Mišel: EU treba da bude spremna za prijem novih članica do 2030. godine

Šarl Mišel je na Strateškom forumu na Bledu poručio da je vreme da se Evropska unija (EU) pozabavi proširenjem kao jednim od svojih glavnih izazova, kako bi sadašnje i buduće zemlje članice bile spremne za novo proširenje do kraja ove decenije.

"Da bismo bili kredibilni, moramo da govorimo o rokovima i ciljevima. Verujem da na obe strane moramo da budemo spremni za novo proširenje do 2030. godine", istakao je Mišel.

Predsednik Evropskog saveta je naglasio da bi naredni višegodišnji budžet EU morao da uzme u obzir novo proširenje i najavio da će se evropski lideri ovom temom baviti na predstojećim samitima u oktobru i decembru.

"Zauzećemo do kraja godine stav o otvaranju pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, a očekujem i da će Bosna i Hercegovina ponovo biti na dnevnom redu", rekao je Mišel.

"EU ne može da dopusti uvoz konflikata iz prošlosti"

Mišel je u govoru izložio listu poslova koje EU i zemlje kandidati treba da obave kako bi novo proširenje bilo moguće 2030. godine.

Od zemalja kandidata se očekuje da poštuju vrednosti EU i princip vladavine prava, kao i da sprovedu reforme, izgrade nezavisno pravosuđe i pripreme se ekonomski za konkurenciju na tržištu EU.

"Danas je važnije nego ikad da zemlje kandidati budu uz nas u spoljnoj politici", ocenio je Mišel.

Posebno je istakao važnost rešavanja bilateralnih i regionalnih sporova i ocenio da EU ne može da dopusti uvoz konflikata iz prošlosti.

"U idealnom slučaju, sve zemlje Zapadnog Balkana bi pristupile zajedno, ali se nalaze u različitim fazama procesa. Jedan od načina bi mogao biti dodavanje takozvane klauzule o poverenju u ugovore o pristupanju kako bi se osiguralo da zemlje koje su se upravo pridružile ne mogu da blokiraju buduće države članice", rekao je Mišel.

"Integracija novih zemalja neće biti lak posao"

Predsednik Evropskog saveta se ponovo založio za postupnu integraciju zemalja Zapadnog Balkana još u fazi pristupanja, kako bi prednosti procesa bile osetne ranije, i pre samog članstva.

Prema Mišelu, zemlje regiona bi mogle da pristupe zajedničkom evropskom tržištu, koristeći neke postojeće mehanizme kao što su Energetska i Transportna zajednica. Zemlje kandidati bi, po Mišelu, trebalo i da učestvuju u sastancima EU u oblastima u kojima su uspešno zaključili pregovore. Oblasti dublje integracije su i bezbednost i odbrana, uz pojačano učešće u misijama EU ili Fondu za odbranu.

Mišel je ocenio da integracija novih zemalja neće biti lak posao i da će zahtevati političku hrabrost i reforme unutar EU.

Predsednik Evropskog saveta je naveo da će prijem većeg broja siromašnih zemalja kandidata uticati na zajednički budžet i neke politike EU.

Mišel je podsetio da je bruto domaći proizvod budućih zemalja članica samo 50 do 70 odsto u odnosu na najmanju evropsku ekonomiju, što znači da će one biti neto primaoci iz EU budžeta. S druge strane, neke sadašnje zemlje primaoci će nakon proširenja više uplaćivati u EU budžet nego što će iz njega dobijati.

"Moramo da osmislimo kako sprovesti ovu složenu tranziciju", poručio je Mišel.

"Potencijalno najveći izazov je pridobijanje podrške javnosti"

Predsednik Evropskog saveta je naveo da će odlučivanje unutar proširene EU takođe morati da se prilagodi, da bi se donosile efikasne i pravovremene odluke.

Mišel smatra da ne treba u potpunosti odbaciti princip jednoglasnog odlučivanja jer on garantuje jedinstvo u sprovođenju odluka, kao i da je potrebno razgovarati o korekcijama principa kvalifikovane većine, odnosno brojevima i situacijama kada se sprovodi.

"Ovo će biti posebno tvrd orah, ali sada ne postoj način da se izbegne ova debata", rekao je Mišel.

Prema rečima Mišela, potencijalno najveći izazov je pridobijanje podrške javnosti unutar EU za novo proširenje

"Za to će biti neophodno objašnjavanje EU i isticanje njenih prednosti. To takođe znači prevazilaženje jezika prošlosti, da bismo se fokusirali na budućnost", rekao je Šarl Mišel na Strateškom forumu na Bledu.