Debata o saradnji Srbije i NATO-a – iskustva neutralnih zemalja i onih koje to više nisu

Posle više od dva veka, u Švedskoj se prvi put pominje rat. Odustali su od politike neutralnosti i dok čekaju članstvo u NATO-u, prilagođavaju se novim okolnostima i pripremaju za mogućnost odbrane.

Anika Ben David, ambasadorka Švedske u Srbiji, kaže da ta zemlja trpi hibridne napade čiji je cilj da je destabilizuju, unesu strah, nesigurnost, nepoverenje među ljude ali i u institucije.

"Ti napadi iz inostranstva deluju koordinisano, pa smo uspostavili nove strukture, uključujući Centar za nacionalnu psihološku odbranu i novo Nacionalno bezbednosno veće pri kabinetu premijera. Podigli smo stepen opasnosti od terorizma i podižemo svest građana da moraju da se pripreme za slučaj oružanih sukoba", navodi Ben Davidova.

Promene tradicionalnog koncepta rata i geopolitičkih okolnosti, povećale su izdvajanja za odbranu širom Evrope. Reaguju i zemlje kojima je neutralnost deo nacionalne DNK.

"Neutralnost ne znači ravnodušnost"

Zamenica ambasadora Švajcarske u Srbiji Saskija Salcman naglašava da neutralnost ne znači ravnodušnost, dodajući da je Bern osudio napad Rusije na Ukrajinu.

"Uveli smo sankcije Rusiji, kao odgovor na njeno kršenje međunarodnog zakona. Preduzimamo akcije dalje od vojne sfere, u smislu pomoći Ukrajini na različite načine", kaže Salcmanova.

Srbija nije zainteresovana za pristupanje vojnim savezima, ali će doprineti miru bez upotrebe sile, stav je Ministarstva odbrane. Naša strategija obuhvata sistem totalne odbrane.

Državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović ističe da to uključuje vojnu i civilnu odbranu koja se planira i sprovodi u miru, elementarnim nepogodama i u ratu.

"Ta odbrana se definiše u dokumentu ‘Koncept totalne odbrane’ koji propisuje angažovanja svih raspoloživih resursa ako postoji pretnja po bezbednost zemlje. U tom kontekstu se razmatra i inicijativa o aktiviranju regrutacija", kaže Starović.

Partnerstvo Srbije i NATO-a napreduje, bliži su jedni drugima nego što se to čini na prvi pogled, ocena je šefa kancelarije NATO-a za vezu u Beogradu Đanpjera Romana.

"Srbija ne samo da deli vrednosti NATO-a, nego je naš sused i zajedno sa nama promoviše sigurnost i stabilnost u regionu Zapadnog Balkana i široj evroatlantskoj oblasti", ističe Romano.

Napominje da Srbija prednjači u regionu kada je reč o civilnim i vojnim oblicima saradnje.

"To radimo ne zato što je lako već zato što doprinosi našem razvoju, unapređuje se politički dijalog i razumevanje. U svemu što smo radili probali smo da stvorimo partnerstvo koje je krojeno da odgovora potrebama i željama Srbije uz puno poštovanje njene vojne neutralnosti", navodi Romano.

Od Srbije zavisi na koji će način ostvariti tu saradnju u okviru programa Partnerstvo za mir, poručuju iz NATO-a. Uz Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, poziv za učešće u programu dobila je 2006. godine na samitu Alijanse u Rigi a član je postala mesec dana kasnije.