Takovska 10: Kojim merama Srbija može da unapredi životni standard građana

Usvojeni budžet za 2024. predviđa troškove za podizanje standarda građana, kao i za razvojne projekte, ali na koji način je najbolje iskoristiti ta sredstva.

Kakvim merama bi životni standard građana Srbije, naročito onih najsiromašnijih, mogao da se podigne u narednoj godini, da li je inflacija najveća pretnja društvenom blagostanju i kako ona može da se smanji, u koje projekte država treba da investira, neka su od pitanja o kojima su razgovarali predstavnici vlasti i opozicije u emisiji Takovska 10.

Siniša Mali iz SNS-a je rekao da je stopa rasta BDP-a u trećem kvartalu ove godine  3,5 odsto.

"To je veoma visoka stopa rasta, raste nam industrija, raste nam građevinarstvo, raste uslužna delatnost. S obzirom na to da rastemo i u prvom i u drugom kvartalu, potpuno smo po dinamici da ove godine naš BDP poraste 2,5 odsto", rekao je Mali.

Istakao je da je zbog krize veliki broj zemalja EU u recesiji, dok Srbija i dalje raste. Dodao je da, kada je životni standard građana Srbije u pitanju, vlada ne odustaje od svoje strategije i ekonomske politike, usmerene na povećanje plata i penzija, kao i povećanje minimalnih zarada i punu zaposlenost.

"Već u decembru ove godine, prosečna plata u Srbiji biće 840 evra, poređenje radi pre samo 10 godina bila je 329 evra, ide nam povećanje od 10 odsto od 1. januara dodatno na to. Kada su penzije u pitanju, dakle, od 1. januara sa povećanjem od 14,8 odsto i sve je to u budžetu za narednu godinu. Dakle, prosečna penzija u Srbiji biće 390 evra. Poređenje radi, pre samo 10 godina bila je 204 evra. I minimalna zarada nam raste za rekordnih 17,8 odsto od 1. januara i idemo na preko 400 evra, to jest 47.154 dinara", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, najvažniji faktor borbe protiv siromaštva i za bolji životni standard je upravo taj da u Srbiji danas imamo rekordan broj zaposlenih - 2.360.000 ljudi radi, plaća poreze i doprinose.

"To je pola miliona novih radnih mesta kreiranih u poslednjih 10 godina, što je najvažniji pokazatelj da ljudi, osim što imaju veće plate, veće penzije, veće minimalne zarade, imaju i siguran posao", poručio je Mali.

Vlada je pripremila čitav set mera protiv inflacije, a koje je prema njegovim rečima nastala zbog korone, rata u Ukrajini, rekordnog rasta cena u sektoru energetike.

"Rast penzija u prvih devet meseci ove godine je 7,2 odsto u realnom iznosu. I povećanje plata i povećanje penzija u poslednje dve godine je iznad nivoa inflacije. I sa tom strategijom nastavljamo i od 1. januara naredne godine", rekao je Mali.

On je odbacio kritike opozicije da se pomoć građanima daje neselektivno, rekavši da je to borba za bolji standard građana. Kaže da je to borba za životni standard građana Srbije. "Sledi pomoć penzionerima i 30. novembra isplatićemo 20.000 dinara dodatnu jednokratnu pomoć našim penzionerima. To je podrška njihovom životnom standardu. Pomoći ćemo sada sa 10.000 dinara sve primaoce novčane socijalne pomoći", rekao je Mali.

Podsetio je da je isplaćeno i 10.000 dinara majkama za svako dete do 16 godina.

Biljana Đorđević: Većina građana sav novac troši za hranu

Biljana Đorđević iz Zeleno-levog fronta/Ne davimo Beograd je rekla da se stalno  priča o prosečnoj plati, ali da većina građana nema tu platu.

Kaže i da većina građana sav novac troši za hranu, i ne ostaje im novac za bilo šta drugo.

Što se predloga tiče, Biljana Đorđević kaže da su iz ove koalicije, tokom godinu dana koliko su u parlamentu, predlagali niz mera kojima bi se pomogao i budžet, ali i građani Srbije.

"Predlagali smo vanredni krizni porez za one koji su se bogatili na energetskoj krizi. NIS-a je ostavrio recimo profit od 70 milijardi evra, mogao bi da bude oporezovan.Tražili smo povećanje dečijeg dodatka, i da se poveća obuhvat te dece, jer prema podacima Unicefa 6 odsto više dece u Srbiji je gladno. Takođe nemamo rešenje za stambenu krizu, skok kirija je doveo mnoge studente i druge u situaciju da budu bukvalno izbačeni iz stanova. Takođe smo govorili o povećanju energetske efikasnosti, ali ni najedno od tih pitanja i predloga nismo čuli odgovor“, rekla je Biljana Đorđević.

