Skupština usvojila Zakon o klimatskim promenama

"Ono što su poslanici kroz podršku ovom Zakonu pokazali, jeste da prepoznaju koliko je važno da se suočimo sa izazovima koji nam donose klimatske promene koje svi osećamo. Klimatske promene su globalni problem koji nas sve ujedinjuje, i zato usvajanjem ovog krovnog akta, Republika Srbija nastavlja da daje svoj doprinos globalnoj borbi i ujedno potvrđuje odgovornost prema našim građanima" rekla je Vujovićeva na sednici skupštine Srbije.

Ministarka je istakla da je Srbija među prvim zemljama Zapadnog Balkana usvojila ovakav Zakon.

"Kada je reč o klimatskim promenama, Srbija je pokazala da odlučno korača ka Evropskoj uniji. Jedan od prioriteta Zelenog dogovora je usvajanje Evropskog klimatskog zakona, a Evropska komisija je usvojila predlog ovog akta. Usvajanjem zakona Srbija potvrđuje da je na evropskom putu", rekla je Vujovićeva.

Ona je podsetila da je Zakon o klimatskim promenama osnov za uspostavljanje sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, što će se pozitivno odraziti na zdravlje građana i privredni razvoj.

Vujović je navela da će među pozitivnim efektima Zakona biti veća otpornost društva na neželjene efekte klimatskih promena, a posebno sektora poput zdravstva, vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede. Navodeći benefite, ministarka je navela i plansko prilagođavanje relevantnih sektora na klimatske promene, uspostavljanje mehanizama za izveštavanje prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza.

Primena Zakona će, kako je rekla, pozitivno uticati i na privredni rast i razvoj i dodatno će nas približiti standardima i zahtevima evropskog tržišta, kao i članstvu u Evropskoj uniji.

Zakon bi trebalo da doprinese ispunjenju obaveza prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj Konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza, kao i usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije.

U Zakonu se navodi da Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa ostalim nadležnim ministarstvima i relevantnim državnim institucijama i telima, priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja radi utvrđivanja strateških pravaca delovanja i javne politike koje se odnose na ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte iz izvora, kao i transparentnog i tačnog praćenja dostizanja tih ograničenja emisije.

Strategija se priprema za period od najmanje deset godina, a donosi je Vlada na predlog resornog ministarstva.

Usvojena Odluku o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025

Poslanici su usvojili i Odluku o Programu zvanične statistike u periodu od 2021. do 2025. godine, kojim se utvrđuje institucionalni i programski okvir za prikupljanje, proizvodnju i diseminaciju podataka i informacija u sistemu zvanične statistike.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je ranije da je osnovni cilj programa završetak potpune harmonizacije zvanične statistike sa međunarodnim statističkim standardima, pre svega sa standardima evropskog statističkog sistema i Evropske unije.

Ona je rekla da su ostali ciljevi razvoja zvanične statistike unapređenje kvaliteta njenih rezultata, uz obezbeđivanje visokog stepena međunarodne uporedivosti i nezavisnosti, kao i unapređenje koordinacije unutar sistema zvanične statistike.

Istakla je da su prioritetne razvojne aktivnosti programa, pored ostalog, demografija i društvena statistika, uključujući sprovođenje popisa stanovništva, domaćinstva i stanova u 2021. godini, kao i ekonomska statistika, uključujući jačanje kvaliteta makroekonomskih pokazatelja.

Matićeva je navela da su sastavni delovi programa strategija razvoja zvanične statistike pregled očekivanih rezultata po oblastima i pregled najznačanjih infrastrukturnih i razvojnih aktivnosti.