Novi beogradski izbori - zavisi li izborni rezultat od datuma izlaska na birališta ili od "sving" opština

Izvesno je da će Ana Brnabić biti izabrana za predsednicu Skupštine Srbije u nastavku konstitutivne sednice parlamenta zakazane za ponedeljak. Ukoliko odmah raspiše beogradske izbore, građani bi na birališta mogli da izađu usred praznika. Ivo Čolović iz CESID-a ne isključuje spajanje gradskih sa izborima u nekim od beogradskih opština. Tada bi se glasalo 2. juna. Tradicionalno, prigradske opštine naklonjenije su vladajućim strukturama, a centralne opozicionim, ali, kaže Čolović, ima opština koje se ne uklapaju u ovu podelu. Ima li Beograd "sving" opštine?

Konstitutivna sednica Skupštine Srbije nastavlja se u ponedeljak kada je na dnevnom redu izbor predsednika parlamenta.

Za to mesto SNS je već kandidovao Anu Brnabić i ona će, po svemu sudeći, vrlo brzo raspisati izbore za Skupštinu grada Beograda. Redovni opštinski izbori su u junu.

Ivo Čolović iz CESID-a kaže za RTS da izbori za vlast u Beogradu zakonski mogu biti raspisani od 21. aprila do 2. juna.

Čolović misli da Ana Brnabić neće tako brzo raspisati izbore. Da će se, kaže, dati prilika opoziciji da odluči šta će - bojkot ili izlazak. U tom slučaju Beograđani bi izašli na birališta u krajnjem roku, 2. juna.

Ne isključuje spajanje gradskih sa izborima u nekim od beogradskih opština i da bi se tada bez sumnje glasalo - 2. juna.

Uticaj "sving" opština na rezultat izbora u Beogradu?

Čolović ističe da su i prema istraživanjima CESID-a i rezultatima prethodnih izbora, birači sedam prigradskih opština naklonjeniji SNS-u i SPS-u za razliku od centralnih beogradskih opština.

Smatra da što se tiče rezultata glasanja po opštinama nisu moguće velike promene u odnosu na prethodne izbore.

S druge strane, Čolović ukazuje na to da postoje neke opštine koje se ne mogu u potpunosti svrstati ni u jednu od te dve kategorije. U njih ubraja Voždovac, Rakovicu, Zvezdaru i Zemun, ističući da one mogu značajno uticati na rezulate izbora.

Napomnje da nema vremena da se značajno menja kampanja i da će se zato stranke truditi da zadrže tradicionalne birače.

Čolović ukazuje na to da SNS od 2018. godine ostvaruje slične rezultate i da ima stabilno biračko telo ali da ono ne raste u odnosu na prethodni period.

"Opoziciji rastu šanse na račun veće izlaznosti, novih opcija, daje se šansa biračima da glasaju za nešto novo i drugačije", dodaje Čolović.

Iako od 2018. godine konstatno raste izlaznost, Čolović ne veruje da da može biti veća od 60 odsto, ali da će to zavisiti od kampanje i broja izbornih lista.

Primećuje da su u kampanji više puta lokalne teme zamaskirne državnim, ali će i vlasti i opozicija morati da se pozabave i infrastrukturnim i svakodnevnim problemima Beograđana.

Ako izbori budu usred praznika, prema Čoloviću, to može uticati na rezultate, budući da su neki mesecima unapred rezervisali turističke aražmane što bi odgovaralo vladajućoj koaliciji budući da može da računa na stabilno biračko telo.

"Opoziciji treba vremena da se prilagodi, uđe u izborni proces i pripremi kampanju kako bi ostvarila što bolji rezultat", dodaje Čolović.

O primeni prepruka u izveštaju ODIHR

Na pitanje da li će biti vremena da se do izbora primene preporuke ODIHR, Čolović ističe da je i ranije bilo zamerki tog tela koje još nisu usvojene.

Preporuke koje se tiču medija mogle bi da se primene već sad uz aktivniju ulogu REM-a, kaže on, dok su one koje se tiču biračkog spiska složenije. Čolović ne vidi da bi tu nešto moglo da se učini čak i ako se bude glasalo 2. juna.

Za to su, prema njegovim rečima, potrebne promene izbornog zakona, a to je moguće u četvorogodišnjem ciklusu, između dva redovna izlaska na birališta.

Imajući u vidu bojkot izbora opozicije 2020. godine, Čolović misli da to ne bi bio dobar potez jer rezultat prošlih beogradskih izbora gotovo garantuje opoziciji dobre brojke u prestonici i na predstojećim izborima.