Takovska 10: Kakve poruke stižu iz Njujorka i Strazbura

Sagovornici emisije Takovska 10 saglasni su da je, što se tiče procedura, izborni proces u Srbiji priveden kraju, ali da poruke koje Zapad šalje Srbiji ozbiljno utiču na političke procese u zemlji.

Gotovo dva meseca nakon izbora, situacija se razvija u pravcu “relativno normalnog funkcionisanja države“, imajući u vidu da je republički parlament konstituisan i da su poslanici dela opozicije, koji osporava rezultate izbora, prihvatili mandate, kaže Vladimir Pejić iz agencije "Faktor plus".

Burnija dešavanja očekuje oko konstituisanja Skupštine grada Beograda, gde je, ocenjuje, epicentar borbe između vlasti i opozicije.

“Očekujem da tu bude mnogo više i varnica, i debata, i polemike. Vidimo da sada postoje neke stvari koje se dešavaju pre samog konstituisanja beogradskog parlamenta, formiranje pokreta predsednika republike, koji možda može da ukazuje da u nekom pravcu, makar s te strane, ide smirivanje situacije. Mada, videćemo kako će opozicija to prihvatiti”, kaže Pajić.

Napominje da će, za razliku od republičkog parlamenta, u gradskom parlamentu opozicija imati priliku da se izjasni o predsedniku Skupštine grada.

“Videćemo kako će se opredeliti koalicija ‘Mi glas iz naroda‘ i to može dovesti do određene destabilizacije, posebno ukoliko budu različito glasali”, kaže Pajić i ističe da je teško predvideti šta će se dešavati.

Očekuje dva paralelna procesa – mirniji smer u kojem se konstituišu organi i država funkcioniše i opozicione akcije i retorika kojom će opozicija pokušavati da ospori rezultate.

Novinar Aleksandar Apostolovski takođe kaže da je, za razliku od republičkog nivoa, gde je jasno da će SNS formirati vladu, pitanje šta će se dešavati na nivou prestonice.

Komentarišući najavu predsednika Aleksandra Vučića da je došlo vreme za osnivanje Pokreta za narod i državu, napominje da je pitanje ko će u taj pokret ući.

“Možda i doktor Nestorović i njegova grupa, koju vidimo da opseda frakcionaštvo. Videćemo da li će ući u Vučićevu orbitu i samim tim se lakše konstituiše beogradska skupština”, kaže Apostolovski.

Kakav je uticaj rezolucije EP

Pravnik Milan Antonijević napominje da izborni proces, što se tiče propisa, jeste završen, ali da ne treba zatvarati oči pred rezolucijom Evropskog parlamenta u kojem je, ističe, iskazan jasan stav da je neophodno da se sprovede istraga o neregularnostima.

”To nije 50 i nešto procenata, već ogromna većina poslanika, to je telo za koje glasa 200 miliona Evropljana, ne treba na to zatvarati oči. Video sam napade na samu legitimnost EP i mislim da to ne treba da bude zvanična politika Srbije. Mislim da treba otvoreno da gledamo prema toj rezoluciji“, kaže Antonijević.

Napominje da tu rezoluciju “na stolu“ imaju i Evropska i Venecijanska komisija i da je važno gledati kako da se iz te krize izađe.

“Da li neformirati gradsku vlast u Beogradu, već da ima period od nekoliko meseci gde bi se rešavale mnoge stvari koje se tiču biračkog spiska i pritiska na birače. Da s tim konačno krenemo u nekom pozitivnom smeru i da u junu, ili kada već budu ponovo izbori za Beograd, imamo malo drugačiju i kampanju, i sliku, i manje pritisaka i proganjanja onih koji su na drugoj strani“, kaže Antonijević.

Naglašava da je rezolucija koja je doneta ublažena, ali da ono što u njoj piše nije "blago Srbiji".

“Ima ocena koje govore o ozbiljnim izbornim mahinacijama, da je taj izborni inženjering mogao da utiče na rezultate izbora, posebno na beogradske“, rekao je Antonijević ističući da ne treba napadati evroposlanike, jer oni rade u interesu građana Srbije.

Apostolovski kaže da različite verzije te rezolucije koje su se pojavljivale pre konačnog usvajanja ukazuju na to da je reč o nekoj vrsti političkog zaključka.

