ističe da u tom zahtevu nije razumela zašto se premijer poziva na te razgovore, jer govorimo o preporukama ODIHR-a koje se uglavnom tiču izmena zakona.

"Što znači jednog skuštinskog dela posla o kojem suštinski treba, možemo i na kraju krajeva moramo da razgovaramo kao narodni poslanici u parlamentu. Šta je realno promeniti u ovom relativno kratkom roku, ako govorimo o izmenama pre 2. juna i pre najavljenih beogradskih izbora ili pre najavljenih lokalnih izbora, koji će se desiti nešto malo iza toga, o tome treba da razgovaramo opet na način što ćemo imati svest da samo od nas koji sedimo u toj sali i od našeg ponašanja zavisi tok sednice, njeno trajanje, konačno kvalitet zakona koji treba da predložimo”, navela je Paunovićeva.

Ova inicijativa, dodaje, nas dovodi do toga da ćemo izmene izbornog zakona maltene učiniti u izbornom mesecu.

Kada je reč o biračkom spisku i da li je moguće učiniti ga transparentnijim kako zahteva opozicija, Paunovićeva kaže da je sigurna da jeste, kao i da ne misli da on do sada nije bio transparentan.

“Treba to ustrojiti, ja nemam ništa protiv toga, ali nemojmo da se krećemo tezama da je ovo istorijska krađa, da su ovo ne znam kako pokradeni izbori. Čak ni izveštaj ODIHR-a ni u jednoj rečenici ne govori na taj način o izborima koji su se dogodili u Srbiji”, kaže Paunovićeva.

Ukazuje da je verovatno bilo propusta na biračkim mestima.

“Ali nažalost i moju i kolege Aleksića, moram da kažem da ako smo svi imali tamo posmatrače, onda mora biti da je nešto ipak malo i do nas. Nešto smo propustili u tom hodu ako se to tako transparentno dešavalo. Ne možemo blanko kriviti sada bilo koga bez obzira na to što najpre se ne osećam prozvanom, ali ono što je za mene ostala misterija koju još nisam razrešila jeste kako je moguće da u jednom danu u kom se događaju beogradski i republički izbori, toliko anomalija po tvrdnjama mojih kolega bude u toj beogradskoj kutiji i u tom biračkom spisku za Beograd, a ne bude u biračkom spisku za Republiku”, ističe Paunovićeva.

Aleksić pak odgovara da je duboko uveren da je Paunovićeva "svesna razmera nepravilnosti koje su bile na prethodnim izborima".

“Radilo se o migracijama i planskom doseljavanju birača iz drugih opština i gradova u Srbiji u Beograd, iz Republike Srpske i drugih država u Beograd. Dakle, to je nešto što je jasno svima i to su svi videli. To se ne sme više događati, zato je važno da se iščiste birački spiskovi. Ljudi u biračkim odborima su nemoćni ako se neko nelegalno nalazi u biračkom spisku – on ga vidi tu, evidentira ličnu kartu i tu je priča završena. Ali, problem je što se krađa dešava pre dana izbora”, navodi Aleksić.

Poručuje i da "nema govora o slobodnoj volji građana Srbije ko će da ih vodi i ko će da upravlja Srbijom".