Lajčak: Dalja eskalacija na KiM nije opcija, vreme je da se promeni kurs

Govoreći na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta o evenutalnim posledicama po Beograd i Prištinu, Lajčak je rekao da će o tome odlučiti zemlje članice Evropske unije.

Kako je dodao, zna se šta će biti posledice ako ne dođe do deeskalacije na terenu.

Doći će do daljeg nasilja. Zbog toga je i naša odgovornost da ne dopustimo da se tako nešto dogodi", naveo je Lajčak.

Smatra da su beogradski i prištinski zvaničnici shvatili da je deeskalacija nužna, kao i održavanje novih izbora.

Međutim, kako je rekao, Beograd i Priština na prošlonedeljnom sastanku u Briselu nisu uspeli da se dogovore o daljim konkretnim koracima, iako su predstavnici Evropske unije izneli sveobuhvatnu mapu puta.

"Uprkos našim najboljim naporima, nismo uspeli da postignemo održivu deeskalaciju. Umesto toga, došlo je do nasilnih sukoba, hapšenja i retorike sa obe strane usmerene protiv SAD i drugih partnera", rekao je Lajčak u diskusiji u Odboru za spoljne poslove EP o aktuelnoj krizi.

Naveo je da je na sastanku u Briselu premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću predstavljen dokument o koracima za deeskalaciju.

Prema njegovim rečima, od Srbije se traži povlačenje demonstranata, saradnja u procesu procesuiranja počinilaca i "nikakvo novo kretanja snaga ka granici".

Sa druge strane, navodi, od prištinskih vlasti se traži da albanski gradonačelnici rade sa alternativnih mesta, povlačenje kosovskih policajaca iz opštinskih zgrada i ukidanje blokade uvoza robe iz Srbije na KiM.

"Puštanje policajaca pozitivan korak"

Pohvalio je puštanje tri kosovska policajca koje su uhapsile srpske vlasti.

"To je pozitivna stvar, ali nam je žao što je uopšte došlo do incidenta i što je puštanje toliko trajalo", rekao je Lajčak.

Dodao je da je zbog sadašnjeg odnosa Beograda i Prištine postoji velika prepreka za obe strane na njihovom putu ka Evropskoj uniji. "To želimo da promenimo", naglasio je Lajčak.

Naveo je da postoji strah od prelivanja krize na ceo region, kao i da neće doći do deeskalacije situacije ukoliko ne bude počela implementacija dogovora koji su ove godine postignuti u Briselu i Ohridu.

Specijalni predstavnik EU je istakao da je "šteta" što se u trenutku kada bi glavna tema trebalo da bude ruska agresija na Ukrajinu, Evropski parlament bavi krizom na Kosovu, "uprkos postojanju jasne platforme za normalizaciju odnosa".

Govoreći o ulozi Vašingtona, Lajčak je rekao da EU i SAD imaju najbolju saradnju dosad po ovom pitanju, kao i da je i Vašington zabrinut zbog situacije na KiM. Prema njegovim rečima, SAD očekuju da Evropska unija reaguje odlučno i da ne dozvoli bilo kakvu nestabilnost.

"Nemam luksuz da biram stranu"

Odgovarajući evroparlamentarcima koji su naveli da EU staje na stranu Beograda, a ne Prištine, Lajčak je rekao da on "nema luksuz da bira stranu".

"Moja strana je mir na terenu i kontinuirani proces normalizacije", dodao je Lajčak.

Govoreći o dogovoru iz Ohrida, Lajčak je naveo da sporazum nije potpisan zato što je za predsednika Srbije Aleksandra Vučića bilo nemoguće da prihvati da dve strane budu tretirane jednako.

Međutim, prema njegovim rečima, strane su prihvatile da sporazum bude ozvaničen izjavom visokog predstavnika EU Žozepa Borelja. Dodao je da je taj sporazum pravno-obavezujući "u celosti".

Kopman: Dešavanja na KiM mogu da ugroze incijativu za Zapadni Balkan

Diskusiji je prisustvovao i direktor Generalnog direktorata Evropske unije za susedstvo i pregovore o proširenju, Gert Jan Kopman, koji je rekao da dešavanja na KiM imaju potencijal da ugroze inicijativu EU za Zapadni Balkan, koju je nedavno najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

"Inicijativa se zasniva na tome da šest zemalja približi Evropskoj uniji i da obezbedi progresivnu integraciju u unutrašnje tržište EU", rekao je Kopman.

Istakao je da je potrebno pronaći političko rešenje za deeskalaciju situacije na KiM, te da je, uz raspisivanje novih izbora, neophodno da bude formirana Zajednica srpskih opština.

Kopman je rekao da je malo indicija koje pokazuje da kosovska strana radi na deeskalaciji, da je zbog toga Evropska komisija veoma zabrinuta i da će preduzeti određeni broj mera koje će biti saopštene kasnije ove nedelje.

Naveo je da će se mere odnositi na suspendovanje programskog finansiranja Kosova, kao i da predlozi prištinskih vlasti u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan, "u ovom trenutku neće biti razmatrani".

Pored toga, kako je kazao, biće obustavljeno potpisivanje ugovora, ali i organizovanje događaja i poseta na visokom nivou.