Japanci vole Novaka i Piksija – novi ambasador Imamura za RTS o ekonomskim i kulturnim vezama dva naroda

Ambasador Akira Imamura u intervjuu za RTS otkriva da li se mogu očekivati nove velike investicije posle fabrika u Inđiji i Novom Sadu, govori o načinu poslovanja japanskih kompanija, ali i sličnostima dva naroda.

Diplomatska karijera vodila vas je od Rusije, preko Kanade, Australije, Britanije, Gruzije do Srbije i neretko ste u tim zemljama bili u politički važnim trenucima. Prošlo je skoro 20 godina otkako ste poslednji put posetili našu zemlju. Kako vam trenutno izgleda?

Veoma se razvila od 2004. kada sam ovde boravio kratko. Mislim da je to rezultat napora ljudi i jakog vođstva i oduševljen sam što sam sada došao na mesto ambasadora da promovišem našu bilateralnu saradnju.

Hajde da pričamo malo o ekonomiji. Trgovinska razmena između dve zemlje iznosi oko 500 miliona evra i stalno raste. To je pozitivan trend. Ima li prostora za poboljšanje i u kojim oblastima?

Moj fokus će biti implementacija Inicijative za saradnju sa Zapadnim Balkanom koju je 2018. najavio pokojni premijer Abe kada je bio u Beogradu.

I brojke koje ste pomenuli su veoma pozitivne i imamo dobre izglede za budućnost. Jedan od razloga je što su ovde prisutne dve velike japanske trgovinske kompanije koje uvek traže prilike za širenje. Drugi element je izvoz robe i usluga na evropsko tržište. To ne doprinosi samo bilateralnoj razmeni, već i srpskom izvozu ako gledate iz šire perspektive.

Kada je otvorena fabrika "Nidek" u Novom Sadu, visoki zvaničnici rekli su da kada dovedete kompaniju kao što je ta, onda svi žele da dođu. Da li je to tačno?

Ranih dvehiljditih, ako se sećate, zemlje poput Poljske ili Češke su zabeležile drastičan porast japanskih investicija. Neki kažu da se taj obrazac može ponoviti u Srbiji i moja uloga je da to omogućim.

Na primer, prošle nedelje sam imao onlajn sastanak sa članovima Japanske federacije velikog biznisa i predočio prilike za ulaganja u Srbiju, ističući uspešan slučaj "Tojo tajersa", koja ima ogromnu fabriku upravo otvorenu u Inđiji.

Kažu da se kompanije iz Japana vode logikom strpljivog kapitala i kajzen filozofijom, čiji je osnovni princip konstantan napredak. Šta možemo naučiti od vaših kompanija, iz vašeg načina rada?

Mislim da su ta dva principa primenljiva na sve srpske kompanije koja bi htele da se bave ozbiljnim poslom. Japanski poslovni model se zasniva na dugoročnom uspostavljanju partnerskih odnosa, na poverenju, a takođe i pružanju visokokvalitetnih proizvoda i usluga.

Kajzen znači poboljšanje na japanskom, a to su kontinuirani napori da se poboljša produktivnost. I znate, ovi principi postaju sve važniji dok govorimo o društveno ili ekološki odgovornim investicijama.

Cilj Japana je da postigne karbon neutralnost do 2050. kroz ogromna ulaganja u inovacije i naprednu tehnologiju. I želeli bismo da ovo podelimo sa drugim zemljama, uključujući i Srbiju. A znam da se japanske kompanije nadaju da će doprineti zelenoj tranziciji Srbije i diverzifikaciji izvora energije. I moja uloga je opet da olakšam ovaj proces diplomatskim naporima.

Bez obzira na to što su Srbija i Japan ponekad bile ili još jesu na različitim stranama, često su naše zemlje bile i na istoj strani. Građani Srbije su slali pomoć Japanu kada se desio cunami, Japan je s druge strane drugi najveći bilateralni donator. Vlada vaše zemlje pomaže zdravstvo, socijalnu zaštitu, obrazovanje i životnu sredinu. Kako birate gde da donirate novac?

Jasno se sećamo vaše donacije Japanu odmah nakon velikog zemljotresa 2011. godine, gde je skoro 20.000 ljudi stradalo. Tako da smo veoma zahvalni na tom prijateljskom, velikodušnom činu. I mi se sećamo teškoća srpskog naroda devedesetih.

Zato želimo da pomognemo Srbiji, uključujući i one Japance, žute autobuse koje ljudi i dalje koriste nakon 20 godina. Oblasti određujemo na osnovu naših prioriteta, ali i na osnovu zahteva vaše Vlade, opština ili nevladinog sektora. Prioritetne oblasti su socijalne usluge, razvoj privatnog sektora i životna sredina.

Dakle, ako pogledate Termoelektranu "Nikola Tesla" sada implementiramo ekološki prihvatljiv projekat odstranjivanja azotnih oksida, koji su štetni za zdravlje, uzrokuju astmu, na osnovu našeg iskustva. Mi smo imali taj nesrećni slučaj u našim gradovima u Japanu šezdesetih godina. Tako da, nadamo se da ćemo ovaj projekat završiti u bliskoj budućnosti.

Jedan od vaših prethodnika našao je sličnosti srpskog i japanskog naroda i karakter srpskog opisao rečima – mešavina trgovca, farmera i naučnika. Koje su po vama sličnosti, a koje razlike dva naroda?

Japan je jedna od retkih zemalja koje su nezapadnog porekla, ali su postigli naprednu ekonomiju i stabilnu demokratiju. Mi smo to postigli uz očuvanje kulturne tradicije i samoidentiteta.

Srbija prolazi kroz slično iskustvo. Neki ljudi kažu da modernost i tradicija nisu kompatibilni. Ali japanski slučaj vam je pokazao da jesu. Jedina razlika je što je trebalo 100 godina da bi Japan postigao ove ciljeve. Ali vi se krećete mnogo, mnogo brže nego mi.

Nama je veoma poznata vaša kultura. Ljudi čitaju knjige Murakamija, Koboa. Filmovi iz Japana su ovde popularni od šezdesetih, sedamdesetih. S druge strane, da li su u Japanu poznati umetnici, pisci iz Srbije?

Da. Hvala vam što govorite o japanskoj kulturi. Moje ime je isto kao i poznatog filmskog reditelja Kurosave. Zovem se Akira. Njegovo ime je Akira Kurosava. I ne samo to, već je i japanska pop kultura poput animea ili mange prilično popularna kod srpske omladine. Mnogi od njih počinju da uče i japanski.

Govoreći o Srbiji, mnogi sportisti kao Đoković ili Piksi su veoma poznati u Japanu. Takođe, prevode se i neki od srpskih autora. Na primer, ovo je japanski prevod Andrićevog romana "Na Drini ćuprija". Njegova trilogija je prevedena na japanski. I česte su posete folklornih grupa iz Srbije, a postoji i grupa studenata koja izvodi srpske narodne igre na našim univerzitetima.

Kao što ste pomenuli, Japan nastavlja sa inicijativom za saradnju sa Zapadnim Balkanom, koju je pokrenuo pokojni premijer Abe prilikom posete Srbiji 2018. godine. Pre toga u poseti našoj zemlji nije bio nijedan premijer više od 30 godina. Kada bi trebalo da dođe do sledeće posete na najvišem nivou?

Mi smo sada na pragu sledeće godišnjice, odnosno 150 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa i ako gledamo u narednih 10 godina, mislim da možemo da očekujemo posete na visokom političkom i ekonomskom planu.