Rebalans budžeta – za ministra minus opravdan, Fiskalni savet tvrdi da nije dovoljno transparentno

Ministar finansija kaže da je sve potpuno jasno i transparentno u godini kada ceo svet doživljava nezabeležene budžetske pritiske. Kaže da će novac biti potrošen pre svega za dodatno jačanje zdravstvenog sistema, za subvencije, prvenstveno poljoprivredi, i za isplatu jednokretne pomoći zdravstvenim radnicima od 10.000 dinara.

"U ovom rebalansu osim završetka i opremanja dve kovid bolnice izdvojena su sredstva za Institut za majku i dete, za Tiršovu, za Dedinje 2, za GAK Narodni front, Institut za infektivne i tropske bolesti, za bolnice u Aranđelovcu, Prokuplju, Kikindi, Vrbasu, Pirotu kao i za Klinički centar Vojvodine", poručuje ministar Siniša Mali.

Za Fiskalni savet to nije dovoljno transparentan prikaz. Ukazuju da su u odnosu na april troškovi dodatno povećani za 850 miliona evra, a iz izmenjenog budžetskog plana se ne vidi na šta će biti potrošen sav taj novac.

"Ne zna se koliko od toga će ići na pomoć 'Er Srbiji', koliko za Elektroprivredu Srbije, da li će iz tih para da se gradi aerodom u Trebinju. Zatim tu je i 100 miliona evra za Ministarstvo odbrane gde je deo, možda najviše polovina, za kovid bolnicu", napominje predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.

Ministar tvrdi da je sve u skladu sa dogovorom sa MMF-om, pa i na najavljeno povećanje plata u javnom sektoru i penzija.

"Apsolutno deficit koji ni na koji način ne ugrožava našu makroekonomsku stabilnost. Dakle u proseku smo Evropske unije, imate zemlje kao što je Velika Britanija čiji projektovani rast je 16 procenata, Španija, Francuska sve one imaju veće projektovane deficite. Dakle taj dug i pored rebalansa neće preći taj udeo Mastrihta od 60 odsto BDP-a, a sa druge strane, najmanja stopa pada govori kolike su dobre mere bile koje smo primenili", smatra Mali.

Visok deficit od 4,2 milijarde evra pre svega je rezultat epidemijske krize, ocenjuje i predsednik Fiskalnog saveta ali ukazuje da je na mere podrške potrošeno milijardu evra više nego što se moralo. Zato savetuju oprezno planiranje budžeta za narednu godinu.

"Da osnovni cilj bude da se dug relativni iznos, taj rast duga zakoči i da on počne da pada naredne godine. U tom slučaju makroekonomska i fiskalna situacija bi se održala pod kontrolom ali da uvek postoji opasnost da će izbiti nova kriza koja će javni dug gurnuti naviše i otuda Fiskalni savet predlaže opreznost za narednu goidinu", ističe Pavle Petrović.

A naredne godine država planira povećanje penzija 5,9 odsto, biće povišice i u javnom sektoru, ali i dodatne pomoći privredi i građanima. Sve to uz rast bruto domaćeg proizvoda ali i uz očekivanja prestanka pandemije u drugoj polovini 2021. godine.