Berbok: Zemlje Zapadnog Balkana potpisuju tri sporazuma na Samitu 3. novembra

Analena Berbok je prenela novinarima da su se države regiona obavezale na zaključivanje tri sporazuma o mobilnosti i da će ti sporazumi biti potpisani na Samitu Berlinskog procesa zakazanom 3. novembra u glavnom gradu Nemačke.

Između ostalog planiran je sporazum o prelasku granica u regionu samo uz ličnu kartu, dalje sporazum o priznavanju diploma fakulteta i poslovnih kvalifikacija.

"Zahvaljujući tim sporazumima ljudi na Zapadnom Balkanu moći će da prelaze granice samo uz ličnu kartu. Univerziteti će međusobno priznavati diplome, a poslodavci profesionalne diplome iz celog regiona. To možda zvuči kao tehnički detalji, ali se radi o istorijskom koraku koji menja život građanima", rekla je ministarka. 

"Tim sporazumima olakšavate život građanima i pomažete privredi, te podstičete privredni rast celog regiona. Čestitam vam na ovom napretku", poručila je kolegama sa Zapadnog Balkana.

Berbokova je zatražila od vlada zamalja Zapadnog Balkana da preduzmu sve potrebne korake kako bi se osiguralo da ti sporazumi budu potpisani kao što je to predviđeno na Samitu koji će okupiti šefove država i vlada Berlinskog procesa.

Na sastanku, kako je prenela, bilo je reči i o energetskoj bezbednosti, ali i sajber bezbednosti, te zajedničkoj zelenoj agendi.

"Ne možemo sebi priuštiti nerešenu situaciju na relaciji Beograd–Priština"

Berbokova je u obraćanju šefovima diplomatija Berlinskog procesa danas rekla da "nerešena situacija između Beograda i Prištine izaziva stalno tenzije, bilo u vezi sa registarskim tablicama ili isporukom struje".

"To sebi više ne možemo priuštiti", poručila je šefica nemačke diplomatije.

Svi znamo da jednog dana mora biti postignut sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine, koji predviđa potpunu normalizaciju odnosa, rekla je Berbokova i upitala zašto taj dan stalno pomerati. 

Navela je da zvaničan Berlin u potpunosti podržava napore specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka i da se očekuje veća spremnost na kompromise obe strane.

Ohrabrila je buduću Vladu Srbije da se više uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodeći da se to posebno odnosi na sankcija Rusiji.

"To se posebno odnosi na sankcije Rusiji", rekla je šefica nemačke diplomatije i dodala da se raduju i koracima koji će "voditi ka zajedničkoj viznoj politici". 

"Sa puno očekivanja posmatramo konkretne korake Srbije u usaglašavanju vizne politike. Krijumačari ljudi ugrožavaju život i bezbednost ljudi, i protiv njih delovati je cilj koji nas ujedinjuje", rekla je Berbokova.

"Važno da Republika Srpska prekine političke blokade" 

Kada je reč o BiH, ocenila je da su građani glasali na važnim izborima, na čemu im je čestitala.

"Sada je isto tako važno da Republika Srpska prekine političke blokade i svoju separatističku politiku, to je u interesu svih građana te zemlje. Da bi se napredovalo ka EU, neophodno je učiniti više kako bi se ispunili reformski prioriteti EU", rekla je Berbokova.

Ministarka je istakla i da će Nemačka, imajući to u vidu, sagledati preporuku Evropske komisije da se BiH dâ status kandidata.

"Mislim da zajedno možemo postići napredak", dodala je šefica nemačke diplomatije.

"Rat se vratio u Evropu"

Inače, svoje izlaganje Berbokova je počela rečima: "rat se vratio u Evropu", ukazujući da na Balkanu dobro znaju kako je to kada majke, očevi, braća i sestre nikada više ne mogu zagrliti svoje najmilije.

Ocenila je da će predsednik Rusije Vladimir Putin ostati još neko vreme "pretnja po mir i bezbednost u Evropi" i naglasila da Evropa neće dozvoliti da je on podeli ili zastraši.

