Eskobar: Formiranje ZSO je pravni zahtev za Prištinu

Gabrijel Eskobar rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da je formiranje Zajednice srpskih opština pravni zahtev za vladu, i dodao da novi izbori na severu KiM ne treba da čekaju kraj jula.

"Dakle, pričam o činjenicama. To je u Briselskom sporazumu, u zaključcima Evropskog saveta, u okviru Ohridskog dogovora. To nije sporazum između Kurtija i Srbije, već Kosova i Srbije. Ako Kosovo želi u proces evroatlantskih integracija, mora to da ispuni. Pitanje je da li će se ostvariti sada ili u okviru neke buduće vlade", istakao je Eskobar.

Istakao je da je Ohridski dogovor "sveobuhvatan" za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

"Tu se jasno navode odgovornosti obe strane. Može se uraditi sve brzo, uključujući i formiranje ZSO. Možemo imati sve, većinu elemenata", poručio je Eskobar.

Naglasio je da, povodom novih izbora na severu KiM, "ne želi da čeka do kraja jula, ali da je to plan koji se trenutno razvija".

"Dakle, smatram da je najveći izazov za Srbiju da ubedi Srbe na KiM da se vrate u institucije. To je nešto gde smo usklađeni sa Srbijom. Moramo da se postaramo da Srbi koji učestvuju na izborima i vrate se u institucije, budu dobrodošli", napomenuo je Eskobar.

Na pitanje o eventualnom ruskom uticaju na Zapadnom Balkanu, Eskobar je rekao da Rusija ima koristi od podela u Evropi.

"Smatram da Rusija nije zainteresovana da dođe do proširenja EU, da koristi krizu u regionu kao nešto čime će dokazati da Zapad ne uspeva. Istina je da je problem na Kosovu postojao i pre Ukrajine, mislim da ovo sada nije posledica uticaja Rusije", dodao je Eskobar.

"Okretanje leđa dogovoru znači okretanje leđa Evropi, uz sve posledice"

Naveo je da je u razgovoru sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem jasno naznačio da bi okretanje leđa sporazumu značilo okretanje leđa Evropi, uz sve posledice u smislu neuspeha daljih integracija i bliže saradnje sa Evropom, što je, kako je istakao, ozbiljna posledica sama po sebi.

''Prvenstveno moramo odmah smiriti tenzije, a to znači da se nadamo da  gradonačelnici neće pokušati da koriste te zgrade opština i da će se kosovska policija povući iz zgrada, ali i da srpski demonstranti napuste te lokacije. A ako bude novih izbora, i kada dođe do novih izbora, Srbi bi trebalo da na njima učestvuju bez ikakvih preduslova'', rekao je Eskobar.

Istakao je da je predsednik Vučić rekao da će učiniti sve da iskoristi svoj uticaj da Srbi ponovo učestvuju na izborima na severu KiM.

Eskobar je naveo da očekuje da dijalog između specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i vlade u Prištini bude nastavljen i nakon što on ode iz Beograda.

"Nadam se da će oni prepoznati da ima jedna posledica, koju sam naznačio, a to je da, kao što sam rekao, okretanje leđa evopskom predlogu znači okretanje leđa EU, a tu su i Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD. Mi, kao njihovi prijatelji, ohrabrujemo ih da se usklade s nama i da se dođe do regionalne stabilnosti", rekao je Eskobar.

Dodao je da ''ako Priština ne želi partnerstvo, onda će se udaljiti od saveza sa NATO-om, što je samo po sebi velika posledica''.

Ocenio je da je Severna Makedonija bila važna u postizanju sporazuma, kao i da su predlozi Skoplja "manje-više usklađeni sa evropskim predlozima".

"Nisam Kurtiju dao rok, ali u petak treba da podnesem izveštaj Beloj kući"

Eskobar nije želeo da priča o krajnjim rokovima koje SAD i EU traže od Prištine.

"Nisam Kurtiju dao nikakav krajnji rok, ono što sam tražio u Prištini, to je – pitao sam koji su naredni koraci. Miroslav Lajčak i ja smo rekli da nakon ove posete moramo da podnesemo izveštaje. Bela kuća od mene traži da u petak dam najnovije informacije o tome šta se dešava, a i on mora da izvesti Žozepa Borelja šta se dešava. Ali to je naredni korak za mene, nije krajnji rok. Na osnovu narednog izveštaja, donećemo neke odluke o budućnosti, ali nije nikakav krajnji rok ni za koga", naveo je Eskobar.

Na kraju, Eskobar je rekao da SAD hoće da "pomognu Srbiji i Kosovu na način koji odgovara svima" i da to ide ka regionalnom planu koji ide u korist svima koji žive na Zapadnom Balkanu. "Ne smemo da zaboravimo da Balkan može da bude najbrže rastući deo Evrope, najdinamičniji deo Evrope, koji pruža doprinos regionalnoj bezbednosti", zaključio je Eskobar.