Sud u Prištini poništio odluku vlade o eksproprijaciji zemljišta na severu KiM

Na ovaj način je sud, odlukom koja je doneta 18. decembra, zapravo potvrdio da su ove eksproprijacije bile nelegalne i u suprotnosti sa zakonom, a baze izgrađene na tim površinama bez pravnog osnova, na šta vlasnici i javnost na severu Kosova  ukazuju već mesecima.

Sud u Prištini postupajući prema tužbenom zahtevu M. J. i J. J. koji su se ovom sudu obratili 21. juna u postupku protiv vlade u Prištini, sa zahtevom da se poništi odluka 09/142 o eksproprijaciji doneta 10. maja 2023. godine, u kojem su naveli da je deo njihovog zemljišta u naselju Gazivode (katastarska zona Velji Breg) u opštini Zubin Potok obuhvaćen odlukom o nelegalnoj eksproprijaciji.

Advokat Nebojša Vlajić, pravni zastupnik više vlasnika imanja zahvaćenih eksproprijacijom, izjavio je da je odluka suda u Prištini trebalo da bude doneta znatno ranije, jer se radi o krupnim povredama zakona, pošto je vlada donela odluku o oduzimanju zemljišta bez objašnjenja i objavljivanja u čemu se sastoji taj javni interes.

“Vlada ja započela i završila izgradnju baza specijalne policije a da vlasnike parcela nije ni obavestila o tome i nije im pružila mogućnost da svoja prava štite. Zatim nije organizovala nikakvu javnu raspravu, već je po završetku izgradnje, pod prtiskom javnosti, održala privid neke javne rasprave na kojoj ništa nije moglo da se čuje od vladinih zvaničnika”, rekao je Vlajić RTS-u.

Podsetio je da su u Prištini održane neke rasprave ali da su povrede zaista toliko krupne, da sud nije mogao da ih ignoriše i vratio je predmet na ponovno odlučivanje.

“Što se tiče ponovnog odlučivanja, odluka može biti ista kao i do sada, ali se ipak nadam da će razum prevladati i da će vlada u Prištini shvatiti da eksrporijacija nije samo formalno pogrešna nego i suštinski. Od ljudi se oduzima nešto što su uživali i bili vlasnici generacijama i stotinama godina bez ikakvih posledica”, objasnio je Vlajić.

Prema njemu, sada je moguće dovesti u pitanje i izgradnju baza specijalne policije na severu, ali da je moguće i da vlada u Prištini donese istu odluku, ali uz malo više poštovanja procedure.

“Sada je lopta na terenu Prištine i oni mogu da izaberu da li će zadovoljiti pravdu ili nepravdu i da li će dati goli ili autogol”, podvukao je Vlajić.

Vlada u Prištini je 10. maja 2023. godine retroaktivno donela odluku o eksproprijaciji zemlje srpskih domaćina, kojom je zapravo želela da opravda već izgrađene nelegalne policijske baze na severu Kosova.

“Odobrava se eksproprijacija za javni interes nepokretnosti koje su neophodne za realizaciju infrastrukturnih projekta od javnog interesa, u katastarskim zonama Bistrica, Šaljska Bistrica, Dren, Lešak, Košutovo u opštini Leposavić, i katastarske zone Brnjak, Zubin Potok, Velji Breg, Banje i Gornji Jasenovik u opštini Zubin Potok prema tabelama opisanim relevantnim katastarskim evidencijama… “, glasi odluka vlade u Prištini koja je ovom presudom suda osporena.

Sud je uvažio sve argumente podnosica tužbe da je preliminarna odluka neosnovana, da je protivna kosovskom Zakonu o eksproprijaciji, i da u osporenoj odluci nema nikakvog obrazloženja zašto se zemljište ekspropriše i da su baze izgrađene na privatnom zemljistu i pre nego što je postupak eksproprijacije počeo, kao i da su pomenutom odlukom Prištine prekršena i načela zaštite prava imovine.

Sud naglašava da kosovska vlada nije uspela da u preliminarnoj odluci obrazloži postizanje javnog cilja, u slučaju odobravanja eksproprijacije nepokretnosti za javni interes, a potom se dodaje da “tuženi nije dostavio dokaze da je održao javnu raspravu u opštini Zubin Potok gde se nalaze imanja podnosioca tužbe”.

Dodatno, sud je presudio da “tuženi nije jasno obrazložio i argumentovao zašto je u konkretnom slučaju potrebno izvršiti eksproprijaciju nepokretnosti podnosioca tužbe, nije razjasnio činjenice za vlasnike imovine za koje je izdata preliminarna odluka za eksproprijaciju, za šta će se konkretno eksproprijacija i kako će se izvršiti zakonska javna svrha u slučaju eksproprijacije”.

Takođe, sud je ocenio da je potvređeno pravo na imovinu koje je zaštićeno Protokolom 1. Konvencije za zaštitu osnovnih ljudskih prava i sloboda ali i najvišim pravnim aktom Kosova.