"Naprotiv, to nas je još više zbližilo. On je potcenio našu snagu i našu volju da odbranimo slobodu na našem kontinentu", rekla je Berbokova podsetivši da je EU zajedno sa zemljama Zapadnog Balkana osudila agresiju Rusije na Ukrajinu i da su i ovog meseca kao grupa od 143 države u UN jasno stavili do znanja da ne prihvataju lažne referendume.

Naglasila je da su mir, stabilnost i ekonomski napredak koji je postignut na Zapadnom Balkanu od odlučujućeg značaja i da je zato bitno da se sve zemlje regiona uvedu u EU.

To je, podvukla je, prioritet nemačke vlade, a i tema današnje konferencije.

Podsetivši na uspehe Berlinskog procesa, ukazala je da je specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Sarazin uspeo da se dogovori sa državama regiona o zaključivanju tri regionalna sporazuma o mobilnosti.

Dodala je da stvaranjem zajedničkog tržišta, potpisivanjem tri sporazuma na narednom Samitu Berlinskog procesa u novembru, zemlje Zapadnog Balkana napreduju u pristupnom procesu.

Istakla je da su se zemlje Zapadnog Balkana odlučile za put u budućnost i da je uverena da će njime zajedno koračati.

"Rat se možda vratio u Evropu, ali neće ostati na ovom kontinentu", zaključila je ona.

Bregu: Ministri ZB odobrili tri regionalna sporazuma

Ministri spoljnih poslova Zapadnog Balkana odobrili su tri regionalna sporazuma na ministarskom sastanku Zapadnog Balkana i EU, o slobodi kretanja sa ličnom kartom, o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija i o priznavanju profesionalnih kvalifikacija za doktore medicine, doktore dentalne medicine i arhitekte, saopštio je Savet za regionalnu saradnju.

"Danas s ponosom pokazujemo da sveobuhvatna regionalna saradnja i zajedničko regionalno tržište donose rezultate", rekla je na sastanku koji je održan u okviru Berlinskog procesa generalna sekretarka Saveta za regionalnu saradnju Majljinda Bregu.

Dodala je, preneto je u saopštenju, da se region usaglasio oko tri glavna sporazuma o mobilnosti kojima je koordinisao Savet za regionalnu saradnju, a čiji uticaj će se kroz njihovo sprovođenje veoma brzo videti na terenu, isto kao što je to bio slučaj sa zelenim koridorima i regionalnim sporazumom o smanjenju cena rominga.

"Savet za regionalnu saradnju je glavni partner regionalnih pregovora i glavna snaga Berlinskog procesa", istakla je Bregu zahvaljujući se ministarki spoljnih poslova Nemačke Analeni Berbok zbog organizacije sastanka i inicijative da do sporazuma dođe.

Bregu je istakla da je sporazum od suštinske važnosti za postizanje rezultata u oblasti povezanosti, mladih, zelene agende, zajedničkog regionalnog tržišta, integracije Roma, sigurnosti, kao i brojnih drugih programa u regionu.

"Kretanje sa ličnom kartom na Zapadnom Balkanu je glavni današnji sporazum. Trebale su nam skoro dve godine intenzivnih pregovora da danas ovde dođemo do usaglašene verzije dokumenta. Ali, kad se hoće, sve se može", rekla je Bregu.

Naglašava da se sporazumom ruši poslednji preostali „vizni zid" u regionu.

Očekuje se da sva tri Sporazuma budu potpisana na samitu šefova država i vlada u okviru Berlinskog procesa koji bi trebalo da se održi 3. novembra u Berlinu, navodi se u saopštenju Saveta za regionalnu saradnju.

Varhelji: Zapadni Balkan deo evropske porodice, formirati zajedničko tržište

Zapadni Balkan je deo evropske porodice, poručio je evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Oliver Varhelji i istakao da se mora brzo formirati zajedničko regionalno tržište kako bi se u potpunosti iskoristile sve prednosti podrške EU.

Varhelji, koji prisustvuje sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Berlinskog procesa, na poziv ministra spoljnih poslova Nemačke Analene Berbok, naveo je na Tviteru da je "Berlinski proces značajna dopuna agendi proširenja EU".

Naveo je da EU razgovara sa ministrima spoljnih poslova Zapadnog Balkana o glavnim izazovima sa kojima se region suočava.

Varhelji je dodao da je na dnevnom redu i energetska bezbednost.