“Konačni izveštaj OEBS-a nije gotov i doneta je avansna presuda ili nazvao bih to žutim kartonom vlastima u Srbiji“, kaže Apostolovski.

Smatra da tu rezoluciju ne treba potcenjivati, ali da ona obuhvata mnogo više od priče o izbornim neregularnostima.

“U samoj rezoluciji se ne kaže da je bilo krađe izbora, već da se povede istraga o pojedinim neregularnostima, pozivaju da se izvrše određene radnje ali se ne postavljaju kao sud”, kaže Apostolovski uz komentar da evroparlamentarci prihvataju rezultate izbora.

Ko bi sprovodio istragu

Antonijević objašnjava da EP kao prvi korak predviđa istragu unutar institucija Srbije.

“Ukoliko to ne urade u nekom razumnom roku, oni zaista imaju mogućnost da evropske institucije ispitaju one koji žele da im se pridruže“, kaže Antonijević.

Ishod bi, ističe, bio izveštaj sa zahtevom da se neke stvari jasno menjaju.

“Pretpostavljam unutar biračkih spiskova, pretpostavljam da se misli i na krivičnu odgovornost… To su sve neke stvari o kojima i Venecijanska komisija i Savet Evrope veoma oštro govore. Zaista govore o tome da postoji deficit demokratije i da Srbija mora na to da odgovori”, navodi Antonijević i napominje da niko ne treba da bude srećan zbog toga.

Kome rezolucija više šteti

Apostolovski očekuje da će istraga biti u korelaciji sa predstojećim lokalnim izborima, dodavši da je predsednik Vučić to i nagovestio tokom posete nemačkog ministra odbrane.

Mislim da bi to bilo eventualno smirivanje situcije u pogledu poboljšanja odnosa sa EP, kako bi se stvorili uslovi za lokalne izbore koji bi zadovoljili EP, kaže Apostolovski.

Prema njegovim rečima, ukoliko istraživanja pokažu da rezolucija EP, odnosno saradnja opozicionih stranaka sa većinom u evropskom parlamentu, ide na ruku SNS, moguće da se situacija razvija u tom smeru da se izbori u prestonici ponove.

Pajić smatra da ta rezolucija nema veliki uticaj na javnost u Srbiji, da u njoj ima i stvari koje se građanima ne sviđaju, te da je opozicija pogrešila što je energiju crpla iz rezolucije umesto iz, kako kaže, svog dobrog rezultata.

“Mislim da to nije sredstvo koje će podići i očuvati rejting opozicije i u Beogradu i u Srbiji… A može posredno da utiče na Vučića da donese odluku o novim izborima, pre svega pod uticajem spoljnog faktora“, rekao je Pajić i dodao da tu ne misli samo na EU, već i na SAD.

Do juna ne očekuje “zdraviju atmosferu“, ali je, kaže, pitanje kako ćemo dočekati te eventualne izbore.

“Trenutno, kada bi bili u skorije vreme izbori, Vučić bi ih sigurno dočekao sa puno samopouzdanja, dok je opozicija stidljivo prihvatila svoje rezultate”, rekao je Pajić.

Govoreći o boljoj atmosferi, Antonijević smatra da nikakav dijalog za to nije potreban, već provođenje zakona i ustava – kako izgleda izborni zakon, izborni proces, medijska scena.

Apostolovski ukazuje i na pozitivnu ocenu SAD o izborima u Srbiji, koja se znatno razlikuje od poruke koju šalje EP. Ističe da je Beograd verovatno “jedino mesto na svetu gde američki i ruski ambasador imaju istu ocenu o izbornom procesu”.

“Da sam na mestu opozicije ja bih parlament koristio kao Taker Karlson platformu Iks”, kaže Apostolovski.

Pajić smatra da je za opoziciju dobro da ostane ujedinjena.

“Možda čak i da budu pojačani, pitanje šta bi bilo da je tu bio Sava Manojlović od početka… Sada izgledaju kao izduvani balon, rezolucija im je upumpala snagu, ali mislim da to nije dovoljno“, rekao je Pajić i naveo da nakon izbora nema velike razlike u odnosima između političkih partija.

