Bojana Selaković: Ohrabrujuće bi bilo kada bi se otkočio proces otvaranjem poglavlja u decembru

U godišnjem izveštaju o reformama u Srbiji, u koji je RTS imao uvid, Evropska komisija ocenjuje da je Beograd postigao određeni napredak u oblasti pravosuđa i ograničeni napredak u ključnim oblastima vladavine prava iz poglavlja 23 i 24, vezanim za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i oblast slobode izražavanja.

Koordinarorka Nacionalnog konventa, Bojana Selaković navodi za RTS da postoji istorijska šansa da se proces integracije ubrza, ali ide neophodno da se ubrzaju reforme.

"Pre svega u ovim fundamentalnim oblastima u kojima, koliko čujemo ovogodišnji izveštaj o napretku, prepoznaje određene pomake što svakako jeste dobro, ali kad budemo videli puni izveštaj, verovatno ćemo shvatiti da ono što su preporuke Nacionalnog konventa, to jeste mnogo sveobuhvatnije i nekako dublje, jer mi zaista mislimo da na tom putu i u tom segmentu ima još puno toga da se uradi. Zbog toga što su upravo reforma pravosuđa, borba protiv korupcije, vladavina prava, ključne oblasti bez kojih nema napretka ni u jednom drugom konkretnom poglavlju", navodi Selakovićeva.

Dok je u Beogradu boravila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Srbija na evropskom putu mora još mnogo toga da uradi, ali da su dve najveće prepreke za nas u ovom trenutku pitanje Kosova i Metohije i neuvođenje sankcija Rusiji.

"To je nešto što već, evo, godinu i po dana unazad, uglavnom možemo da slušamo za obe oblasti. Ovde je sada samo pitanje, koliko dugo zapravo će Evropska unija biti fleksibilna da dozvoli da jednostavno u tim oblastima i dalje postoje određene tenzije na ovoj relaciji Beograd-Brisel, imajući u vidu da u svim ovim drugim oblastima Srbija se zaista i trudila jer evo mi sada imamo kada pogledamo taj procenat koji je nominalno veći u odnosu na prethodni izveštaj, on podrazumeva usklađivanje sa nekakvim rezolucijama, deklaracijama koje se odnose na na odnose sa različitim akterima izvan Evropske unije ali tu i dalje nije sadržano ono što je suštinski Evropskoj uniji u ovom trenutku najbitnije. Jer Evropska unija sada to isključivo percipira iz ugla njene sopstvene bezbednosti", navodi Selakovićeva.

Neke stvari moraju se implementirati jako brzo i u Beogradu i u Prištini

Komentarišući preporuke za poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, navodi da je sada jasno jasno da se neke stvari moraju implementirati jako brzo i u Beogradu i u Prištini i da tu sada postoji puna podrška Evropske unije.

"Kada je u pitanju normalizacija odnosa Beograda i Prištine, tu je prosto zaista sada jasno da se neke stvari moraju implementirati jako brzo i u Beogradu i u Prištini i da tu sada postoji puna podrška Evropske unije. Vidimo koliko je bila živa aktivnost u tom nekom smislu. Sada, za razliku od prethodnih godina, poglavlje 35 u svojim merilima za napredak upravo će se držati ono što se dešava u okviru dijaloga. Tako da nekako jasno je da sada, bez obzira na to što smo mi možda u nekim drugim oblastima  napravili nekakav napredak. Ovo jeste ključno", navodi Selakovićeva. 

Ekonomske reforme takođe "ključne"

Ukazuje da Evropska komisija "snažno" prati ekonomske reforme, te da s toga radna grupa smatra da je portrebno da one budu u fokusu svih. Signal iz Brisela je do sada bio pozitivniji kada su u pitanju ekonomske teme.

"Sada to dobija jednu novu dimenziju upravo zbog plana za rast zapadnog Balkana koji između ostalog donosi sada nešto novo što do sada nismo imali slučaj da vidimo. Ni ranije zemlje koje su bile kandidati za članstvo to nisu iskusile u tim fazama. A to je mogućnost da se pristupi jedinstvenom evropskom tržištu", navodi Selakovićeva.

Međutim, ukazuje gošća Dnevnika 1, da bi se to desilo zaista reformski procesi moraju takođe da se odvijaju nesmetano i da u njima nema ni stagnacije, a kamoli da možemo da dolazimo u nekakve faze regresije.

