Srbija od 2014. kupila naoružanje za tri milijarde dolara

Vojska Srbije je posle pauze od četvrt veka od 2016. godine počela kapitalnu kupovinu naoružanja i vojne opreme. Od vremena JNA takvih ulaganja je bilo malo. Do 2016. godine nabavljani su naoružanje za specijalne jedinice, oprema za elektronsko izviđanje, balistička zaštitna oprema, uniforme i remontovani su vazduhoplovi.

Iako su u većem broju zemalja Evrope od 2014. godine i početka krize u Ukrajini počeli da rastu troškovi za odbranu i pravile se liste narudžbina za naoružanje - Srbija je kapitalna ulaganja počela 2016. godine. Radi lakšeg upoređivanja sa zemljama regiona, za ovu analizu koristimo vrednosti u američkim dolarima za svaku godinu ponaosob.

Ukoliko se uporede zakoni o budžetu i zakoni o izvršenju budžeta u Srbiji i Bosni i Hercegovini i podaci NATO-a za zemlje članice u regionu, dolazi se do približno tačnog iznosa i odgovora na pitanja ko najviše kupuje oružje i ko je najviše povećao vojni budžet od 2014. godine.

Vojni budžet Srbije tri puta veći u dinarima

Vojska Srbije je 2014. godine imala vojni budžet od 777 miliona dolara, pre svega zbog male vrednosti dolara u odnosu na evro u toj godini. Udeo budžet odbrane u BDP-u Srbije iznosio je 1,6 odsto.

Naredne, 2015, Vojska Srbije imala je budžet od 515 miliona dolara ili 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Onda je usledilo povećanje. I to krajem 2016. godine. Sa planiranim sredstvima i dodacima iz rezerve i neutrošenog novca iz drugih ministarstava Vojska Srbije je 2016 imala budžet od 523 miliona dolara iz budžeta i u decembru dodatnih 131 milion. Ukupno 654 miliona dolara ili 1,6 odsto BDP-a. Tada su kupljena dva helikoptera iz Rusije i počeo posao nabavke helikoptera od kompanije Erbas.

Vojska Srbije je 2017. godine imala na raspolaganju 639 miliona dolara ili 1,54 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Naredne 2018, vojska je dobila budžet od 867 miliona dolara ili 1,71 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Rast je nastavljen i 2019. godine kada je srpski vojni budžet iznosio 986 miliona dolara i 1,92 odsto BDP-a. U toj godini počelo je plaćanje više sistema, a to su pre svega kineski sistem PVO FK-3, ruski helikopteri Mi-17 i Mi-35 i raketni sistem PVO Pancir S1.

Usledio je i novi veliki skok 2020. godine, kada je iz redovnog budžeta i rezervi sistem odbrane dobio milijardu i 50 miliona dolara. Što je te 2020. godine bilo 2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Najveći vojni budžet 2023.

A zatim i najveći skok. Srbija je 2021. za vojsku namenila milijardu i 463 miliona dolara ili 2,54 odsto BDP-a.

Za 2022. godinu sistem odbrane imao je na raspolaganju milijardu i 247 ili 1,97 odsto bruto domaćeg proizvoda.

I poslednji podaci, koji se mogu upoređivati i sa susednim zemljama govore da je Srbija 2023. godine na odbranu potrošila milijardu i 510 miliona dolara što je najveći iznos u novijoj istoriji i činio je dva odsto bruto domaćeg proizvoda.

Kada podvučemo crtu, može se slobodno reći da je Vojska Srbije utrostručila vojni budžet u periodu od 2014. do 2023. godine. Međutim, treba imati u vidu da bukvalno od raspada bivše Jugoslavije nije bilo kapitalnih ulaganja u vojsku i Vojska Jugoslavije je imala značajne gubitke 1999. godine.