Izostao oštar stav prema potezima Prištine

Komentarišući to što je oštrina EP izostala kod pitanja Kosova i Metohije, ukidanja dinara i položaja srpskog naroda, Milan Antonijević je rekao da SAD već iznose oštre stavove o tome, te da ne mora svaki član tima da daje oštre ocene, ukoliko po tom pitanju SAD i EU nastupaju zajedno.

“Tako treba čitati i izjave zvaničnika SAD koje su poprilično oštre i izlaganje američke misije na sednici SB UN i saglasnosti koju odavno nismo videli a to je da su pređene crvene linije i da je time Kosovo pokazalo da ne želi da izađe iz malih incidenata, srednjih i velikih, koji šalju srpskoj zajednici poruke. A ne bave se obavezama koje su preuzete a to je ZSO“, kaže Antonijević.

Pejić je saglasan da su rezolucije EP suviše blage prema Kurtiju, da se osuđujući ton retko čuje, a i kada se čuje – da je blag, iako ljudi na KiM žive u veoma teškim uslovima.

”Kurti se vrlo naslonio na rezoluciju o Srbiji i vešto. Postoje dvostruki standardi… Opozicija je mogla da uradi dvostruku stvar – da je u EP iznela problem života Srba na Kim – sa jedne strane makar malo bi bolje uticali na njihov položaj, a u Srbiji bi politički profitirali“, kaže Pejić.

Ističe da je dobro što je sednica SB UN o stanju na KiM bila otvorena, jer su mogle da se čuju obe strane.

Amerikanci zadržali oštar kurs prema Aljbinu Kurtiju

Apostolovski ističe da u EU ipak postoji neka vrsta blagosti prema Prištini i Aljbinu Kurtiju, a da su SAD tu znatno oštrije.

“Čini mi se da Amerikanci trenutno nešto realnije gledaju na poziciju Srbije i ugroženost srpskog stanovništva na KiM, u odnosu na Brisel, odnosno Berlin“, rekao je Apostolovski.

Govoreći o koristi koju je SB UN doneo Srbima na KiM, istakao je da je jedina praktična korist – ta da žive mirno i da ne dolazi do većih konflikata.

Ističe da su demokrate zadržale oštar kurs prema Kurtiju koji je postojao za vreme administracije Donalda Trampa.

“Videćemo da li će zaista ove opomene dovesti do toga da odustane od ukidanja dinara, odnosno platnog prometa sa Srbijom. Mislim da to nervira Amerikance daleko više nego EP“, kaže Apostolovski.

Antonijević smatra da Kurtijeva administaracija uvek na kraju poklekne i da će ova uredba o dinaru možda uticati i na neke odluke SAD o stvaranju bezbednosnih snaga na KiM.

“Američka politika je stabilna, nije to danas crno, sutra belo. I ovaj put govore o tome da vide sve što se dešava Srbima na KiM i da žele na to da reaguju“, kaže Antonijević i dodaje da se to videlo i po pitanju imovine i odluke suda o Dečanima, i po uvođenju sankcija…

Napominje da ipak uticaj EU na KiM nije mali, te da će dalji koraci biti uslovljeni ekonomskom podrškom, što važi i za Srbiju.

Jugoslavija u Putinom intervjuu

Komentarišući intervju Takera Karlsona sa Vladimirom Putinom, u kojem je Putin pominjao Jugoslaviju, sagovornici su saglasni da Srbiji nikakvo pominjanje u odnosima između Rusije i Zapada ne ide na ruku.

“Mislim da nam to baš i nije trebalo… Smatram da u odnosima tih velikih sila nije neophodno da svuda budemo prisutni, čak ni na takav način da nas on hvali“, kaže Pajić.

Napominje da se u kontekstu ukrajinske krize ne očekuje da u 2024. dođe do konačnog rešenja koje bi rasteretilo Srbiju, pre svega po pitanju toga kako Zapad gleda na odnose Beograda i Mosvke i neuvođenja sankcija Rusiji.

“Vladimir Putin nije ništa slagao kada je govorio da je bombardovanjem Jugoslavije otvorena Pandorina kutija, ali … Mislim da bi bilo jako dobro da nas i jedni i drugi izbegavaju“, kaže Apostolovski.

“Srbija ima jasne stavove koji se tiču agresije na Ukrajinu i o suverenitetu Ukrajine. Mislim da je to dovoljno jasna poruka i Rusiji gde Srbija stoji“, kaže Antonijević.