Prevremeni izbori i promena cenzusa – ko time dobija, a ko gubi

Atmosfera tokom skupštinske rasprave o Kosovu i Metohiji nije bila dobra, čulo se i od vlasti i od opozicije.

Samostalni poslanik Dejan Bulatović rekao je tokom rasprave da smatra da se trenutna situacija rešava na prevremenim izborima.

"Idemo na izbore pa ćemo da vidimo, kako će se stvari dalje rešavati. Siguran sam da će tada stvari biti jednostavnije, i zato situaciju treba rešiti novim parlamentarnim izborima", istakao je Bulatović.

Predsednik Aleksandar Vučić smatra da nije vreme za izbore.

"Imamo mnogo važnog posla. Ali, kada vidim ovakvu situaciju, 'dok nas ne obore ovako moćni i veliki', možda bolje što pre da idemo. Možda je bolje da što pre malo podignemo cenzus, pa 'da nas pobede da ne pređemo taj veliki cenzus'", rekao je Vučić.

I sve češće čujemo baš tu poruku – da bi izborni prag mogao da se vrati na prvobitnih pet odsto. Nakon 11 parlamentarnih izbora i tri decenije od početka višestranačja, cenzus je 2020. godine spušten na tri odsto.

Očekivao se veći broj političkih opcija u zakonodavnom telu. Ipak, to se, zbog bojkota dela opozicije, nije dogodilo. Nakon aprilskih izbora 2022, sastav u parlamentu je drugačiji.

Bojan Klačar iz CESID-a konstatuje da je spuštanje izbornog praga dovelo do većeg političkog pluralizma i raznolikosti u parlamentu.

"Za očekivati je da bi vraćanje cenzusa na pet odsto značilo da one stranke koje su ga samostalno prelazile da bi vrlo verovatno morale da se okrenu potrazi za koalicionim partnerima kako ne bi rizikovali da završe ispod cenzusa od pet odsto", navodi Klačar.

Najglasniji argumenti čuju se u korist opstanka cenzusa od tri odsto. Međutim, istraživači javnog mnjenja, ukazuju i na negativne posledice.

Vladimir Pejić iz agencije "Faktor plus" smatra da se niskim cenzusom povećava ucenjivački kapacitet malih stranaka.

"To što imamo veliki broj malih stranaka koje ne mogu tako snažno da zastupaju određenu politiku, omogućava kalkulacije i nakon izbora bez jasno definisane politike pre izbora", ocenjuje Pejić.

Viši cenzus tera manje stranke u koaliciju

Matematika je, kaže Pejić, jasna. Vraćanje cenzusa na pet odsto išlo bi na ruku naprednjacima, socijalistima i opozicionoj SSP. I stranke desnog centra, i one kojima su ekološki problemi u fokusu, kao i proevropske partije, prema istraživanju, gravitiraju nižem pragu. Njegovo podizanje navelo bi ih, tumači se, da razmišljaju o ukrupnjavanju.

Prema Pejićevim rečima, taj potez bi ih naterao, pored političkih motiva, da formiraju blok. Dodaje da će se neke stvari ogoliti i pre izbora.

Stranke sa trenutnim cenzusom mogu da kalkulišu pre pa i nakon izbora, da prave veće koalicije da prelaze iz jednog tabora u drugi. Sa većim izbornim pragom, stranke bi morale prilično jasno da definišu svoju politiku i da je predstave da formiraju koaliciju i pre samih izbora a ne samo posle.

Šta bi doneo stepenasti cenzus

Politička praksa nameće i stepenasti cenzus. Izborni prag raste u odnosu na broj stranaka u koaliciji. Za Bojana Klačara, to bi bilo dobro rešenje u kombinaciji sa modelima koji se tiču izbornih jedinica i zatvorenih lista.

Ipak, smatra da  pod sadašnjim okolnostima to ne bi donelo dramatične promene.

Navodi da bi stranke kalkulisale kako bi na izborima nastupile ako procene da mogu u maloj koaliciji da pređu cenzus pa onda ne bi ni pravile velike.

"Za SNS je potpuno svejedno da li će stepenasti cenzus biti 10 ili 11 odsto u slučaju pet ili više stranaka zato što naprednjaci u startu imaju više od toga", dodaje Klačar.

Naredni redovni izbori bi trebalo da budu pokrajinski i lokalni 2024. godine, osim ako pre toga ne dođe do raspisivanja vanrednih parlamentarnih i najavljivanih beogradskih izbora.