Na nabavke naoružanja Srbije je u periodu od 2014. do 2023. godine potrošila ukupno oko 2 milijarde i 870 miliona dolara. U ovaj iznos ne ulaze avioni Mig-29, tenkovi T-72B1MS i oklopna vozila BRDM-2MS koje je Srbiji donirala Rusija.

Rumunija kupila naoružanje za 12 milijardi dolara

Kada govorimo o kupovini naoružanja, prvo mesto zauzima najveća zemlja Rumunija. Od 2014. do 2023. Rumuni su kupili naoružanje u vrednosti od 11,95 milijardi dolara. Najveću stavku zauzimaju raketni sistem PVO Patriot, oklopna vozila, raketni sistemi ”Himars” i borbeni avioni F-16.

Na drugom mestu je Mađarska sa 8 milijardi dolara. Vlada u Budimpešti je praktično kupovala sve osim borbenih aviona. Nabavljene su puške i pištolji, tenkovi Leopard, više vrsta oklopnih vozila, samohodne haubice PzH-2000 i raketni sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu NASAMS.

Treća je Srbija sa znatno manje troškova 2 milijarde i 870 miliona dolara. Kupovani su helikopteri, dronovi, transportni avioni, radari i raketni sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu, kao i naoružanje i oprema za pešadiju i specijalne jedinice.

Na četvrtom mestu je Bugarska sa 2,8 milijardi dolara. Najviše novca otišlo je na plaćanje osam višenamenskih borbenih aviona F-16.

Peta je Hrvatska sa 1,6 milijardi dolara. Najveća stavka su oklopna vozila, helikopteri i deo uplate za borbene avione Rafal.

Dalje, na šestom mestu stoji Albanija sa 317 miliona, sedma je Severna Makedonija sa 273, a osma Crna Gora sa 124 miliona. Zanimljivo, poslednja je Bosna i Hercegovina sa samo 15 miliona dolara kupljenog naoružanja, iako nije najmanji sused Srbije.

Mađarska i Rumunija najviše povećale vojni budžet

U pogledu povećanja vojnog budžeta u periodu od 2014. do 2023, situacija je slična kao i kod kupovine naoružanja.

Prva je Mađarska, čiji je vojni budžet uvećan za 4,16 puta u dolarima ili 6,44 puta u forintama.

Druga je Rumunija sa povećanjem u dolarima od 3,15 puta i 4,36 puta u nacionalnoj valuti - lej.

Treće mesto zauzima Bugarska sa povećanjem od 2,5 puta u dolarima i 3,1 puta u levima.

Četvrta je Severna Makedonija sa 2,37 puta većim budžetom u dolarima i 2,96 puta u denarima.

Na petom mestu je Srbija sa uvećanjem vojnog budžeta u periodu od 2014. do 2023. u dolarima od 1,94 puta ili 2,82 u dinarima.

Šesta je Albanija sa 2,08 puta više novca za vojsku u dolarima i 2,14 u nacionalnoj valuti lek.

Sedma je Crna Gora sa uvećanjem od 1,9 puta u dolarima i 2,36 puta u evrima.

Pretposlednje, osmo mesto drži Hrvatska sa 1,3 puta više para za vojsku u dolarima i 1,6 puta u kunama i evrima.

Poslednje deveto mesto zauzima Bosna i Hercgovina koja je simbolično uvećala vojni budžet u dolarima za pet odsto ili 39 odsto u konvertibilnim markama.

Troškovi za odbranu bići isti ili veći i narednih godina. Rumunija planira nabavku višenamenskih borbenih aviona F-35. Mađarska naručuju nove količine naoružanja, a većina zemalja regiona menja sovjetsku i rusku tehniku kupovinom zapadne, koja, kao i sve novo i zapadno - košta mnogo novca.

Srbiju očekuju modernizacija kopnene vojske i, u perspektivi, nabavka višenamenskih borbenih aviona što će i biti potencijalno najveća stavka u budžetu odbrane u narednim godinama.