Kaže da nismo imali ciljana socijalna davanja, već ad hok.

"Kada je reč o inflaciji stalno slušamo da je uvezena, ali kako objašnjavate da je u Ukrajini u kojoj besni rat inflacija manja, kao i u EU. Korupcija i način na koji su se vodila neka javna preduzeća nije uvezeno, na primer kolaps EPS-a 2021. godine zbog čega smo bili prinuđeni da uvozimo najskuplju struju. Vi sada morate da gasite vatru, nije tačno da su mere korišćene adekvatno i kako je potrebno, i da je sve uvezeno", naglasila je Đorđevićeva.

Govoreći o socijalnim kartama, Biljana Đorđević kaže da ne misli da je to dobro, jer ne otkriva ljude kojima je socijalna pomoć potrebna, već ih skidate sa sistema socijalne pomoći.

"A da ne govorim o preko 130 parametara kojima vi skupljate podatke o tim osobama, što je potpuno diskriminatorski. Taj zakon je neustavan", naglasila je Đorđevićeva.

Predrag Marsenić: Kao društvo ozbiljno nazadujemo

Predrag Marsenić iz Nove Demokratske stranke Srbije ukazao je da je situacija teška, da postoje problemi i da kao društvo ozbiljno nazadujemo, jer nas ima 750.000 manje.

"Nije važno kolika je sada plata, važno je šta možeo da kupimo za tu platu“, rekao je Marsenić. 

Naveo je da se za platu koja je bila 2006. moglo više da kupi nego sada. "Problem je što ljudi kad uđu sa 1.000 dinara u prodavnicu ne mogu da kupe ono što su mogli nekada", rekao je Marsenić.

Rekao je je da je čitava privreda koncipirana tako da imamo jeftinu struju, ali da to nije nešto što bi trebalo da se hvalimo.

Potreban nam je, kaže, ekonomski patriotizam, da mnogo više ulažemo u poljoprivredu, namensku indutriju, IT sektor.

"Satistika je čudna stvar, mi podržavamo meru pomoći penzionerima, ali je to trebalo da se uskladi, jer nemaju nismo svi jednaki u društvu“, rekao je Marsenić.

Marsenić je napomenuo da je istina da je jedan deo inflacije uvezen i to onaj koji se odnosi na gas i naftu, ali da je jedan deo i do nas.

Istakao je posebno loše upravljanje EPS-om u proteklom peridu. Mi smo, kaže, po najvišim cenama morali da uvozimo struju, što je dovelo do poskupljenja.

Ukazao je da je naša poljoprivredna politika loša.

"Mi moramo da kupujemo znanje, da kupujemo tehnologiju, da bolje upravljamo javnim preduzećima“, rekao je Marsenić i dodao da je postavljanjem partijskih službenika na čelo tih preduzeća SNS pokazala da više voli partiju nego Srbiju.

Dejan Radenković: Uvek smo bili za kapitalne investicije

Dejan Radenković iz Socijalističke partije Srbije kaže da u toj stranci ne vidi nijednu poziciju u budžetu koja je sporna.

"Podržali smo budžet jer je i razvojni i transparentan, i vidljiva su ulaganja i u prosvetu, i pomoć socijalno ugroženim građana. Ne vidim nikakvu bojazan, jer je i budžet konzervativan i veoma precizno urađen. Političke teze ne donose dobro, ovo je ozbiljna tema i ne treba iznositi paušalne ocene. Kriza je u svetu, imamo rat u Ukrajini i Vlada je reagovala kako bi konsolidovala fiskalnu stabilnost. Građani gledaju u nas, i mislim da imaju poverenja u ovu Vladu, i ne vidim nikakav prostor za politikanstvo. Ako deset godina gledamo budžet i sve što Vlada radi, sve strukturne promene uvek se ide ka boljem", istakao je Radenković.

Prema njegovim rečima, SPS je uvek bio za kapitalne investicije.

"Sada imamo velike investicije koje će doneti povraćaj novca u budžet. Grešimo kada je u pitanju zaduženje. Niko ne ulažeu Srbiju što voli SNS i SPS, direktne investicije dolaze jer vlada sigurnost", istakao je Radenković.