"Dakle, tu se zaista sada očekuje da se preduzme niz nekakvih konkretnih aktivnosti. Jer ako želimo da pristupimo zajedničkom evropskom tržištu onda u tom domenu mi moramo da imamo kapacitete kao i zemlje koje to već koriste. Dakle, zemlje članice Evropske unije. I upravo to je ta tačka gde se povezuju ekonomija i vladavina prava i dolazi do izražaja značaj vladavine prava. Govorimo o korupciji, govorim o mehanizmima za borbu protiv monopola, za zaštitu potrošača. Dakle, sve one stvari u kojima mi i dalje imamo puno problema bez obzira na to što smo mi možda doneli nekakve zakone, uskladili zakonodavstvo u određenoj meri u različitim oblastima i to sada ulazi u nekakav ukupan uspešni procenat. Implementacija, ako bude falila i dalje ćemo dobijati loše ocene u tom segmentu", navodi Selakovićeva.

Proces evropskih integracija i politička volja

Osim od Srbije, Evropska komisija će objaviti izveštaje i o ostalim zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima. Kako smo čuli, od prošle godine tu su i Ukrajina i Moldavija. Nedavno je Ursula fon der Lajen, dok je boravila u Kijevu zapravo pre dva dana, rekla da je ona oduševljena dinamikom kojom Kijev napreduje na putu ka EU. 

"Vi ste pomenuli da je sada istorijski trenutak da se ubrza proces evropskih integracija. Tako je, ali to je zaista nešto što mi sada zadnjih godinu i po dana čujemo vrlo jasno i vrlo glasno, za razliku od perioda nekoliko godina unazad, pa možda čak i svih deset godina unazad. Dakle, sada je vrlo jasno šta je interes Evropske unije kada je u pitanju proces proširenja. Da li će zemlje koje su kandidati ili se nalaze u nekim bliskim fazama to iskoristiti na njima je", navodi Selakovićeva.

Ukazuje da Ukrajina sada demonstrira vrlo snažnu političku volju da se nekako dokaže Evropskoj uniji bez obzira na to što se na toj teritoriji vodi rat.

"Ako postoji politička volja, rezultat može da se pokaže u svakom roku. Vi možete i na kratak rok da vidite rezultate", kaže Selakovićeva.

"Problem je sa Srbijom što mi iz godine u godinu, bez obzira na to što mi imamo ovaj problem sa Kosovom i bez obzira na to što problem usklađivanja sa spoljnom politikom stoji. I kada pogledamo sve ove druge oblasti, iz godine u godinu izveštaji Evropske komisije se ponavljaju. Iz godine u godinu preporuke Nacionalnog konventa se ponavljaju. Naš najveći broj preporuka stoji tu maltene od prvih izveštaja, od prve knjige preporuka. I po našim kalkulacijama, Srbija se uvek tu nalazi negde da delimično ispunjava ono što su bile preporuke Nacionalnog konventa. Dakle, ako mi iz godine u godinu imamo problem u tim krucijalnim oblastima, pre svega fundamentalnim, onda jeste nešto i do nas", ukazuje Selakovićeva.

Ohrabrujuće bi bilo kada bi se otkočio proces otvaranjem poglavlja u decembru

Srbija status kandidata za članstvo u EU ima od 2012. godine, 22 od 35 otvorenih pregovaračkih poglavlja. Na pitanje da li na samitu u decembru, očekuje otvaranje novog poglavlja klastera odgovara da bi bilo ohrabrujuće kada bi se otkočio proces otvaranjem poglavlja u decembru.

"Bilo bi vrlo ohrabrujuće da možemo da otvorimo, jer to bi zaista bio jasan znak da je Evropska komisija zadovoljna tempom kojim Srbija napreduje u smislu reformi i svih drugih obaveza koje treba da uradi. Da li će se desiti, videćemo, ali ukoliko želimo da otkočimo taj proces, mi zaista moramo da počnemo da otvaramo nova poglavlja i moramo da uradimo sve ono što se od nas očekuje. Dakle, ne da koristimo i da tumačimo ovaj izveštaj Evropske komisije u našu korist, pa ako smo sada pohvaljeni za stanje u medijima ili u pravosuđu, ali isto tako zaboravljamo da postoje primedbe na to da li nam funkcionišu odgovarajući nezavisni mehanizmi, nezavisne institucije, na koji način funkcioniše parlament, da li postoji dovoljan nivo demokratije. U tom nekom smislu, to se takođe nalazi u ovim izveštajima i moramo da imamo u svakom trenutku i to na umu", zaključila je Selakovićeva.

Celo gostovanje Bojane Selakoviću Dnevniku 1 možete pogledati u videu na početku teksta.